BIVŠI PREMIJER HRVATSKE TVRDI: Arkan hrvatskoj vojsci prodao 12 šlepera srpskog oružja

Josip Manolić u svojim memoarima obelodanio kako je Željko Ražnatović 1991. Hrvatskoj prodao velike količine kalašnjikova i protivtenkovskih raketa da bi "kupio" slobodu jer je bio uhapšen zbog sumnje da je organizovao atentat na Franju Tuđmana.

"Željko Ražnatović Arkan još je tokom istrage i boravka u zatvoru u Remetincu, i pre režiranog suđenja, postao dobavljač oružja za potrebe Republike Hrvatske. Početkom 1991. godine, tačnije, u aprilu te godine, Republika Hrvatska kupila je njegovim posredovanjem od njegove firme iz vojnog skladišta u Batajnici mnogo oružja, pretežno kalašnjikove AK 47 i protivtenkovsko naoružanje. Bilo je reči o dvanaest šlepera oružja - navodi u knjizi Manolić.

On tvrdi da danas valja otkriti neke detalje kako bi se priča o Arkanu svela u pravi kontekst.

"Ko je odobrio trgovinu oružjem sa Željkom Ražnatovićem Arkanom? Zašto ja, kao ondašnji predsednik Vlade, nisam imao informaciju o tim nabavkama? Je li trgovina s njim bila pokriće za neke druge usluge, kako je to oružje plaćeno, zašto je celu operaciju vodio "obaveštajni krug", i na strani kupaca i na strani prodavaca? Možda odgovor znaju neki pojedinci iz Osijeka koji su tih dana bili gospodari života i smrti u Osijeku, a pretpostavljam da detalje znaju i neki danas živi Vukovarci, sklonjeni na ostrvu Krku, kao i oni koji su pratili šlepere do istovara"…- piše bivši šef  tajne službe u Hrvatskoj.

Oružje za slobodu

Manolić u svojim memoarima navodi da nije ispitivao šta su o ovoj trgovini sa Arkanom znali Glavaš, Perković i Šeks, ali kaže da veruje da im detalji nisu nepoznati.

-Nekoliko dana pre plaćanja oružja Željku Ražnatoviću Arkanu, naši pojedinci, u zgradi Županijskog suda u Osijeku, pripremili su dve aktovke pune zlata i srebra. Naime, oružje je navodno plaćeno zlatom i srebrom. Pitanja koja se i danas nameću glase: čije je bilo to zlato i srebro, ima li ono neku vezu s ubijenim osječkim švercerima zlatom, ko je, zapravo, osoba koja je zlato donela na Županijski sud u Osijeku i na kraju, kome je onaj ko je preuzeo aktovke zapravo predao pošiljku zlata? Da li je reč o oružju koje se kasnije preprodavalo po Slavoniji i da li je deo otišao u Vukovar? - postavio je Manolić brojna pitanja o spornim detaljima transakcije sa Željkom Ražnatovićem.

On navodi činjenicu da je dvanaest šlepera oružja stiglo i da je predato, a da je Arkan tih dana boravio u Remetincu.

"Postoji i informacija da je Arkan tim oružjem zapravo kupio svoju slobodu. Verujem da će ovi redovi izazvati neke pripadnike Službe za zaštitu ustavnog poretka, koji su pratili i preuzeli oružje, da se ipak javno izjasne o pošiljci" - piše Manolić.

Bivši šef hrvatskih obaveštajaca kaže da o celom ovom slučaju postoji i zabeleška u Državnom tužilaštvu.

"Iako su neki protagonisti ove priče mrtvi, pa i moj prijatelj, koji je o svemu ovome znao mnogo više, nema nikakvog razloga da se ta i s njom povezane istrage ne nastave, pogotovo zato što neke indicije govore kako su određena osječka ubistva, pa i ono Josipa Reihla-Kira, bila povezana sa Zagrebom" - piše nekada najbliži saradnik hrvatskog predsednika Tuđmana i iznosi možda još značajniju informaciju vezanu za Željka Ražnatovića:

Snimak iz Ovčare za dva miliona DM

"No, to nije sve o Arkanu. Hrvatska će se i 1992. godine koristiti uslugama Željka Ražnatovića. I ta će se operacija zbivati mimo mojih očiju, u najvećoj tajnosti. Štaviše, mislim da sam svesno bio isključen iz organizacije zbog činjenice da smo predsednik Tuđman i ja tada već bili u zategnutim odnosima. Izborom ljudi koji će se uključiti u tu operaciju, a neki su i danas živi, Tuđman, posle i njegovi naslednici, zatvorili su krug odanih i moćnih" - kazuje Manolić.

 

"U februaru 1992. Tuđman isplatio je dva miliona DM za video zapise iz Ovčare koje je posedovao Željko Ražnatović. Novac je odnet Arkanu, a video kaseta, zamotana u aluminijsku foliju, predata je predsedniku Tuđmanu u njegovoj porodičnoj kući u Nazorovoj ulici"

 

Tadašnji šef tajne službe kaže da su on i Predsednik Tuđman o brojnim obaveštajnim operacijama razmišljali  različito, ponekad dijametralno suprotno.

"Sukobljavali smo se u mišljenju, ali on je bio predsednik Republike i ja sam poštovao njegove pogrešne postupke te sam ih često branio u javnosti, čuvajući autoritet Predsednika" - piše Manolić i dodaje da je jedna od takvih operacija oko koje se sukobio sa Tuđmanom bila i nabavka video zapisa hrvatskih vojnika sa Ovčare.

"Operacija pribavljanja video zapisa o likvidaciji hrvatskih branitelja s Ovčare tema je o kojoj se i danas čovek mora zapitati: "Predsedniče, čemu to?". U februaru 1992. godine predsednik Tuđman isplatio je dva miliona nemačkih maraka za nabavku video zapisa koji je posedovao Željko Ražnatović, barem tako stoji u dokumentima, koje hrvatska država i danas ima. Novac je odnet Arkanu, a video kaseta, zamotana u aluminijsku foliju, predata je predsedniku Tuđmanu u njegovoj porodičnoj kući u Nazorovoj ulici "- svedoči Manolić u memoarima i potvrđuje da
dokumenti koji govore o spomenutom video zapisu postoje.

"Nadam se da nisu u međuvremenu uništeni, kao što postoje dokumenti koji pokazuju da Arkanovo hapšenje i suđenje u Zagrebu nije smatrano preprekom za nastavak saradnje s tim čovekom. Arkan će ostati u kontinuiranom kontaktu sa Zlatkom Bagarićem, sve do Bagarićevog ubistva, ali i s Ferdinandom Jukićem, pripadnikom Službe za zaštitu ustavnog poretka, kao i sa još nekim pojedincima, velikim hrvatskim privrednicima čija imena zasad ne bih spominjao" - navodi bivši hrvatski premijer.

On ovim dvema operacijama: kupovinom video snimka i nabavkom oružja za hrvatsku vojsku objašnjava Arkanovo puštanje iz zatvora u Remetincu.

-Hrvatske obaveštajne službe dobile su informaciju da Arkan priprema atentat na predsednika Tuđmana i on je uhapšen u blizini Dvora. Uhapsili su ga pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, ali srpske nacionalnosti. U Remetincu ga je, tvrdi Manolić, slobodno posećivalo vrlo mnogo ljudi, dok su istovremeno delovi njegovog dosijea nestajali iz sudskog spisa, pa tako sudija, navodno, nije imao mnogo izbora nego da Arkana osudi na samo dvadeset meseci zatvora, što nije podrazumevalo obavezni pritvor pa je taj notorni kriminalac, šef navijača Crvene zvezde i kasniji nesporni ratni zločinac, mirno napustio Hrvatsku" - zaključuje u knjizi Manolić.

HRVATI O KNJIZI: MANOLIĆ POUZDAN SVEDOK

Hrvatska javnost i mediji ocenili su da poglavlje o odnosima sa Arkanom spada među najslikovitije delove "Politike i domovine", knjige koju je ovih dana objavio Josip Manolić, čovek koji je zaboravio umreti (u 95. godini funkcionše i komunicira kao da je najmanje dvadeset godina mlađi), ali koji nije zaboravio bitne činjenice i bezbrojne javnosti nepoznate detalje o nastanku Republike Hrvatske.

Oni dobro upućeni u tamošnje političke odnose kažu da je Josip Manolić dobro upućeni svedok stvaranja hrvatske države jer je za razliku od Vladimira Šeksa ili Žarka Domljana, koji nikada nisu prišpadali najužem Tuđmanovom krugu, on bio dugogodišnji prrijatelj Franja Tuđmana i osoba od poverenja.

Manolić je, od preuzimanja vlasti HDZ-a u aprilu  1990. godine pa do eskalacije sukoba s Tuđmanom krajem 1993. i početkom 1994. godine, obavljao dužnosti člana Predsedništva Republike Hrvatske, zatim predsednika Vlade, pa šefa obaveštajnih službi, i na kraju prvog predsednika saborskog Županijskog doma. Uz sve to, Manolić je obavljao i najviše stranačke dužnosti u vreme HDZ-ovog dolaska na vlast i u prvim godinama Domovinskog rata, kada se, zapravo, odlučivalo o opstanku Republike Hrvatske.