Carinska igra prestola

Carinska igra prestola


Tramp je ispunio predizborno obećanje da će svom snagom udariti na Peking, a Đinping je uzvratio kontramerama. Ekonomsko i političko ratovanje u rovovima može da počne. Tri, četiri – sad

Neće samo Hrvat Srbinu da lupi veće dažbine na povrće i voće pa da ovaj njemu vrati istom merom. Ma, što bi istom, jačom! Nije to ovdašnji izum pa da se njime samo mi hvalimo i razbacujemo. Taj trgovinski metak ispalila je prva ekonomija sveta na svog večitog rivala, koji će je, kako je krenulo, možda i preteći.

Iako je Tramp još u izbornoj kampanji, po ugledu na Kalimera, pričao da je Kina nepravedna i da će na nju udariti svom snagom, pa je s tom retorikom nastavio i na funkciji predsednika, na konkretne poteze usudio se tek nedavno.

Američka administracija uvela je veće carine kineskim kompanijama na aluminijum i čelik zbog više milijardi teškog trgovinskog suficita Kine sa SAD, jer Peking navodno krade i primorava strane kompanije da predaju svoju tehnologiju partnerima.

Si Đinpingu nije trebalo dugo da uzvrati. Kina je uvela carine na 128 američkih proizvoda. Dažbine od 15 odsto propisali su za voće, povrće, čelik, vino i druge proizvode iz SAD, a 25 procenata na još osam američkih proizvoda, među kojima je i svinjsko meso.

– Nadamo se da će SAD odustati od kršenja pravila Svetske trgovinske organizacije i normalizovati bilateralnu trgovinsku saradnju – navelo je resorno kinesko ministarstvo, što je izazvalo Trampa da se ponovo lati Tvitera.

– Nismo u trgovinskom ratu s Kinom. Taj rat su mnogo godina ranije izgubili glupi, nekompetentni ljudi koji su predstavljali SAD. Imamo trenutno trgovinski deficit od 500 milijardi dolara i gubitak od 300 milijardi zbog krađe intelektualne svojine. Ne smemo dozvoliti da se to nastavi – upozorio je Tramp, dok je Bela kuća zapretila da je to tek početak i da ima listu od čak 1.300 proizvoda, uključujući flet televizore, medicinske preparate, baterije i avio-delove, koji bi mogli da budu oporezovani sa 25 odsto.

Profesorka FPN-a i direktorka Instituta za azijske studije Dragana Mitrović ističe za „Ekspres” da i jedna i druga strana već dugo procenjuju koje će mere primeniti.

– Kina je stalno pod lupom i sad je došla na red. Tramp odavno veruje da Peking zloupotrebljava otvorenost američkog tržišta, i sada je upotrebio zakonske alatke da započne trgovinski rat. Lider SAD je nameravao da kazni kineske partnere po osnovu subvencionisanja proizvodnje, jeftinih proizvoda, antidamping cena. Teško je proceniti ko će gore proći u tom ratu jer Americi treba kinesko tržište, posebno u poljoprivredi, a i Kini treba američko tržište jer tamo najviše izvozi. Zbog toga verujem da će oni vrlo brzo doći do tačke razumevanja – smatra Mitrovićeva.
Sve dok se to ne desi, stručnjaci panično objavljuju analize o mogućim posledicama po svetsku ekonomiju. Poslednja u nizu prognoza je da će sudar ekonomskih titana osetiti i sve one države koje posreduju između Kine i Amerike.

– Južna Koreja, Tajvan, Vijetnam i Malezija izvoze u Kinu mašinske delove i komponente, od kojih ona pravi proizvode koje prodaje Amerikancima. Pored tih zemalja, biće pogođen i Japan kao jedan od najvećih svetskih izvoznika – navodi Tomi Vu, ekonomista na Oksfordu.

I naši stručnjaci su se pozabavili time koliko američko-kineski trgovinski rat može da utiče na Srbiju, pa ekonomista Miladin Kovačević smatra da će srpska privreda osetiti posledice.

– Naša privreda se nalazi u usponu, a koliko je to održivo na duži rok, zavisiće i od protekcionizma koji jača. Zagovornici potekcionizma predviđaju da nameti na uvoz opterećuju određene proizvode i određeni deo populacije. Osim potrošača, indirektnu štetu imaju i proizvođači, država, investicije, pa i sama ekonomija – kazao je Kovačević.

S druge strane, Uroš Delević sa Instituta „Džon Daning” iz Velike Britanije smatra da Srbija neće osetiti posledice jer smo zanemarljiv učesnik na tom tržištu.

– Malo je verovatno da će srpski proizvođači osetiti prostor za povećanje izvoza, tim pre što su carine prema Srbiji za poljoprivredne proizvode na nivou većem od 40 odsto. Budući da na uvoz alkohola i sličnih proizvoda iz Srbije Kina ima carine koje su veće i od 100 odsto, naša zemlja sigurno neće biti ta koja zamenjuje Ameriku na kineskom tržištu – rekao je Delević za „Politiku”.

I dok svi raspredaju o ekonomskim posledicama, Kina je poželela da vojno isprovocira Vašington. Usred mera i kontramera, kineski ministar odbrane general Vej Fenge je „iz Rusije s ljubavlju” poslao jasnu poruku američkoj administraciji da će Moskva i Peking jačati vojne veze i da SAD na to treba da računaju. Tako je Tramp pogurao Kineze u još jači zagrljaj s Rusima.

– U ovoj priči su politički i ekonomski deo neodvojivi. SAD kao globalni hegemon i Kina s ambicijama da postane svetska sila vode računa o utisku. Tako je politički element veoma važan i za jednu i za drugu stranu – zaključuje Mitrovićeva.

SAD povećale carinu Kini na:
– aluminijum
– čelik
Kina uvela veće dažbine SAD na:
– soju
– vino i druga alkoholna pića
– sveže i zaleđene proizvode od svinjskog mesa
– voće, orašaste plodove, neke vrste aloje
– hemikalije
– reciklirani aluminijum
– cevi i materijale od nerđajućeg čelika

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar