BIVŠI ŠEF INTERPOLA NA KINESKOM GOLOM OTOKU

Politički nelojalni u Kini završavaju iza rešetaka. Poslednji koji ispašta zbog politike kineskih komunista je bivši šef Interpola Hongvej Meng, za koga vlasti u Pekingu sumnjaju da je sarađivao sa Amerikancima. I to baš onda kad ne treba - u trenutku trgovinskog rata sa SAD

Na godišnjem gaokao testiranju za upis na Nacionalni koledž, kineski studenti su odgovarali na pitanja iz jezika i književnosti. Test je varirao od provincije do provincije, ali je opšti utisak studenata da su zapravo morali da pišu o tome koliko su politički lojalni državi i komunističkoj partiji, a ne o literarnim stilovima. Ove godine su u Pekingu imali zadatak da u 700 reči prokomentarišu ulogu mladih u novoj eri i iznesu stav na temu očuvanja životne sredine pod nazivom „Bistre vode i zelene planine". Simptomatično, kineski predsednik Si Đinping je još 2005. kao partijski šef napisao kolumnu istog naslova, a na kongresu komunista prošle godine pričao je o novom dobu socijalizma sa specijalnim kineskim karakteristikama. I tada i svaki naredni put ljude je pozvao na „apsolutnu lojalnost".

Tu lojalnost za njega je poslednji pogazio sada već bivši direktor Interpola Hongvej Meng. On je postavljen za šefa Interpola 2016. godine u sklopu napora Đinpinga da na važnije funkcije u međunarodnim organizacijama dovede svoje ljude. Iako je Meng imao više ceremonijalnu ulogu - bio je predsedavajući sastancima i konferencijama - njegov novi položaj su kineski državni mediji okarakterisali kao potvrdu rastućeg međunarodnog ugleda Kine. Za vreme njegovog mandata Kina je podigla brojne poternice protiv „sumnjivih lica", od kojih je njih 15 vraćeno u matičnu zemlju.

Na putu do kuće

Uprkos poslušnom izvršavanju naređenja i isplativoj policijskoj poziciji, Meng je aprila ove godine izbačen iz odbora komunističke partije, što je bio prvi znak da više nije u milosti predsednika. Međutim, mediji su nastavili da o njemu blagonaklono pišu, a on je u zvanične posete primao funkcionere iz Pekinga.

Stvar se menja, i to uz filmski obrt, septembra ove godine. Krajem meseca Hongvej je misteriozno nestao kada je iz sedišta međunarodne policije u Lionu otputovao za Kinu. Poslednje što je njegovoj supruzi Grejs Meng stiglo od muža na telefon jeste fotografija noža uz poruku „Čekaj moj poziv". Tek nakon deset dana ona je prijavila nestanak policiji, na osnovu čega je Interpol zatražio objašnjenje od kineskih vlasti. Kinezi su posle tri dana najzad saopštili da je Meng pritvoren jer je pod istragom Agencije za borbu protiv korupcije.

„Zamenika ministra za javnu bezbednost trenutno ispituje Nacionalna komisija za nadzor zbog kršenja zakona", navela je policija u kratkom saopštenju, dodajući da je Meng umešan u primanje mita i da je potpao pod „otrovni uticaj Zoua Jongkanga". Naime, Jongkang je bio treći najmoćniji političar u Kini i jedan od najviših zvaničnika komunističke partije. On je svojevremeno bio ministar za javnu bezbednost i jedan je od prvih koji su skinuti s vlasti posle odluke Đinpinga da započne antikorupcijsku kampanju 2012. Zou se tada penzionisao, ali je 2014. otkriveno da je pod istragom tužilaštva zajedno sa stotinama ljudi iz njegovog bliskog okruženja. Doživotnu presudu je dobio već naredne godine, dok su njegov sin i žena osuđeni za primanje mita. Sada se Meng dovodi u vezu sa Zouom iako Mengova žena garantuje da njih dvojica nikada nisu bili bliski.

Štaviše, ona tvrdi da je Zou hteo da skloni Menga.

Međutim, Meng nije prva žrtva antikorupcijskih čistki. Fan Bingbing, zvezda filma „Iron man", nestala je na četiri meseca, a nedavno je otkriveno da je bila pritvorena zbog utaje 70 miliona dolara poreza. U poslednjih godinu dana brojni visoki funkcioneri nestajali su na nekoliko nedelja i meseci, da bi se tek naknadno vlada oglašavala o tome gde se nalaze i za koje koruptivne radnje se terete. Prošlog meseca antikorupcijska agencija je saopštila da istražuje i Nur Bekrija, jednog od nekolicine kineskih zvaničnika iz etničke manjine Ujgur i bivšeg guvernera regiona Ksinjijang u severozapadnom delu zemlje. U Kini je uhapšeno toliko funkcionera da je javnost skovala i posebnu frazu za njih - srušeni tigrovi.

- Prema mojoj računici, ove godine je pohapšeno 17 tigrova, a Meng je 18. po redu. Lov je svakako i dalje na snazi - poručio je Endru Videman, politički analitičar sa Univerziteta Džordžija.
Mengov slučaj je, međutim, posebno zanimljiv usled sve glasnijih spekulacija o njegovoj izdaji i pozadini te izdaje. Naime, Kineska komunistička partija dobro pamti Vang Lijuna, šefa policije u Čongkuingu. Lijun je 2012. upao u konzulat u jednoj kineskoj provinciji i predao osetljive informacije američkim zvaničnicima. Predostrožnosti radi, Peking je, prema nezvaničnim informacijama, reagovao u slučaju Meng Hongveja čim je posumnjao da bi ovaj mogao da oda državne tajne Amerikancima. I to u najosetljivijim trenutku, kada Kina i SAD vode trgovinski rat. Ništa nisu hteli da prepuste slučaju ni kada je reč o Mengovoj supruzi Grejs verujući da bi ona mogla da poseduje poverljive podatke i eventualno ih iskoristi kako bi u stranoj državi zaštitila sebe i dete. Stoga su pretnje vrlo brzo stigle i na njenu adresu u Lionu. U prvom intervjuu nakon hapšenja muža, Grejs Meng je izjavila da su je telefonski upozorili da „agenti dolaze po nju".
- Izjave koje dajem me dovode u veliku opasnost. Nije me pozvao suprug, već jedan muškarac koji se nije predstavio, ali je rekao: „Slušaj, ali ne govori. Došla su dva radna tima samo zbog tebe" - prenela je Grejs reči neidentifikovanog muškarca koji je ipak otkrio da je radio za Menga i da je bio deo kineskog bezbednosnog aparata. On joj je takođe rekao da zna njena kretanja, zbog čega je Grejs dobila zaštitu francuske policije.

Gde će Kinezima duša

Nije trebalo mnogo pa da zapadni svet iskritikuje „brutalne" ispitivačke taktike i pretnje Kine i „komunističke prakse, suprotne demokratskim vrednostima". U Đinpingu je Zapad prepoznao Erdoganovu čistku nepodobnih opozicionara, predviđajući još katastrofalniji scenario za neprijatelje režima, poput kimdžongunovskog ubijanja protivnika. Tvrdnje za koje nikada nisu priloženi dokazi. Oni drugi, umereniji, predvideli su opadanje kineske „meke moći".

- Ova dešavanja idu naruku Amerikancima i dodaju ulje na vatru u napadima SAD na Kinu. Ophođenje Pekinga u ovom slučaju će onemogućiti Kini da se probije u drugim međunarodnim telima u budućnosti - naveo je za AFP Vili Lem, profesor na Kineskom univerzitetu u Hongkongu, aludirajući na govor potpredsednika SAD Majka Pensa o kršenju ljudskih prava u Kini. Nešto drugačijeg stava bio je profesor međunarodnih odnosa na Renmin univerzitetu But Čeng Ksijaohe.
- Dok ovo narušava sliku Kine, istovremeno demonstrira da njena vlast ne mari mnogo o tome da sačuva obraz u antikorupcijskim akcijama. Kineska komunistička partija neće biti blaga prema korupciji i kazniće svakoga ko treba da bude kažnjen - rekao je on.

Tako je Meng pritvoren, sklonjen, a Peking se pobrinuo da obriše i snimak njegovog govora sa sajta ministra za javnu bezbednost.

- Kao najveća policijska organizacija, Interpol ima odgovornost i obavezu da ističe doprinos policijskih službenika u javnom sektoru, da zapamti njihova dela i obezbedi njihove porodice - bio je Mengov pozdrav „pravim herojima" iz marta ove godine.

MMF: Svet će biti siromašniji zbog Pekinga i Vašingtona

Međunarodni monetarni fond izneo je najnovije procene da će trgovinski rat SAD i Kine učiniti svet „siromašnijim i opasnijim". MMF je u izveštaju o  globalnoj ekonomiji snizio projekcije rasta za ovu i narednu godinu. Zvaničnici Fonda su saopštili da smatraju da će sukob Vašingtona i Pekinga usporiti privredni oporavak i pogoditi domaćinstva, kompanije i širu privrednu zajednicu. „Očekuje se da će globalni privredni rast ove i naredne godine biti 3,7 odsto, što je manje u odnosu na raniju projekciju MMF-a od 3,9 odsto?", navodi se u analizi i dodaje da je na smanjenje globalnog rasta uticala i sporija privredna ekspanzija u evrozoni, kao i turbulencije u velikom broju zemalja u razvoju.
Podsetimo, Kina je nedavno najavila nove trgovinske carine na američku robu u vrednosti od 60 milijardi dolara, uključujući tečni prirodni gas. Američke tarife na kinesku robu u vrednosti od 200 milijardi dolara stupile su na snagu prošlog meseca.