BALON PRED PUCANJEM

BALON PRED PUCANJEM

AP Photo/Evan Vucci


 Federalne rezerve su podigle kamatne stope kako bi inflaciju u Americi držale pod kontrolom, što je izazvalo pad akcija na berzi i uznemirilo ekonomska tržišta već oslabljena trgovinskim ratom između SAD i Kine. Sve to, upozoravaju stručnjaci, uvod je u novu svetsku finansijsku krizu za koju države uopšte nisu pripremljene

U redovima ispred banke „Northern Rock” Britanci su nestrpljivo čekali da povuku svoju štednju u strahu da bi ta finansijska institucija, stara 150 godina, mogla da bankrotira. Za to vreme Amerika beleži najveći jednogodišnji pad prodaje stambenih kuća u poslednjih četvrt veka. Počinju bankarska preuzimanja, državna otplata dela duga za pozajmice, nacionalizovanje banaka i uveravanje tadašnjeg američkog ministra finansija Henka Polsona da je najgore najverovatnije prošlo. Vlada SAD spasava „Fannie Mae” i „Freddie Mac”, dve firme koje su garantovale na hiljade sekundarnih hipoteka, ali ne i „Lehman Brothers”. Banka stara koliko i „Northern Rock” podnosi zahtev za bankrot. Počinje finansijska kriza, najveća još od Velike depresije 1929. godine.

Od te 2008. vlade i regulatorna tela nisu uspeli da sprovedu reforme i uspostave zaštitu od neodgovornog ponašanja, a nivo globalnog duga je porastao za 60 odsto i trenutno iznosi 182.000 milijardi dolara. Međunarodni monetarni fond je u studiji „Regulatorne reforme: deset godina posle globalne finansijske krize” upozorio da pojedini delovi sistema neće moći adekvatno da odgovore na izazove. U odvojenom izveštaju „Globalna finansijska stabilnost” naveo je da će se dogoditi dramatičan rast kreditiranja kineskih banaka u senci i neuspeh u uvođenju strogih ograničenja osiguravajućim kompanijama i fondovima koji upravljaju aktivama u vrednosti od više hiljada milijardi dolara. Izveštaji su nedavno predstavljeni na konferenciji MMF-a organizovanoj ni manje ni više nego na Baliju. Naglasak je bio na Italiji i njenoj rizičnoj budžetskoj politici, ali i lošim političkim i ekonomskim potezima Sjedinjenih Država. Za razliku od pesimističnog MMF-a, predstavnici Sjedinjenih Država, članice te finansijske institucije s najvećim glasačkim pravom, mirnog i uverljivog tona su poručili da je dosta toga učinjeno na povećanju rezervi banaka i uspostavljanju rigoroznijeg nadzora. Po njihovom mišljenju, stigla su „dobra vremena niskih kamatnih stopa i prigušene volatilnosti”, koje sa sobom uvek nose veće rizike. Ali zasad kontrolisane. Time su američki predstavnici pravdali odluku Federalnih rezervi da ove godine tri puta podigne referentnu kamatnu stopu i najavi da će to učiniti i u decembru.

Pad na berzi

Naime, podizanje i snižavanje kamatne stope odražava se na to na koji način će građani uzimati kredite i planirati potrošnju i finansije. Menjanjem stope po kojoj banke pozajmljuju novac stvara se domino efekat u čitavoj ekonomiji, što direktno utiče na berzu, ali i na inflaciju i recesiju. Interes dužnika je da odmah troši novac koji nema.

Zato niže kamatne stope povlače veće zajmove, veća kola i veće kuće, čime se povećava potrošnja. S druge strane, s višim kamatama potrošači se pre odlučuju da smanje potrošnju, a biznismeni i poljoprivrednici da uštede na kupovini nove opreme, ali i na radnicima.

Kamatnu stopa kojom barataju banke između sebe i koja utiče i na one koje se propisuju za kreditiranje – određuju Federalne rezerve. Odbor guvernera u tom finansijskom telu je pre dve nedelje odlučio da podigne takozvanu federalnu stopu, odnosno onu koju koriste banke kada pozajmljuju novac jedna drugoj, sa dva na 2,25 odsto. Sve u cilju držanja inflacije pod kontrolom. Međutim, posle odluke FED na Volstritu je indeks Standard end Pur 500 pao za 3,3 odsto, Dau Džons 3,1 odsto, a tehnološki indeks Nasdak je dostigao pad od 7,5 odsto. Šangajski kompozitni indeks pao je pet odsto i tako zabeležio najniži nivo od novembra 2014, dok je japanski Nikkei 225 pao skoro četiri odsto. Gubici, mada ne toliki, zabeleženi su i u Evropi. Dok Federalne rezerve podižu kamatne stope, Centralna banka je daleko od pravog povećanja, a u Japanu su one negativne. Kina, suočena s Trampovim udarom, releksirala je prošle nedelje monetarnu politiku kao odgovor na oslabljenu ekonomiju. Međutim, mnogi su zabrinuti da će jačanjem stope u Americi koja sa sobom povlači i jačanje dolara doći do neravnoteže u svetskim ekonomijama. Države će mnogo teže vraćati dugove izražene u toj valuti.

Iako predsednik SAD Donald Tramp nije mnogo zabrinut kako će druge zemlje ispunjavati svoje obaveze, njega ipak brine kakve će posledice pretrpeti investitori i biznismeni u SAD, kojima je srdačno obezbedio poreske olakšice. Šef Bele kuće je napao Federalne rezerve poručivši da je agresivno podizanje kamata velika greška. Prethodno je u odbor guvernera Federalnih rezervi od sedam članova postavio dvojicu svojih ljudi, a predložio je još dvoje za koje čeka potvrdu Senata. Jedna od njih je i Neli Lijang, ekspertkinja za finansijsku stabilnost i kreditna tržišta u FED, koja je penzionisana prošle godine. Izbor Lijangove dolazi u trenutku kad su kreditna tržišta označena kao visokorizična.
Ono što je, međutim, Tramp propustio da spomene jeste da su previranja na berzama posledica i njegove agresivne trgovinske politike prema Kini. Procene su da će, ukoliko lider SAD nastavi da podiže barijere kineskim proizvođačima i zavodi nove cene u inostranoj automobilskoj industriji, to dovesti do dugoročnog privrednog pada SAD od čak jedan odsto i do oko 0,5-procentnog pada svetske privrede.

Problemi bi mogli da se preliju iz Amerike i na ostatak sveta, što se dogodilo 2008. godine.

– Nacionalni dug će biti epicentar krize, a dolar će se survati. Balon nad berzama je veći od onog iz 2008. I pad će biti daleko teži. Volstrit i američka privreda su na pragu krize. Kada Amerikanci izgube posao, videće koliko će im troškovi života rasti, i to dramatično. Sve to zajedno biće naročito bolno – upozorio je ekonomista Piter Šif, dok je američki milijarder i osnivač investicione kompanije „Bridgewater associates” Rej Dalio izjavio da se nova finansijska kriza može očekivati u naredne dve godine.

– Ekonomski ciklus se deli na nekoliko stadijuma. Prvo dugovi rastu zajedno s prihodima od proizvodnje, a cena aktive se povećava. Zbog porasta dugova centralne banke prelaze na jačanje novčano-kreditne politike. Zatim se procentne stope spuštaju praktično do nule. Ekonomija ulazi u stadijum depresije, a centralne banke prelaze na prikupljanje aktiva. Period u kojem se nalazimo veoma podseća na tridesete godine prošlog veka. U takvim uslovima povećava se razlika između bogatih i siromašnih, što doprinosi rastu populizma – naveo je Dalio.

Nagađanja o trenutku finansijskog sloma su različita, ali je zajednička ocena da bi sunovrat mogao da se desi u narednih nekoliko godina. Neki su u procenama mnogo precizniji. Nurijel Rubini, čuveni „doktor propast” koji je dobio nadimak jer je 2007. predvideo svetsku ekonomsku krizu, navodi da će kriza nastupiti već 2020. Glavni okidač, po njegovim rečima, jesu pogubna Trampova politika, potezi Federalnih rezervi i nedovršena monetarna integracija EU. Prva manifestacija krize biće vidljiva na berzi.

Ono što zabrinjava jeste to što vlade ovaj put neće imati adekvatan odgovor na finansijski slom. Politička rukovodstva su manje-više vešto intervenisala u slučajevima privatnog duga država, ali je javna prezaduženost dostigla tolike razmere da su manevarski prostor, brzo reagovanje i zajednička strategija značajno ograničeni. Kriza i recesija bi stoga mogle da traju znatno duže.

– Krize su obično nepredvidive i dolaze neočekivano. Odakle će doći, u kojem obliku i kako će se odraziti na međunarodnom nivou, ne može se tačno predvideti, ali se pokazalo da kriza nikada ne dolazi iz pravca odakle je očekujemo. Postoje ciklusi koje smo videli u prošlosti, i ja ne bih isključila novu krizu. Naša dužnost je da osiguramo da finansijski sektor bude pod dobrom kontrolom, da je regulisan, da su institucije jake i da mogu da odole potencijalnim krizama – poručila je nedavno Kristin Lagard, direktorka MMF-a.
Kunu se u QE

U najnovijem broju „Ekonomista” ističe se da bogati svet nije pripremljen da se suoči s recesijom srednjeg intenziteta, odnosno povremenim usporavanjem privredne aktivnosti i istovremenim pogoršanjem opšte ekonomske klime od pada realnog dohotka, porasta nezaposlenosti, pada proizvodnih kapaciteta. Iako manje ozbiljna od depresije, recesija može ostaviti ozbiljne posledice, naročito u trenutku političke nestabilnosti koja danas postoji. Države se još uvek nisu oporavile od ekonomske krize iz 2008. godine, a strategija kvantitativnog olakšavanja (QE) Evropske centralne banke ne uliva poverenje. Naime, reč je o stimulativnom programu koji je ECB pokrenula 2015. i odnosi se na otkup obveznica, što u suštini znači štampanje novca. Taj program je predložen u trenutku kada su objavljeni podaci da evrozona ima negativnu stopu inflacije od 0,2 odsto. To je zapravo značilo da je blok država u evrozoni ušao u deflaciju i da ljudi odustaju od kupovine očekujući da će cene pasti. QE je i dalje u fazi testiranja, a efekti za sada još nisu poznati. Kritičari smatraju da QE remeti tržišta i stvara inflaciju aktive, naročito valute, zlata ili akcija. Ali ako taj program ne uspe, strahuje se da će vlade primeniti mnogo agresivnije i nesigurnije mere kao što je direktno davanje novca pojedincima.

Ukoliko se države okrenu unutrašnjim ekonomskim politikama bez dogovora na globalnom nivou, šanse za prevazilaženje krize u doglednom roku svode se na minimum. Saradnja je posebno upitna ako se uzme u obzir jačanje populista u pojedinim državama evrozone ionako oslabljenim zbog nedovršene monetarne politike EU.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar