Svet
07.02.2023. 15:39
Svet
20.01.2024. 18:30
R.E./DPA
Reč istoričara
Da je Lenjin živ šta bi rekao za rat u Ukrajini
Vladimir Iljič Lenjin veoma bi oštro osudio napad Vladimira Putina na Ukrajinu, rekla je za dpa nemačka istoričarka Tanja Penter povodom stogodišnjice smrti vođe Oktobarske revolucije.
Lenjin je sa istorijskog stanovišta pre svega ličnost koja je prokrčila put crvenom teroru.
"Svojim socijalističkim eksperimentom započeo je promenu epohe. I naravno da je utro put vladavini terora i nasilja svom nasledniku Staljinu", navela je istoričarka, stručnjak za istočnu Evropu.
Vek od Lenjinove smrti pada u 21. januara. Balsamovano telo osnivača Sovjetskog Saveza leži u mauzoleju na Crvenom trgu u Moskvi.
"Lenjin je bio radikalni reformator koji je fanatično verovao u ispravnost svojih uverenja", istakla je Penterova za dpa, profesorka Univerziteta Hajdelberg. "I bio je tiranin koji je bezobzirno sprovodio svoje ciljeve kršeći svaki otpor."
Već 1917. Lenjin je osnovao tajnu policiju Čeka koja je progonila disidente. Istoričarka u tome vidi sličnost sa aktuelnim predsednikom Rusije Vladimirom Putinom koji svoju vlast isto učvršćuje represijom nad ljudima koji misle drugačije.
Međutim, za razliku od Lenjina koji je imao viziju budućnosti sa utopijskim elementima i koji je želeo da napravi drugačiji tip čoveka, Putin je reakcionar koji živi u prošlosti.
"Lenjin bi vrlo verovatno veoma oštro osudio Putinovu agresiju na Ukrajinu", rekla je Penterova.
Navodi ruskog predsednika da Ukrajina za svoje postojanje ima da se zahvali samo Lenjinu su, prema njenim rečima, "čista glupost".
Lenjin je, ukazala je, svojom politikom nastojao da odgovori na stremljenja neruskog stanovništva nekadašnje imperije, nastojeći da ih pridobije.
"Ukrajinski jezik, kultura i identitet postoje odavno. Lenjin je to shvatao", kazala je istoričarka. U Ukrajini je, dodala je, paralelno sa Oktobarskom revolucijom 1917. bila i nacionalna revolucija čiji je cilj bilo osnivanje sopstvene države.
Međutim, to je propalo dolaskom boljševika na vlast.
Lenjin je, naglasila je, priznao pravo naroda na samoopredeljenje, ali su nacionalni interesi ipak bili podređeni socijalističkim, revolucionarnim.
U Ukrajini je poslednjih godina srušeno mnogo Lenjinovih spomenika. U Rusiji je pak drugačije i samo ih u Moskvi ima nekoliko.
Komentari
