Čeran - grad koji je izbacio policiju, političare i gangstere

U Meksiku organizovani kriminal je svuda, osim jednog malog grada u državi Mičoakan. Pod vođstvom lokalnih žena, ljudi iz Čerana ustali su da brane svoju šumu od naoružanih drvoseča, a o istom trošku su izbacili policiju i političare.

Žene su se sastajale u tajnosti i pravile planove. Bile su očajne zbog ubistava i otmica koje su postale rutina i besne na maskirane ljude koji su lutali po njihovom gradu i tražili reket. I više od tri godine ogorčeno su gledale kako pored njihovih kuća prolaze kamioni prepuni sveže posečenih trupaca.

Karteli u Meksiku su se nekada fokusirali uglavnom na trgovinu drogom, ali su izmenili svoj poslovni model, pa sada nastoje da dominiraju u bilo kojoj unosnoj industriji, a drvna građa je osnov ekonomije u Čeranu.

Do 2011. godine drvoseče su se već približile jednom od lokalnih izvora vode, piše BBC.

“Bile smo zabrinute”, priseća se Margarita Elvira Romero, jedna od zaverenica. “Ako posečete drveće, manje je vode. Naši muževi imaju stoku. Gde će napojiti stoku ako izvor vode nestane?”

Grupa žena je otišla u šumu da pokuša da urazumi naoružane drvoseče. Bile su verbalno zlostavljane i oterane. Morale su da promene plan. Sada su znale da je previše opasno suočiti se sa drvosečama kod izvora pa su odlučile da počnu da zaustavljaju kamione u gradu, gde će imati podšku komšija.

Rano ujutru u petak, 15. aprila 2011. godine, počeo je ustanak u Čeranu. Na putu koji se spuštao iz šume pored Margaritine kuće, žene su blokirale put drvosečama i neke od njih uzele za taoce. Zvonila su crkvena zvona, a vatromet eksplodirao na nebu upozoravajući na opasnost i stanovnici Čerana priskočili su u pomoć. Bilo je napeto. Žene su morale da ubeđuju građane da ne obese taoce na starom stablu pored crkve.

“Svi na ulicama su trčali okolo sa mačetama”, kaže Melisa Fabian, koja je tada imala 13 godina. “Čulo se vrištanje i neprestani zvuk crkvenih zvona.”

Povezane vesti - El Čapo zlikovac bez trunke časti

Stigli su policija i gradonačelnik. Naoružani ljudi su došli da oslobode svoje prijatelje među taocima. Došlo je do pat pozicije između meštana, drvoseča i policije. Završilo se nakon što je jedan mladić povredio dvojicu drvoseča kada je ispalio vatromet direktno na njih. A Čeran, grad od oko 20,000 ljudi, počeo je svoj put ka samoupravi.

“Plače mi se kad se setim tog dana”, kaže Margarita. “Izgledalo je kao horor film, ali je to najbolja stvar koju smo mogli da uradimo.”

Policija i lokalni političari ubrzo su proterani iz grada, jer su meštani sumnjali da sarađuju sa kriminalnim mrežama. Političke stranke su zabranjene jer se smatralo da uzrokuju podele među ljudima. Svaki od četiri okruga u Čeranu izabrao je svog predstavnika u vladajućem gradskom veću. Čeran, grad naseljen urođeničkim stanovništvom plemena Pjurpeča, vratio se svojim korenima – drevnom načinu upravljanja koji isključuje uticaje sa strane.

U međuvremenu su postavljene kontrolne tačke na tri glavne saobraćajnice kojima se stiže u grad.

Danas, devet godina kasnije, ovi kontrolni punktovi i dalje postoje. Čuvaju ih pripadnici lokalne milicije koju čine muškarci i žene iz Čerana. Svako vozilo se zaustavlja i putnici su ispitivani odakle dolaze i kuda idu.

“Mnogo smo naučili”, kaže Heriberto Kampos, jedan od osnivača i koordinator lokalne milicije, čiji je nadimak “Diablo”, tj. “Đavo”. “Na početku nismo znali ništa o oružju. Ali sada umemo da se borimo i ako se kriminalci vrate, spremni smo za njih.”

Čeran sam deli pravdu za manje prekršaje. Mnogi od njih su povezani sa zloupotrebom alkohola. Kazne mogu biti novčane i rad u zajednici, kao što je skupljanje smeća. Ozbiljnim kršenjima zakona bavi se državni tužilac.

Mičoakan je jedna od najkrvavijih država u Meksiku, gde se odsečene glave kotrljaju po plesnim podovima i gde se granate bacaju na pune trgove. U julu 2016. godine je bilo preko 180 ubistava u državi. A u zajednicama oko Čerana, ni 10 kilometara daleko, priče o otmicama, iznudama i ubistvima su uobičajene.

“U Čeranu se osećam bezbedno jer mogu da noću hodam ulicama i ne strahujem da će se nešto loše desiti”, kaže Melisa, koja je sada 18-godišnja studentkinja biomedicine na fakultetu u blizini Čerana.

Nisu samo ulice bezbedne u Čeranu. Veliku borovu šumu koja se spušta niz brda ka gradu, opustošile su drvoseče. Sada šumom svakodnevno patrolira lokalna milicija. Zemljište u Čeranu uglavnom je zajedničko, ljudi ga koriste ali ga ne poseduju. Nakon što su oterani kriminalci, pravila se strogo sprovode. Svako ko želi da obori stablo mora da dobije dozvolu od vlasti.

I polako se šuma regeneriše. Procenjuje se da je organizovanim kriminalom devastirano više od polovine 17,000 hektara gradske šume. Tokom prvih pet godina nakon ustanka ponovo je zasađeno oko 3,000 hektara.

Čeran nije potpuno nezavisan jer ga i dalje finansira država. Ali meksička vlada priznaje Čeranu autonomiju kao zajednici naroda Pjurpeča. Zabranu delovanja političkih stranaka podržali su sudovi, koji potvrđuju pravo stanovnika Čerana da ne učestvuju u lokalnim, državnim ili saveznim izborima.

U državi Mičoakan, Čeran je postao oaza nade. Mir i sugurnost koja vlada u gradu je u suprotnosti sa strahom koji još uvek dominira u susednim zajednicama. Kako je Čeranu to uspelo? Margarita, Melisa i Heriberto daće vam isti odgovor. Jedna reč: solidarnost.

Većina ljudi koji žive u Čeranu tu su i rođeni. Društveni običaji diktiraju venčavanje između meštana. Ovde je vrlo malo stranaca. Porodice su velike i bliske. Svako poznaje svakog. A to je temelj za ujedinjenu zajednicu.

Povezane vesti - U MEKSIKU PRONAĐENI OSTACI DREVNIH MAJA: Arheolozi saopštili da su skeleti stari između 4000 i 7000 godina

Pošto je nasilje ponovo u porastu u Meksiku, u Čeranu se javlja zabrinutost za budućnost. Zabrinutost da bi karteli mogli ponovo da prevladaju. Drugi gradovi su pokušali da kopiraju primer Čerana, ali nisu bili jednako uspešni. Melisa je optimistična i spremna da izađe na ulica da se bori za ono što su postigli.

“Sve dok postoji bar jedna osoba koja želi da nastavi ovako, mi ćemo je svi podržati. Svi smo ponosni jer smo učinili nešto što se nijedna druga zajednica nije usudila da učini.”