Svet
14.09.2024. 10:48
Svet
14.09.2024. 13:05
Marko R. Petrović
Amerika
Da li će debata odlučiti pobednika?
Šta povezuje haićanske migrante, mačke, Tejlor Svift i Srbiju?
Odgovor je: prva debata predsedničkih kandidata Donalda Trampa i Kamale Haris. Kako, pitaćete se? Pa, Tramp je govorio o Haićanima, migrantima koji su, navodno, u Springfildu, krali ljudima mačke kako bi ih jeli. Ispostaviće se da ta priča uopšte nije tačna, uprkos Trampovom obrazloženju da je “video na televiziji“ da se priča o tome.
Šta ćemo sa Tejlor Svift? Pa, trenutno jedna od najpopularnijih pop pevačica na planeti (ako ne i najpopularnija) odlučila je da posle debate javno podrži aktuelnu potpredsednicu SAD i kandidatkinju demokrata Kamalu Haris. Može li njena popularnost značajnije da utiče na rezultat Harisove?
Dolazimo na kraju i do Srbije i pitate se kakve veze ona ima sa debatom. Rečju – nikakve. Nijedan od kandidata Srbiju u tih skoro sat i po rasprave pred kamerama ABC njuz nije ni spomenuo. Ovo je samo podsetnik za one srčane trampofile ili ostrašćene “kamalićane“ koji veruju da će Srbija biti visoko na agendi budućeg američkog predsednika ili prve američke predsednice. Čisto da naglasimo, u debati su spominjani i Rusija i Ukrajina i Putin i Zelenski, Izrael, Hamas, Iran, čak i Viktor Orban...
No, šalu na stranu i vratimo se debati, prvoj između Donalda Trampa i Kamale Haris. Oboje, naravno, tvrde da su pobedili. Konačan sud, ipak, daće američki birači za oko dva meseca.
Činjenica je, međutim, da je dva dana pre debate Tramp imao prednost od oko jednog procenta prema istraživanju koje su sproveli “Njujork tajms“ i Sijena koledž.
Isto tako činjenica je i da su ankete u tzv. ključnim državama, gde se često “lomi“ rezultat, na dan debate pokazale da je u njima Harisova u prednosti za oko 0,2 odsto. Harisova se bolje kotirala u Nevadi, Viskonsinu i Mičigenu (u poslednje dve države vodila je za 1,5, odnosno 1,2 procenta).
Tramp je pak bio u vođstvu u Arizoni, Severnoj Karolini i Džordžiji, s tim što je samo u Arizoni imao prednost veću od jednog procenta (1,6 odsto).
No, kako zapadni analitičari upozoravaju, pobeda u debati ne mora da se pretvori i pobedu na izborima.
Kako piše u analizi koju je posle debate objavio CNN, Donald Tramp je pobedio Kamalu Haris u virtuelnom bacanju novčića pre debate ‒ ali to je otprilike sve što je osvojio.
Od prvih trenutaka u utorak uveče, kada je potpredsednica prišla Trampu i gotovo ga naterala da se rukuje sa njom, ona je diktirala uslove njihovog ključnog susreta, tačno osam nedelja pre dana izbora.
Sa tačke gledišta Kamale Haris, noć teško da je mogla da prođe bolje.
Delovala je energično i puna pozitivne vizije budućnosti. Tramp je pak delovao smrknuto, kritikujući Ameriku kao propalu naciju, za šta je optuživao Bajdenovu administraciju, čiji je Kamala Haris deo.
Za Kamalu Haris ranije su spontane situacije često predstavljale pravu muku, ali sada je, kako ocenjuju pojedini mediji, izvela najimpozantniji nastup u svojoj političkoj karijeri.
Tramp, koji je ušao u debatu najavljujući da će dokazati maksimu bokserskog šampiona Majka Tajsona da “svako ima plan dok ga ne udare u usta“, i sam je bio zapanjen višestrukim udarcima, mada ih je nekoliko i zadao.
U trenutku kada je gotovo trećina birača u nedavnoj anketi sugerisala da žele da znaju više o Harisovoj, izgledalo je da će učinak potpredsednice povećati podršku koju uživa. Tramp, u međuvremenu, nije uložio mnogo napora da promeni percepciju o svojim distopijskim namerama među biračima u ključnim državama koji će odlučivati o ishodu izbora. Često se činilo i da želi da još uvek raspravlja sa svojim nekadašnjim rivalom Džoom Bajdenom.
Možda mu je upravo zbog toga Harisova uputila jednu žaoku: “Pre svega, važno je da bivšeg predsednika podsetimo: ne borite se protiv Bajdena, borite se protiv mene.“
Iako je ovo rekla negde u sredini debate, to je ipak možda i najvažnija replika jer je debata, na svaki mogući način, bila drugačija od one između Trampa i Džoa Bajdena u junu. Ta debata je, na kraju krajeva, okončala Bajdenovu kampanju. A ova je Harisovoj dala priliku da se smeje Trampu, kaže mu da je slab i da mu se na više načina uvuče pod kožu.
No, često su potrebi dani, ako ne i nedelje, da debata predsedničkih kandidata prodre dublje u biračko telo, da se utisci slegnu. Kandidat koji pobedi u debati ne pobeđuje uvek i na izborima. Primera radi, i Tramp 2016. i Džordž Buš 2004. godine su, prema tadašnjim ocenama, izgubili debate, ali su ipak pobedili u trci za Belu kuću.
I dok su demokrate bile euforične nakon nastupa njihove kandidatkinje, simpatizeri često o debati sude iz ugla sopstvenih političkih preferencija.
Čak i ako izgubi tlo pod nogama nakon debate, Tramp dugo ima prednost u pogledu dva glavna pitanja na izborima – ekonomije i imigracije.
S obzirom na to da mnogi glasači još čekaju na boljitak od ekonomskog oporavka posle pandemije, nije sigurno da će bilo kakva debata biti odlučujući faktor u njihovom glasanju. I Trampove mračne poruke o imigraciji i kriminalu mogu biti hiperbolične, ali su se u prošlosti pokazale kao moćne.
Svet
11.09.2024. 08:30
Tramp i Haris - prvi čin, i bilo je ŽESTOKO
Takođe, uvek postoji šansa da bi šokantni događaji kod kuće ili u inostranstvu u naredna dva meseca mogli da preokrenu ravnotežu.
I mada je rano reći da li će dobar nastup Harisove da pruži novi zamajac njenoj kampanji, u njenom štabu su optimistični u pogledu toga da je ona uvećala svoje šanse među, recimo, 200.000 neodlučnih glasača koji će odlučiti izbore u nekoliko država.
Harisova nije traćila vreme ponavljajući svoje ciljeve. Ona se direktno obratila gledaocima u njihovim domovima, obećavajući da će olakšati teret zaposlenim Amerikancima koji se bore sa visokim cenama namirnica i stanova.
Podbadala je Trampa zbog podrške koju ima i nazvala ga slabim. I, začuđujuće, svaki put je upao u njenu zamku, što su pratili besni ispadi, koji su podstakli njene tvrdnje da on nije sposoban za novi mandat i da zemlja ima poslednju šansu da se odmakne iz njegovog “gorkog haosa“. Njena priprema se, očigledno, isplatila jer je izbegavala greške koje bi joj ugrozile kampanju.
Što je najvažnije, Harisova je potvrdila odluku demokrata da odbace Bajdena kao svog kandidata, izvodeći forenzičku demontažu Trampove ličnosti, politike i nasleđa, koji su bili preveliki zalogaj za Bajdena u njegovom katastrofalnom nastupu u junskoj debati, koja je okončala njegovu kampanju za reizbor.
Očigledno je isto tako mislila i Tejlor Svift, čiju je fotografiju kreiranu uz pomoć veštačke inteligencije, a na kojoj ona navodno podržava Trampa, pre mesec dana kandidat republikanaca delio po društvenim mrežama. Čim se debata završila, ona je izjavila: “Glasaću za Kamalu Haris i Tima Volca na predsedničkim izborima 2024.“
Svet
05.09.2024. 15:05
Koga podržava Putin na predsedničkim izborima u SAD
Kada bi se Tramp uznemirio, Harisova nije odgovorila ljubazno, već mu se smejala i nekoliko puta naslonila bradu na ruku. Drugi put kada je to uradila, izgledalo je neprirodno, ali taj gest bi mogao da postane ikona debate na društvenim medijima.
Kada je bocnula Trampa zbog njegove opsednutosti mitinzima, on je neobjašnjivo dopustio da zaobiđe jedno od za nju najosetljivijih pitanja – južnu granicu.
“Prvo, dozvolite mi da odgovorim o tim skupovima“, rekao je Tramp. “Ljudi ne napuštaju moje mitinge. Imamo najveće skupove, najneverovatnije skupove u istoriji politike.“
Bio je to klasičan primer kako je Harisova u više navrata koristila uočene nedostatke u Trampovom karakteru da bi mu dala prostor da potkopa sopstveni učinak u debati.
Nesposobnost bivšeg predsednika da se odupre mamcu koji je neprestano visio ispred njega značila je da je najstrašniji politički izvođač modernog vremena proveo veče više uništavajući sebe, nego svog protivnika. Ovo nikada nije bilo jasnije nego kada je ponovio rasističku klevetu o haićanskim imigrantima koji jedu kućne ljubimce ‒ da je čak i njegov potpredsednički kandidat, Džej Di Vens, priznao da to možda nije istina. Harisova je, nakon što je videla da njen protivnik potvrđuje njene optužbe o svom ekstremizmu, samo odmahnula glavom.
Nakon što je odbila da bude uvučena u Trampove pokušaje da od izbora napravi referendum o njenoj rasi i polu, Harisova je uputila nekoliko jakih udaraca, pominjući njegove zahteve za pogubljenje “petorice iz Central parka“ (grupa mladića nepravedno osuđenih za silovanje jedne devojke u Njujorku 1989. godine, koji su posle 13 godina oslobođeni jer je DNK analiza potvrdila da oni nisu počinioci), kao i laži o rodnom mestu Baraka Obame, kreirajući od njega sliku sile koja izaziva podele u društvu za šta koristi najdublje istorijske rane Amerike.
“Mislim da je tragedija što imamo nekoga ko želi da bude predsednik, ko je dosledno, tokom svoje karijere, pokušavao da koristi rasu da podeli američki narod“, rekla je ona.
Njen nastup nije bio savršen. Izbegla je da odgovori na prvo pitanje – da li su birači sada bolje nego pre četiri godine. Nije, takođe, direktno rekla ni da li se kaje zbog smrti 13 američkih vojnika ubijenih 2021. u haotičnom povlačenju SAD iz Avganistana, čija je pogibija postala centralni deo Trampove kampanje.
Ali čak je i njeno izbegavanje pokazalo kako je postala efikasnija kao političar, uspešno se vrteći oko svojih ključnih tačaka, dok Tramp nije bio u stanju da je efikasno “unakrsno ispita“.
Trampova nesposobnost da se fokusira na napade na Harisovu ili da ostavi po strani njene vidljive napore da mu skrene pažnju potvrdila je strahove mnogih republikanaca razočaranih njegovim dosadašnjim neuspehom da se efikasno nosi sa svojim novim protivnikom.
Svet
14.08.2024. 21:05
Kako Amerikanci ocenjuju Kamalu, a kako Trampa
Ironično, Tramp je patio od istog deficita koji je mučio Bajdena u njihovoj debati u junu – nije mogao da “prikuje“ protivnika za pod i nije bio u stanju da iznese snažan plan za budućnost.
Često je pravio analogije koje bi razumeli samo redovni gledaoci konzervativnih medija. Ponekad se činilo da se bivši predsednik pojavio na debati, ali da je njegova retorika više ličila na jedan od njegovih mitinga. U odbranu svog prvog mandata i globalnog liderstva, citirao je mađarskog premijera Viktora Orbana, dodajući težinu tvrdnji Harisove da on obožava strane autokrate.
U prilog svojim lažnim tvrdnjama, rekao je i da su ga podržali voditelji Foks njuza – na način koji je možda zadovoljio njegove tvrde birače, ali je takođe sugerisao da je njegov život u “konzervativnom akvarijumu“ umanjio njegovu sposobnost da razgovara sa umerenijim glasačima.
Trampovi najblistaviji momenti došli su na kraju debate kada je kritikovao Harisovu i Bajdena zbog ruske invazije na Ukrajinu. Upozorio je na bauk nuklearne eskalacije od strane Rusije i predstavio se kao jedina stvar koja stoji između Sjedinjenih Država i trećeg svetskog rata.
Njegovi zaveti da će okončati sukob možda su bliži osećanjima građana SAD od Bajdenovog obećanja da će ostati uz Kijev koliko god bude potrebno. Ali Harisova je verovatno bila u pravu kada je rekla da se Trampov plan može ostvariti samo sklapanjem mira koji bi bio u korist Vladimira Putina.
A čak i tokom sukoba sa Harisovom oko rata u Ukrajini, izgledalo je da je Tramp čeznuo za izbornom kampanjom koja bi mu bila mnogo prijatnija od one koju sada vodi.
Svet
13.09.2024. 08:58
Tramp odbio još jednu debatu, Haris tvrdi da to "duguju biračima"
Komentari
