BILI SMO TAMO: Černobilj 33 godine kasnije

BILI SMO TAMO: Černobilj 33 godine kasnije


Sve je bilo mirno. Prošla je ponoć. U mukloj tišini Pripjata, u tačno 01:23 časova po moskovskom vremenu, začula se jaka eksplozija. Zvuk je bio razarajući, jak koliko i onaj koji proizvodi nuklearna bomba. Ipak, stanovnici Černobilja nisu bili žrtve napada spoljnog neprijatelja, kao građani Hirošime i Nagasakija, bili su kolateralna šteta pogrešnih poteza sovjetskih vlasti. Tada, 1986. godine Ukrajinci su posmatrali kako se iz uništene nuklearne elektrane “Lenjin” podiže crni, gusti dim. Ono što nisu videli golim okom, bile su otrovne čestice koje će u narednim decenijama pokositi na hiljade ljudi, ne samo u okolini, ne ni u Ukrajini, ne ni u Sovjetskom Savezu. Već mnogo šire…

Privatna arhiva

Privatna arhiva

Černobiljska katastrofa je najveća nesreća u istoriji nuklearnih postrojenja. Više od 30 radnika i članova službi koji su tog kobnog dana izašli na teren, poginuli su od aktivne radijacije i bolesti izazvanih ubrzo nakon eksplozije. Radioaktivna prašina najviše je pogodila stanovnike susedne Belorusije, ali se proširila na područje od Čehoslovačke, pa sve do Japana. U tri decenije nakon eksplozije na hiljade ljudi je umrlo od različitih oblika tumora, a procene se kreću od 4.000 do stotine hiljada žrtava.

Privatna arhiva

Privatna arhiva

Oko nuklearke je ustanovljena zabranjena zona od 30 kilometara. Evakuisane su stotine hiljada ljudi, uglavnom iz grada Pripjata i obližnjih sela. U leto 1986. podignut je zaštitni omotač oko četvrtog reaktora, koji je kasnije zamenjen čvršćom konstrukcijom. Međutim, zbog složenosti projekta i visokog stepena zračenja, izgradnja novog omotača i dalje traje. Nivo zračenja u Černobilju danas je mnogo manji nego u prvim danima nakon nesreće, izotopi joda-131, cezijum-134 i kobalt-60 dosad su se skoro potpuno raspali. Međutim, Ameri-241 i Plutonijum-239 će biti u zemlji više hiljada godina.

Privatna arhiva

Privatna arhiva

Pripjat je danas grad duhova. Napušten, otužan, mrtav. Živ jedino u novoj seriji “Černobilj” koja se trenutno emituje, a koja je po oceni IMDB-a (9,7) prestigla i čuvenu Igru prestola. Ova američko-britanska drama postala je najbolje ocenjeni program televizije HBO, a gledaoci i kritičari se utrkuju u pohvalama.

Bazirana na istinitoj priči, serija prati sovjetskog nuklearnog fizičara Valerija Legasova, prvu osobu koja shvata šta će se desiti, sovjetskog zamenika premijera Borisa Ščerbina i Ulanu Komjuk, nuklearnu fizičarku koja pokušava da odgonetne razlog katastrofe.

Privatna arhiva

Privatna arhiva

Privatna arhiva

Privatna arhiva

O uzrocima nesreće, u prošlosti su raspravljali mnogi stručnjaci. Poznato je da je reaktor 4 eksplodirao zbog nesigurne konstrukcije nuklearnog reaktora i ljudske pogreške. U posebnim okolnostima reaktori u Černobilju su bili toliko osetljivi na lančanu reakciju, podjednako koliko i jezgro atomske bombe. Čak 11 godina pre nesreće napravljena je studija koja je pokazala da nesreća nije samo moguća, već i vrlo verovatna, pa i u slučaju obavljanja uobičajenih svakodnevnih zadataka.

54 osobe poginule su od eksplozije i u gašenju požara (podaci sovjetskih vlasti)
40.000 ljudi će do 2065. umreti od posledica raka izazvanog nesrećom (Međunarodna agencija UN)
0,2 je nivo radijacije izmeren 2018. u Černobilju. Normalan nivo radijacije se meri ispod 0,3
4.000 umrlo (procene Ujedinjenih Nacija)
90.000 umrlo (procene Greenpeace international)
90 odsto se povećala smrtnost od raka u Ukrajini u prvih pet godina posle nesreće

Tek decenijama kasnije otkriveno je da su Sovjeti greške u dizajnu držali u strogoj tajnosti, falsifikovali statističke podatke i sačuvali odgovornosti ključne ljude komunističke partije. Naknadno je otkriveno šta se događalo u kontrolnoj sobi četvrtog reaktora 25 aprila 1986. godine, samo pola sata pre katastrofe. U prostoru, zadimljenom od cigareta, trojica operatera i zapovednik smene trebalo je da provere da li vodene pumpe koje su hladile jedan od četiri reaktora, može da radi u slučaju potpunog nestanka struje. Taj test je trebalo sprovesti još 1983. i pre nego što je elektrana puštena u rad, ali su vlasti želele da ubrzaju otvaranje.

Privatna arhiva

Privatna arhiva

Malo posle ponoći iz elektroenergetske mreže u Kijevu dali su dozvolu, pa je ekipa polako počela da smanjuje količinu energije koju je generisao reaktor. Za instrumentima je sedeo 25-godišnji Leonid Toptunov koji je na poslu bio tek dva meseca. Oko 00:28 Toptunov je napravio veliku grešku. Računar je počeo da smanjuje snagu. Svi alarmi su se uključili, ali niko nije mogao da zaustavi pad. Za samo dva minuta približavali su se granici nule. Reaktor je isključen i pre pre nego što je testiranje počelo.

Cernobilj 2

Smrtonosni spojevi

Umesto da su zaustavili testiranje, naređeno je da se snaga treba povećati još jednom, a reaktor je već postao potpuno neupotrebljiv. Svaki mali nedostatak pretvorio se u smrtonosni spoj. Posle 36 sekundi test je završen i stigla je naredba da se reaktor ugasi. Ali, bilo je kasno. Reakcija je započela u reaktoru i nije mogla da se zaustavi. Oglasili su se razni alarmi, počela su da blješte upozoravajuća, crvena svetla.
Toptunov je povikao: Strujni udar! Zgrada je zavibrirala, a reaktor je uništavao sam sebe, za tri sekunde njegova snaga se povećala sto puta. Temperatura je skočila na neverovatnih 4,650 stepeni Celzijusa, gotovo kao na površini sunca. Eksplozija od 60 tona TNT-a porušila je gornje zidove reaktorske dvorane i odbacila betonski poklopac od 2.000 tona u zrak, lako poput pera.

Privatna arhiva

Privatna arhiva

Sedam tona uranijumskom goriva, sa cirkonijumom i radioaktivnim grafitom, plinom i aerosolima, odletelo je u vazduh. U zgradi, punoj razbijenog stakla i betona, preživeli su unezvereno trčali hodnicima. Hitna pomoć je ubrzo stigla, a bolničari su zatekli zastrašujući prizor – neke radnike sa ljubičastim licima, druge sa licima belim kao kreč. Svi su počeli da povraćaju. Sestra je od muke zaplakala. Radijacija je 90 pacijenata razjela spolja i iznutra. Preživelima su se na telu pojavili crni čirevi, gulile su im se desni, otpala im je kosa i obrve.

Privatna arhiva

Privatna arhiva

Kada su razmere katastrofe stigle do okolnog stanovništva, sovjetske vesti su apelovale da se ne širi panika. Kada je jedan zvaničnik u Černobilju rekao da bi trebalo upozoriti 50.000 stanovnika Pripjata, navodno su mu isekli telefon. Dan nakon nesreće pokušali su da upozore svoje porodice, ali su ih u tome sprečili KGB agenti koji su ih sve vreme pratili i prisluškivali. Naredili su im da ostanu u kućama. Grad je bio u potpunosti odsečen od sveta.

Privatna arhiva

Privatna arhiva

Sovjetske vlasti okrivile radnike

Tek 32 sata posle katastrofe izdata je naredba za evakuaciju, a službene izjave Politbiroa nije bilo sve do ponedeljka uveče, tri dana nakon nesreće.
“Nesreća se dogodila u nuklearnoj elektrani u Černobilju. Preduzete su razne mere kako bi se eliminisale posledice”, rekao je spiker sa radio “Moskva”. Nikakve reči o radioktivnosti nije bilo. Sovjetsko veće ministara zaključilo je da je dvoje ljudi poginulo. Sprovedena je istraga Politbiroa, a presuda je bila sledeća:

Privatna arhiva

Privatna arhiva

“Nesreću su uzrokovali radnici koji su grubo prekršili niz radnih regulacija reaktora na atomskoj elektrani”, glasilo je saopštenje. Okrivili su radnike, a oni koji su preživeli i znali šta se dešava u kontrolnoj sobi, navodno su poslati u logore. Nikakve reči nije bilo o manama reaktora, iako su vlasti vrlo dobro znali šta se desilo. Cilindri su bili 20 puta veći od zapadnih i mogli su proizvesti dovoljnu struje za napajanje milion modernih domova.

Naučnici su proglasili takav model “nacionalnim” i požurili sa proizvodnjom. Zanimljivo je da je ta nuklearna elektrana bila dika i ponos Sovjetskog saveza i trebalo je baš tog proleća 1986. da dobije Lenjinov orden. Bila je to laž koja je razorila zemlju, uništila živote i ugrozila svet.

 

 

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar