U fokusu

Bugarska u raljama korupcije, oligarha i evroskepticizma

U Bugarskoj sporadično već skoro dva meseca traju protesti na kojima stotine hiljada građana demonstrira protiv vlade u ostavci i zahteva fer i poštene izbore i reformu pravosuđa.

U petak, 19. decembra na ulice Sofije i još nekoliko većih gradova izašle su stotine hiljada demonstranata.

Noseći bugarske i zastave Evropske unije, oni su zahtevali raspisivanje izbora koji bi bili fer i pošteni, a ne kompromitovani manipulisanjem glasačima, kupovanjem glasova i falsifikovanjem izbornih rezultata kao u prethodnoj kampanji.

Osim toga, demonstranti traže i reformu pravosuđa jer, kako smatraju, pravosuđe kakvo je sada ne može da se izbori sa "endemskom korupcijom“ u najsiromašnijoj članici EU.

Ove demonstracije usledile su nakon velikih protesta početkom meseca zbog predloga budžeta za 2026. godinu i ulaska u evrozonu, odnosno prelaska na evro. Vlada je u planu imala i uvođenje višeg poreza i povećanje državne potrošnje, što je izazvalo gnev kod Bugara.

Iako je predlog budžeta povučen, višenedeljni protesti su nastavljeni pa je pod pritiskom naroda 11. decembra vlada, na insistiranje i predsednika Bugarske Rumena Radeva, koji je istakao da su vanredni izbori neminovni, podnela ostavku.

Na demonstracijama koje su prethodile padu vlade u Sofiji su demonstranti ispunili centralni trg u blizini parlamenta, vlade i predsedništva, a laserskim projekcijama na zgradi skupštine ispisivane su poruke "Ostavka“, "Mafija napolje“ i "Za poštene izbore“.

Procene medija, zasnovane na snimcima iz dronova, govore o više od 100.000 okupljenih, dok neki izvori navode i do 150.000 ljudi.

Protestima su se masovno pridružili studenti, a skupovi su održani i u više od 25 gradova, uključujući Plovdiv, Varnu, Veliko Trnovo, Razgrad i Burgas, dok su demonstracije organizovane i u inostranstvu – u Briselu, Berlinu, Londonu, Beču, Cirihu i Njujorku.

Na vanrednoj sednici vlade održanoj 11. decembra premijer Rosen Željazkov objavio je da njegov kabinet podnosi ostavku.

"Čujemo glas građana i moramo da odgovorimo na njihove zahteve. I mladi i stari su digli glas u korist ostavke. Ovaj građanski stav mora biti ohrabren“, rekao je Željazkov, dodajući da protesti moraju jasno da artikulišu kakvu vladu građani žele ubuduće.

Tokom poslednjih protesta u Sofiji održanih 19. decembra jedan od demonstranata Šisman Nikolov rekao je da je sve u vezi sa ovom vladom ekstremno bezobrazno.

"Ljudi na vlasti se ponašaju bez stida. Takvo arogantno ponašanje definiše ovu vladu. Želimo budućnost za našu decu. Želimo da ostanemo i živimo ovde, a ne da kupujemo karte u jednom smeru“, rekao je Nikolov koji je na proteste došao sa suprugom i dvoje male dece.

Studentkinja Kalina Jurukova istakla je da ljudi na vlasti smatraju da su iznad svih jer nekažnjeno kradu.

"Ljudi koji su arogantni i bez imalo stida ne zaslužuju moje poštovanje. Dosta mi je da mi jedno prase (misli na oligarha Deljana Peevskog) krade iz džepa“, rekla je Jurukova.

Građani su na protestu u Sofiji i drugim gradovima Bugarske slavili što je vlada pala zahvaljujući njihovoj upornosti, ali su i upozorili i istakli da sistem i korupcija nisu pali – samo vlada.

Zbog toga i nastavljaju proteste i traže reformu pravosuđa i sudsku vlast koja će biti u stanju da se suprotstavi korupciji i procesuira one koji su se obogatili zahvaljujući njoj.

Inače, vlada u Bugarskoj bila je manjinska, a koaliciju predvođenu partijom GERB, bivšeg premijera Bojka Borisova, podržavala je stranka Pokret za prava i slobode (DPS) milijardera i oligarha Deljana Peevskog.

Upravo ovaj oligarh i političar je i bio u centru besa demonstranata.

Peevski je 2021. godine došao pod udar sankcija Sjedinjenih Američkih Država zbog korupcije, a slične sankcije uvela mu je i Velika Britanija u februaru 2023. Organizacija "Reporteri bez granica“ još je 2018. upozorila da Peevski personifikuje "korupciju i spregu medija, politike i oligarha“.

Protivnici vlasti u Bugarskoj tvrde da, iako DPS formalno nije deo vladajuće koalicije, njegovi glasovi omogućavaju Peevskom da ima presudan uticaj na donošenje ključnih odluka u zemlji, često u saradnji s bivšim premijerom Bojkom Borisovim.

Politički sistem u Bugarskoj je već godinama unazad veoma nestabilan. O tome svedoči i podatak da nijedna vlada od 2021. godine nije "izgurala“ pun četvorogodišnji mandat.

Štaviše, poslednja vlada izdržala je samo deset meseci i to je, od 2021. godine, vlada koja je najduže potrajala.

Ovaj podatak dovoljno govori o tome u kakvom je političkom položaju Bugarska.

Zbog toga se i očekuje da će predsednik Rumen Radev imenovati privremenu vladu i zakazati datum za prevremene izbore, osme od 2021. godine.

Inače, politička situacija u Bugarskoj, osim zbog dugogodišnje korupcije, dodatno je destabilizovana zbog geopolitičkih previranja u Evropi i rata između Rusije i Ukrajine.

Rat u Ukrajini i problemi s migracijama znatno su uticali na životni standard širom Evrope, a pogotovo u Bugarskoj, najsiromašnijoj članici EU, izazivajući inflaciju i rast cena.

Prema rečima Dušana Ilića iz Instituta za evropske studije, već podatak da je ova vlada izdržala samo deset meseci, a da je i pored toga u poslednjih pet godina to vlada sa najdužim stažom, pokazuje da politička situacija u Bugarskoj nije ni blizu onakvoj kakva se očekuje u jednoj stabilnoj demokratiji i po standardima EU.

"Protesti u Bugarskoj nisu iznenađujući imajući u vidu turbulentnu i ekonomsku i političku situaciju u ovoj zemlji u poslednje vreme. Od 2021. godine ova zemlja prolazi kroz ozbiljnu ekonomsku, ali i političku krizu“, objašnjava Ilić.

Dodaje da osim ekonomske i političke krize treba navesti i geopolitički momenat.

"Bugarska od 1. januara prelazi na evro i ulazi u evrozonu. To već samo po sebi ima ekonomske, ali i geopolitičke implikacije. Pored tog ekonomskog momenta, treba reći da ovde postoji i geopolitički moment, imajući u vidu prestrojavanje u kontekstu navodnog kraja, odnosno potencijalnog završetka rata u Ukrajini, a možda počinjanja nekih novih ratova, odnosno otvaranja nekih novih žarišta u Evropi“, kaže Ilić.

On posebno ističe kulturno-socijalni momenat, odnosno targetiranje pojedinih političara koji nisu jedini krivci za korupcionaške afere i situaciju u kojoj je Bugarska, i kao primer navodi odnos prema lideru stranke GERB i bivšem premijeru Bojku Borisovu i oligarhu i lideru DPS-a Deljanu Peevskom.

"Čini se da se kod demonstranata, osim nezadovoljstva ekonomskom situacijom, čuje i jedan unutarbugarski kulturno-rasistički momenat borbe protiv Šopa“, ističe Ilić.

Šopi su, objašnjava on, prelazno stanovništvo u pograničnim delovima zapadne Bugarske, koji predstavljaju mešavinu srpskog i bugarskog stanovništva.

Kaže i da je Sofija, kao glavni grad Bugarske, ujedno i centar regije nastanjene Šopima i da veliki broj političara na vlasti dolazi upravo iz tog miljea.

Kako naglašava, politička situacija u Bugarskoj u ogromnoj meri zavisi i od odnosa između SAD i Rusije jer upravo te dve sile trenutno imaju najznačajniji uticaj na tamošnje prilike.

"Predsednik Bugarske Rumen Radev, koji je na tu funkciju izabran zahvaljujući stranci GERB Bojka Borisova, sada pokušava da se distancira od njega i zaigra na kartu samostalnog političkog faktora. On pravi otklon od svoje doskorašnje politike koja je bila umerena prema Rusiji, tako da se čini kao da se u Bugarskoj dešava veliko prestrojavanje, pa se može očekivati ubrzavanje političkih dešavanja u ovoj zemlji“, podvlači Ilić.

Dodaje da je osetan i porast evroskepticizma i kaže da za tako nešto postoje barem tri značajna razloga.

Kao prvi on navodi demografsku sliku Bugarske i objašnjava da je početkom devedesetih godina prošlog veka, padom Berlinskog zida i prelaskom na višestranački sistem u Bugarskoj živelo oko devet miliona ljudi.

"Situacija danas je, moglo bi se reći, zabrinjavajuća jer su procene da u Bugarskoj ima oko 5,1 miliona stanovnika. Natalitet je od ulaska u EU drastično opao, veliki broj ljudi se, od ulaska u EU, iselio pa demografi u Bugarskoj govore o demografskoj kataklizmi u ovoj zemlji“, kaže Ilić.

Kao drugi razlog on navodi korupciju koja nije smanjena ulaskom u EU.

"Kao treće, postoji kulturološki razlog jer je dobar deo Bugara rusofilski nastrojen. Zbog toga odnos EU prema Rusiji značajno utiče i na pad poverenja prema EU i generiše evroskepticizam“, podvlači Ilić.

Rumen Radev EPA 8.1.2026. — *Izvor: AFP POOL / PHILIP FONG / POOL*Rumen Radev

Đorđe Dimitrov iz Centra za evropske politike kaže da kriza u Bugarskoj traje od 2021. godine kada su oni imali prve izbore po novom izbornom sistemu, kada se glasalo kompjuterski, što je naravno dovelo do pada GERB-a sa vlasti posle gotovo 12 godina.

On dodaje da je od tada u Bugarskoj održano sedam izbornih ciklusa i da je kriza kontinuirana, kao i da se uvek dešava nešto novo.

Naglašava i da se očekivalo da će prelazak u evrozonu dovesti do krize.

"Imamo situaciju gde su mnogi ljudi u Bugarskoj sada prvi put u životu videli kako evro izgleda. Strah je veliki. Budžet denominiran u evrima je samo povećao taj strah“, kaže Dimitrov.

Ističe i da je to u neku ruku opravdano jer su cene u evrima već veće od onih izraženih u levima.

"Došli smo u situaciju da su ljudi videli da će ovo sad postati samo još gore. Povećava se porez i oni znaju da će taj porez otići u džepove političara. Pre svega oni tu govore da će novac od većeg poreza i socijalna davanja ići pre svega za policiju, za javni sektor. Javni sektor je, naravno, simbol države i korupcije. I narod je, naravno, revoltiran i izašao je na ulicu“, naglašava Dimitrov.

Prema njegovim rečima, građani novi predlog budžeta vide kao "neki produžetak korupcije i način da država od njih dodatno oduzme to što oni već u njihovim glavama nemaju“.

Kaže da je teško prognozirati šta će doneti novi izbori.

"Od 2021. godine beleži se stalni pad izlaznosti. Bilo je godina kada su održana dva, pa i tri izborna ciklusa. Narod je prezasićen“, kaže Dimitrov.

Ipak, ostavlja mogućnost da na ovim izborima bude veća izlaznost jer su proteste pokrenuli mladi ljudi, pripadnici generacije Z.

"Takav scenario mogao bi da dovede do slabljenja partije GERB Bojka Borisova koja je godinama najjača stranka u Bugarskoj i do dolaska na vlast nekih novih ljudi. A da li će to uticati i na smanjenje korupcije i drugih političkih situacija zbog kojih je narod Bugarske nezadovoljan, to ostaje da vidimo“, zaključuje Dimitrov.

Bugarska postala deo evrozone, lev odlazi u istoriju