Borelj je u autorskom tekstu u Politici naveo da je do kraja maja 2021. godine samo 2,1 odsto Afrikanaca primilo najmanje jednu dozu vakcine protiv Covid-19 i zato je po njemu potrebna globalna multilateralna akcija kako bi povećala proizvodnja vakcina i ubrzala njihova distribucija širom sveta.
On je poručio da je to put koji je odabrala EU još od početka pandemije, a koji su potom definisali i lideri G20 na Globalnom zdravstvenom samitu u Rimu 21. maja.
Pandemija ubija na hiljade ljudi svakog dana, a sadašnim tempom svet neće biti vakcinisan pre 2023. godine, i jedini način da se virus zaustavi jeste imunizacija u najširoj meri, u suprotnom novi sojevi će podriti efikasnost postojećih vakcina, naglasio je Borelj.
Vakcinacija je preduslov i za ukidanje restrikcija koje sputavaju privredu i lične slobode, a šef diplomatije EU smatra da su one posebno teške za zemlje u razvoju koje nemaju tako razvijene mehanizme socijalne i ekonomske politike da ograniče uticaj pandemije na svoje građane kao razvijene države.
Ako jaz u vakcinaciji ostane, svet rizikuje da se preokrene trend smanjenja siromaštva i globalnih nejednakosti koji postoji poslednjih decenija i zato EU pozdravlja plan Međunarodnog monetarnog fonda vredan 50 milijardi dolara kako bi se omogućila vakcinacija 40 odsto svetske populacije ove godine i 60 odsto do sredine 2022, rekao je Borelj.
Da bi se to postiglo, po njemu je potrebno odupreti se pretnjama koje donose "vakcinalna diplomatij" i "vakcinalni nacionalizam", a EU je odbacila obe stvari od početka pandemije, pošto je jedini globalni akter koji istovremno vakciniše svoje stanovništvo i izvozi velike količine vakcina i značajno doprinosi njihovoj distribuciji u siromašnijim državama.
On je naveo da je u EU prema podacima SZO proizvedeno 40 odsto do sada iskorišcenih vakcina na globalnom nivou, a Unija je izvezla i 240 miliona doza u 90 zemalja što otprilike odgovara količini koja je upotrebljena u državama članicama.
Takođe se donira velika količina susednim zemljama, posebno Zapadnom Balkanu, a cilj da se na ovaj način raspodeli još 100 miliona doza vakcina zemljama sa niskim i srednjim nivoom prihoda pre kraja 2021. kako je dogovoreno na poslednjem Evropskom savetu.
"Tim Evropa", koji čine EU i njene članice sa finansijskim institucijama, glavni su donatori Kovaks programa a Borelj je najavio da su se obavezali da će isporučiti 1,3 milijarde doza vakcina pre kraja 2021. siromašnijim zemljama po ceni koštanja, a još toliko i preko te količine u narednoj godini, velikim delom kroz ovaj program UN.
Borelj je rekao i da je potrebno promeniti činjenično stanje da Afrika uvozi 99 odsto vakcina i u tom smislu "Tim Evropa“ pokreće inicijativu podržanu sa milijardu evra da se pojačaju proizvodni kapaciteti za vakcine,lekove i zdravstvene tehnologije na tom kontinentu.
"Pandemija Covid-19 nas je podsetila da je zdravlje globalno javno dobro, a zajednička globalna akcija za eliminisanje jaza u vakcinaciji mora da bude prvi korak ka istinskoj svetskoj saradnji u zdravstvu, kako je to predviđeno i nedavno usvojenom Dekleracijom iz Rima na Globalnom zdravstvenom samitu", zaključio je Borelj.
