Crna Gora: Znaju s kim neće, ne znaju šta hoće

Na vanrednim parlamentarnim izborima u Crnoj Gori, održanim 11. juna, prvim na kojima ni sa jedne funkcije nije učestvovao Milo Đukanović, dakle u vremenu relaksacije posle odlaska tiranije, Crnogorci su tražili mir, stabilnost i bolji život. Sve to nisu našli, dobili su veliko razočaranje i političku krizu koja će, po svemu sudeći, tresti Crnu Goru u narednih četiri-pet godina!

Sve navedeno dobrim delom objašnjava pobednički usklik Milojka Spajića, prvog sa liste Pokreta "Evropa sad“, a koji slovi za budućeg premijera, koji naglašava „pobedili smo, a ’Evropa sad’ postoji deset meseci“!? Oni iskusniji politički klupoderi su se samo nasmešili, naučili su da u politici sve što brzo raste nosi i loše vesti.

O svemu svakako najbolje govore rezultati ovih izbora:

Pokret "Evropa sad“ osvojio je 25,55 procenata glasova, odnosno 24 poslanička mesta u parlamentu. Koalicija „Zajedno“ okupljena oko DPS-a osvojila je 23,26 procenata glasova – 21 poslanički mandat. "Za budućnost Crne Gore“, listu koju čine dve članice bivšeg Demokratskog fronta, dobila je poverenje 14,76 odsto glasova i 13 poslaničkih mesta. Demokrate i pokret URA osvojili su 12,50 odsto glasova izašlih birača, odnosno 11 mandata, Bošnjačka stranka 7,09 procenata glasova – šest mandata, koalicija Socijalističke narodne partije i Demosa 3,13 odsto glasova – dva mandata, a po jedan mandat osvojile su manjinske partije Albanska alijansa i Hrvatska građanska inicijativa.

Izlaznost je bila "iznenađujuće“ mala, nešto ispod 57 odsto, što je prepoznatljiva najava odnosa građana prema političkom i socijalnom stanju u zemlji, jasna sumnja u snagu političke elite u Crnoj Gori. Neki političari za to okrivljuju i Novaka Đokovića, koji je ispisivao tog popodneva svoju božansku sportsku istoriju.

Borel sa Milatovićem: "Crna Gora najnaprednija zemlja kandidat"

Brisel

Brisel

Svet 30.05.2023. 16:31

Borel sa Milatovićem: "Crna Gora najnaprednija zemlja kandidat"

Podgoričke "Vijesti“ sutradan su na naslovnoj strani okačile dijagnozu "Prošli izbori, sledi sabiranje“. Drugim rečima, pred PES kao većinskog pobednika uspravlja se pitanje visine Durmitora – kako napraviti vladu. Formalno za to su potrebna 42 mandata, ali sve njih iskustvo uči da vlada koja nema podršku bar 52 poslanika teško da će proslaviti prvi rođendan. Za sada, svi učesnici u ovim izborima, kao i birači koji su "radije gledali Đokovića“, u pat poziciji su: sve parlamentarne stranke, to javno i govore, znaju sa kim neće u vladu, ali ne znaju sa kim bi mogle. Pokret „Evropa sad“ se prvi izjasnio – neće sa koalicijom "Zajedno“ okupljenom oko DPS-a niti sa Pokretom URA.

PES će tražiti način da formira vladu, ali na kraju izborne noći saopštili su da neće u koaliciju sa koalicijom "Zajedno“ jer DPS nosi stigmu političke snage koja je u liku Mila Đukanovića vladala 30 godina, uz teške kriminalne radnje i nedemokratskim metodama dovela Crnu Goru do ivice propasti.

Neće ni sa pokretom URA Dritana Abazovića koji je u predizbornim danima, koristeći državne institucije teško optužio Milojka Spajića da je dobijao novac od kralja kriptovaluta, kojeg SAD i Južna Koreja traže zbog krivičnih dela u kojima su ove zemlje oštećene za više desetina milijardi dolara.

Sa koalicijom oko DPS-a neće ni "Za budućnost Crne Gore“ koju predvodi Milan Knežević, a verovatno ni Demokrate Alekse Bečića.

Bošnjaci i manjinske partije neće u vladu sa Srbima iz "Za budućnost Crne Gore“.

Jakov Milatović o tome da li će Crna Gora povući priznanje Kosova

Aktuelno pitanje

Aktuelno pitanje

Vesti 05.04.2023. 08:49

Jakov Milatović o tome da li će Crna Gora povući priznanje Kosova

Ove kategorične ocene verovatno će se ohladiti posle izborne noći. Međutim, političko stanje Crne Gore posle ovih izbora je veoma kompleksno i obeshrabrujuće jer pred ponoć 11. juna u Podgorici i većim gradovima nije bilo državnih zastava, radosti i tradicionalne vožnje automobila njihovim ulicama. Sve je više podsećalo na parastos. Jer, obećanja PES-a, osim onog da je svaka vlast smenjiva, ona druga o reformi poreskog sistema, većem standardu građana, stabilnom zdravstvenom sistemu, privrednoj reformi i odlasku DPS-a su upitna. Na kraju, u toj mogućoj kombinatorici, u rukama je Alekse Bečića da li će mandate Demokrata pružiti na raspolaganje mandataru Spajiću, naravno uz veštinu pregovaranja PES-a sa manjinskim partijama. Mnogo je toga "ako“ da bi se pronašao pravi put iz ove političke krize. Tim pre što u ovim partijama ima toliko ideoloških razlika koje je skoro nemoguće pomiriti.

Kenet Morison, profesor Univerziteta "De Montfort“, inače stručnjak za politiku i istoriju zemalja Jugoistočne Evrope, za BBC kaže da je pobeda PES-a Pirova pobeda jer će morati da trguju i prave kompromise ako žele da vladaju, a to bi moglo da poništi efekte njihove platforme… "Mislim da je afera sa Do Kvonom naštetila PES-u, oni su svakako izgubili zamah tokom nedelje uoči izbora.“

Do Kvon, Južnokorejac, kralj kriptovaluta, uhapšen je ranije u Crnoj Gori, a Dritan Abazović premijer tehničke vlade, sedam dana pre izbora javno je doveo Milojka Spajića u vezu sa njim. Odgovarajući na ove optužbe Milojko Spajić u izbornoj noći je rekao da "nivo znanja o ekonomiji finansiranja u Crnoj Gori nije naročito visok, pa je lako progurati takve lažne priče“.

Saopštenje Dritana Abazovića, u njegovom tabloidnom stilu, moguće da je unelo kamen razdora u PES i crnogorsku javnost. Abazović je posle vanredne sednice Veća za nacionalnu bezbednost rekao da je Južnokorejac njemu uputio pismo u kojem tvrdi da je sa Spajićem poslovao u dužem vremenskom periodu i navodno finansirao izbornu kampanju PES-a. Abazović je još dodao da je pismo prosledio specijalnom državnom tužiocu Vladimiru Novoviću.

Uz napomenu da je Abazović učestvovao u pisanju navodnog pisma Do Kvona, u PES-u kažu da sve što je izneo lider URA-e treba da istraže nadležni državni organi, čije će rešenje oni prihvatiti.

Borba mladih lavova: Spajić i Milatović novi Momir i Milo?

Crna Gora

Crna Gora

Svet 19.05.2023. 15:00

Borba mladih lavova: Spajić i Milatović novi Momir i Milo?

Marko Pejović, politički analitičar iz Podgorice, za "Ekspres“ je govorio da Crnu Goru čeka veoma težak period političke nestabilnosti, posebno kada govorimo o formiranju izvršne vlasti.

"Na to ukazuju izjave političkih aktera posle izbora, a tiču se i njihove isključivosti o saradnji sa nekim strankama. To upućuje na neku kombinatoriku koja je vrlo teška i neizgledna da se oformi vlada... A činjenica da od 2020. godine, kada su se dogodili prethodni parlamentarni izbori, kad je DPS izgubio, crnogorsko društvo nije dobilo one željene rezultate i promene koje je očekivalo i za koje je glasalo. Sada će se, ovim ishodom i sasvim izvesnom novom političkom krizom, narod još više razočarati i izgubiće se ono stečeno političko poverenje između građana i političke elite. Građani će razumeti da se upravo vodi borba za fotelje i funkcije, a ne za stvarno poboljšanje životnog standarda građana“, kaže gospodin Pejović.

Miloš Bešić, politički analitičar i profesor na Beogradskom univerzitetu, takođe smatra da će "nova crnogorska vlada, ako se oformi, kratko trajati“.

"’Evropa sad’ će sa Demokratama praviti vladu, ali to podrazumeva nestabilnost zbog veoma malog broja poslanika – 41 ili 42 poslanika koji je podržavaju. Dakle, nije nikakvo iznenađenje mala razlika između ’Evrope sad’ i DPS-a. Stabilna vlada može biti napravljena samo ukoliko u tu vladu ’Evrope sad’ uključi, ili je podrži, ili DPS ili bivši DS. Ako to ne učini DPS ili DS, nećete imati stabilnu vladu“, kaže Bešić.

Velika odgovornost će biti pred vladom, prvom otkad je DPS razvlašćen na svim nivoima. Nema više kohabitacije, kao što je bio slučaj 2020. godine. Ali za odgovornost za promene koje se očekuju i koje građani stalno očekuju veći su problem očekivanja građana.

"Postavljeni su vrlo visoki kriterijumi od prethodnih očekivanja. ’Evropa sad’ prednjači u tome. Mnogo konkretnije cifre, u smislu minimalnih plata i penzija su dali, koje su vrlo visoke. Nijedan ekonomista, ne u Crnoj Gori, nego u svetu, na osnovu ekonomskih parametara ne može da objasni odakle u Crnoj Gori taj novac. Nemate odakle. To su obećanja. Građani zaista, to vidite kroz istraživanja, veruju da će doći do tih poboljšanja. To je gorući problem. I ono što je u uslovima ove političke nestabilnosti vrlo lako predvidljivo jeste da, ukoliko ne ispune ta obećanja, to će zaista destabilizovati vladu i naravno proizvesti veliku količinu razočaranja. To u perspektivi ne izgleda dobro. Meni to opet samo daje dodatni argument o političkoj nestabilnosti“, kaže Bešić.

Odgovarajući na naše pitanje o saopštenju Dritana Abazovića i pismu kralja kriptovaluta Do Kvona, gospodin Marko Pejović kaže da je to "bila klasična zloupotreba državnih institucija za lične interese i jačanja svoje pozicije u predizbornoj kampanji“.

Borel sa Milatovićem: "Crna Gora najnaprednija zemlja kandidat"

Brisel

Brisel

Svet 30.05.2023. 16:31

Borel sa Milatovićem: "Crna Gora najnaprednija zemlja kandidat"

"U celoj priči interesantno je da se Demokrate, koalicioni partneri URA-e nisu uopšte oglašavali. Ovo će, nema sumnje, ostaviti ozbiljne posledice na moguće mirne razgovore, razgovore bez strasti i sumnji u pokušaju da se oformi vlada“, objašnjava Pejović.

Govoreći o postupku Dritana Abazovića koji je u vrhuncu izborne kampanje optužio Milojka Spajića da šuruje sa Do Kvonom, kraljem kriptovaluta, da ga je ovaj plaćao, profesor Bešić kaže da je to sastavni deo kampanje.

"Mislim da su vrlo lični, čak infantilni, narcisoidni, što pripada ličnosti gospodina Abazovića. To je deo kampanje. Nije bilo nikakvih razloga da se ne sačeka da bude kampanja završena, pa onda čak i pismom da se paradira i da se to prosledi nadležnim organima. Ništa u tom pismu ne piše, a da bude toliko urgentno, da se rešava u poslednjih nekoliko dana kampanje. Drugim rečima, gospodin Abazović je lansirao negativnu kampanju, da bi napravio štetu ’Evropi sad’. Čim je napravio štetu ’Evropi sad’ u smislu imidža, napravio je štetu i sebi, ne toliko brojčano listi u kojoj su Demokrate zapravo kao glavni igrač, koliko je napravio štetu sebi lično jer je isključio URA-u iz participacije u budućoj vlasti. Na jednu stvar ću vam skrenuti pažnju. Sam slučaj je vrlo interesantan, vrlo zanimljiv i negde povezan sa ovim ekonomskim pitanjima o kojima smo pričali. Ja nisam pristalica teorije zavere, ali nekoliko stvari se desilo. Imali ste seminar, ili konferenciju kako su je već nazvali, u Crnoj Gori koju je organizovao gospodin Spajić o blokčejnu. To se desilo pre desetak dana. Nakon toga uhapšen je gospodina Do Kvon, koji se sticajem okolnosti nalazio u Crnoj Gori u vreme kada se ta konferencija dešava.

Predsednik Crne Gore Jakov Milatović dan pred početak izborne tišine kaže: ’Ja sam protivnik blokčejn tehnologija, odnosno protivim se da ekonomski razvoj Crne Gore bude baziran na blokčejn tehnologiji, ukoliko to sprečava integracije Crne Gore u EU’. Potpuno ničim izazvan je dao tu izjavu, dakle, dan pred izbornu tišinu. Dozvolićete, to je vrlo indikativno, čovek koji se bavi blokčejn tehnologijama, za koga Spajić lično priznaje da je imao kontakte i u Singapuru i po svetu i u Crnoj Gori. Spajić je rekao da se sa njim viđao. Dakle, i on se nalazi u Crnoj Gori. I imate konferenciju gde se priča o tim tehnologijama kao ekonomskom razvoju Crne Gore, pa imate hapšenje tog čoveka. A predsednik kaže da to pravi problem evrointegracijama. Te stvari su na neki način povezane, duboko sam uveren, bez ikakve konspiracije. I sa druge strane ove kampanjske priče lansirane od strane Abazovića da napravi štetu, tu se nekakva ozbiljna stvar desila, saznaćemo to u narednih desetak dana o čemu se radi“, kaže Bešić.

Analitičar Marko Pejović veruje da će se Jakov Milatović i Milojko Spajić, lideri PES-a, uskoro razići. Kako će se to definisati u njihovoj stranci i koliko će to uticati na PES zavisi od njihove političke veštine.

Profesor Miloš Bešić takođe tvrdi da je razmimoilaženje Spajića i Milatovića očigledno. To je kulminiralo sa povlačenjem kandidature Spajića za predsednika države.

"Karakteristike koje krase Spajića i Milatovića kao političare su totalno suprotstavljene i verujem da je pitanje dana kada će se desiti taj raskol u ’Evropi sad’ i na koji način će se to u stvari reflektovati na njihovo biračko telo. Milatović je čovek bez mrlje, u predsedničkoj kampanji nijedan protivnik nije mogao da mu nađe apsolutno ništa a što bi bilo upitno ili diskutabilno. S druge strane, za Spajića čini se gotovo da svakodnevno izlazi nešto što bi moglo da ospori kredibilitet njegove ličnosti, ne samo kao političara, već i kao ličnosti“, ocenjuje Bešić.

Sećanje nas vraća ne dalekoj prošlosti sukoba bivših partijskih i koalicionih drugova Milo – Momir, u Srbiji Koštunica – Đinđić, pa Tadić – Koštunica...

Na kraju razgovora profesor Bešić insistira da ne treba zanemariti da je prethodna vlada ipak učinila neke važne stvari: "Ima napretka kada je reč o tužilaštvu. I kada je reč o sudstvu. Kod tužilaštva posebno ima napretka. Otvoreni su krupni slučajevi. Zamislite samo kada postavite ovu stvar. Neko ko je bio na čelu sudstva, gospođa Medenica, optužena je za organizovani kriminal, taj proces traje. Predsednik Privrednog suda je optužen da je vodio stečajnu mafiju. Privredni sud jednako stečajna mafija. To je, dakle, strašno. Pogledajte u tim nekim ključnim mestima šta se dešavalo, videćete da je tužilaštvo zaista pokrenulo neke ozbiljne procese. Koliko je tužilaštvo zaista nezavisno od novih struktura vlasti sve i da nije biće jer ova buduća vlast nije stabilna. Ali imamo zaista neke pozitivne procese. Kada kažete stabilnost institucija u vreme DPS-a institucije su bile mnogo stabilnije nego danas. Ali su bile partijske institucije. Koliko će to da traje, da ide u tom smeru jačanja nezavisnih institucija, a koliko u potencijalno reverzibilnu sferu da će partije koje sada osvajaju vlast pokušati da zarobe te nove institucije, to ostaje da vidimo. To treba javnost da prati, pošto su to veoma važne stvari.“