DA LI ĆE VOJSKA VENECUELE ODBRANITI MADURA: Šta je zapravo plan " Zamora"?!

Hoće li vojska Venecuele ostati verna predsedniku Maduru i da li je propao pokušaj državnog udara u Karakasu? Monroeva doktrina da je Južna Amerika dvorište Vašingtona je protiv ruskog uticaja u Venecueli.

Najvažniji segment društva u Venecueli su Bolivarske nacionalne oružane snage, što je zvaničan naziv za vojsku koja broji 123.000 pripadnika, plus je tu još i milicija sa 220.000 pripadnika i Nacionalna garda sa 23.000 ljudi raspoređenih u devet regionalnih komandi. Za zemlju koja ima 31 milion stanovnika i vojni budžet od 1,2 milijarde dolara to je dosta veliko finansijsko opterećenje.

Po planu „Zamora“, koji je donela vlada u Karakasu, vojska treba da bude prisutna u svim delovima društva, doktrina „Integralne odbrane“ sprovodi se na svim nivoima, pa je tako više od 200 venecuelanskih generala i admirala raspoređeno u skoro 38 odsto strateških sektora privrede države. Od 32 ministarstva, njih 12 su pod kontrolom vojske, guverneri provincija su aktivni, ili penzionisani oficiri armije.

Na nivou Generalštaba postoji Operativna strateška komanda koja je nadređena Komandi regiona, Komandi zona i Komandi područja.

Svoju moć oružane snage Venecuele projektuju, pre svega, prema susednoj Kolumbiji sa kojom imaju istorijske nesporazume, zatim čuvaju naftna polja i ispoljavaju uticaj u Karibima. No, glavni problem Venecuele jeste korupcija i ogromna inflacija od 650 odsto na godišnjem nivou. Za jedan američki dolar dobija se 923 bolivarosa.

Rusija je u proteklom periodu naoružavala armiju Venecuele modernim borbenim sistemima: PVO sistemi S-300 i Buk M-2, avionima Su-30 i tenkovima T-72. U Venecueli je Rusija počela izgradnju fabrike automatskih pušaka AK-103 i regionalnog centra za remont helikoptera Mi-17. Ruski strateški bombarderi Tu-160 povremeno borave na aerodromima Venecuele. Osim ruskog naoružanja prisutno je i kinesko, helikopteri K-8 „karakorum“, američki avioni F-16, francuski tenkovi AMH-30…

U junu 2017. godine dogodio se policijski, helikopterski napad na zgrade Vrhovnog suda i Ministarstva unutrašnjih poslova u Karakasu. Vojska je tada osujetila pokušaj državnog udara.

Vašington u duhu Monroeve doktrine „Amerika Amerikancima“ stalno potencira opasnost da oko 2.000 PVO raketa „igla“, koje se lansiraju sa ramena, a koje je Rusija prodala Venecueli, eventualno padnu u ruke teroristima. Nema sumnje da će se ekonomski i politički pritisak Zapada na vladu u Karakasu nastaviti i da opstanak Madura na vlasti zavisi isključivo od ponašanja vojske Venecuele. Naravno, pre svega od generalske i admiralske elite, koja je na ekonomskim funkcijama. Za Madura je u kontekstu neposredne odbrane najvažnija 3. pešadijska divizija sa bazom u gradiću Fuerte Tiuna i 4. pešadijska divizija sa bazom u Marakaju, južno od Karakasa, komanda 6. inženjerijskog korpusa na istoj lokaciji i 131. i 132. skvadron lovačke avijacije sa bazom Puerto de la Kruz jugoistočno od Karakasa. Uz padobranski bataljon koji je stalno uz Madura, to su glavne snage na koje se predsednik Venecuele može osloniti.