Zaokret ka Zapadu

Da li je Jermenija nova Ukrajina?

Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev upozorio je Jermeniju da bi promena njenog spoljnopolitičkog pravca mogla da ima negativne posledice, navodeći da bi najgori ishod bio da postane „nova Ukrajina“.

Medvedev je u intervjuu za iransku državnu radio-televiziju (IRIB) ocenio da su odnosi Moskve i Jerevana na iskušenju zbog odluka sadašnjeg jermenskog rukovodstva.

„Sadašnje jermensko rukovodstvo smatralo je ispravnim da promeni pravac svog razvoja. Siguran sam da to neće dovesti ni do čega dobrog“, rekao je Medvedev.

Dodao je da je „najgore što bi moglo da se dogodi Jermeniji da se pretvori u novu Ukrajinu“.

Govoreći o južnom Kavkazu, Medvedev je optužio pojedine države da pokušavaju da izazovu podele među zemljama tog regiona, i naglasio da „Moskva to pomno prati“.

Osvrnuo se i na Gruziju, povezujući nekadašnje zapadne ponude za njeno približavanje NATO-u sa sukobom sa Rusijom. Takvu ocenu izneo je kao deo kritike zapadnog uticaja na južnom Kavkazu.

Inače, do trzavica i oštrog upozorenja Medvedeva došlo je jer je jermenski parlament u martu 2025. usvojio zakon kojim se podržava pokretanje procesa pristupanja Evropskoj uniji.

Sa druge strane, Moskva smatra da je pristupanje EU nespojivo sa članstvom Jermenije u Evroazijskoj ekonomskoj uniji (EAEU), a Putin je, kako se navodi, rekao premijeru Jermenije Nikolu Pašinjanu da bi to značilo i napuštanje EAEU, uz zahtev da se o tome što pre održi referendum.

Do još većeg zaoštravanja odnosa došlo je nakon parlamentarnih izbora u Jermeniji održanih 7. juna ove godine na kojima je Pašinjanova stranka Građanski ugovor osvojila 49,81 odsto glasova.

On je tada obećao da će nastaviti zbližavanje sa Zapadom uz razvoj odnosa sa Rusijom.

Međutim, ovaj izborni rezultat Pašinjana nije bio dovoljan da obezbedi većinu za promenu Ustava kako prilikom eventualnog odlučivanja o pristupanju EU ne bi moralo da se ide na referendum.

Izborni rezultat i pobeda prozapadnih snaga u Jermeniji izazvala je i reakciju pa je Rusija, zajedno sa Belorusijom, Kazahstanom i Kirgistanom, upozoravala da Jermenija može izgubiti trgovinske povlastice EAEU, pa čak i dočekati „ukrajinski scenario“.

Kako prenosi agencija Rojters, pozivajući se na anonimne zapadne obaveštajne izvore, Rusija je pokušala da utiče na rezultate izbora u Jermeniji gde je, prikriveno, podržavala prorusku opoziciju. Moskva ove tvrdnje odbacuje i ocenjuje ih kao pritisak sa strane.

Jermenija je zamrznula i učešće u Organizaciji dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), a Pašinjan je još 2023. godine izjavio da Jerevan nije saveznik Rusije u ratu u Ukrajini.

Prelomnu tačku u odnosu Rusije i Jermenije predstavlja 2023. godina kada su ruski mirovnjaci ostali po strani dok je Azerbejdžan preuzimao Nagorno-Karabah.

Izostanak reakcije Rusije ozbiljno je uzdrmao odnose dve zemlje i od tog trenutka Jermenija se značajnije okreće Zapadu.

Zbog ovakve politike Jerevana, Rusija je u junu 2026. godine uvela ograničenja uvoza robe iz Jermenije, što su neki posmatrači protumačili kao pritisak.

Istovremeno, analitičari upozoravaju da Jermenija ne želi i ne može potpuno da raskine veze sa Moskvom: njena zavisnost od Rusije i dalje je veća nego u mnogim drugim postsovjetskim državama.

Frazom da Jermenija može da postane „nova Ukrajina“ Moskva upozorava da zapadna orijentacija zemlje u njenom susedstvu vodi u sukob.

Sa druge strane, Jermenija i njeni zapadni partneri takvu poruku vide kao pretnju i političko zastrašivanje, dok Pašinjan insistira na politici diverzifikacije, a ne na okretanju protiv Rusije.

Sličnu paralelu povlačili su i ranije predstavnici ruske vlasti, pa Medvedevljeva izjava nije novina po sadržaju, već po tajmingu i mestu na kom je data.

Moskva istovremeno vodi diplomatsku kampanju prema Teheranu i zadržava pritisak na zemlje bivšeg SSSR-a.

Za Jermeniju će ključno biti da li će Pašinjan uspeti da sačuva ravnotežu između Brisela, Vašingtona i Moskve, a za Južni Kavkaz da li će sve veći broj aktera, od Turske i Irana do SAD i EU, dodatno promeniti region.

A na izjavu Dmitrija Medvedeva reagovao je i bivši savetnik ukrajinskog ministra unutrašnjih poslova Anton Geraščenko koji je na mreži Iks napisao da „Medvedevljeve reči predstavljaju nastavak ruske politike pretnji i pritisaka prema susednim državama“.

Medvedev se u intervjuu iranskoj državnoj radio-televiziji osvrnuo i na zahteve koje Moskva postavlja za trajno rešavanje sukoba u Ukrajini, navodeći da je njihove osnovne parametre ranije izneo ruski predsednik Vladimir Putin.

Kao prvi zahtev naveo je vojnu neutralnost i nenuklearni status Ukrajine.

Drugi se odnosi na promenu politike ukrajinskih vlasti, koju Moskva označava kao nacionalističku, uključujući ukidanje navodnih ograničenja za ruski jezik i kulturu.

Treći zahtev podrazumeva prihvatanje ruske jurisdikcije nad Donbasom i drugim ukrajinskim teritorijama koje je Moskva unela u svoj ustav.

Medvedev je poručio da Rusija te ciljeve želi da ostvari diplomatskim putem, ali da će, ako to ne uspe, nastaviti da ih ostvaruje vojno.

Istovremeno, rusko Ministarstvo odbrane najavilo je intenziviranje udara na vojne i vojnoindustrijske objekte, kao i povezanu infrastrukturu u Kijevu i drugim ukrajinskim regionima, nakon izjave predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog o napadima na ruske rafinerije.

Ministarstvo je odgovornost za najavljenu eskalaciju pripisalo ukrajinskom rukovodstvu, tvrdeći da su ruski napadi odgovor na ukrajinske akcije.

Optužbe Moskve o napadima na civilne ciljeve i pokušajima ometanja izbora za Državnu dumu u prenetom saopštenju nisu potkrepljene nezavisnim dokazima.

Zelenski je, prema izveštaju Rojtersa, najavio napade na ruske rafinerije kao odgovor na ono što je opisao kao novu rusku doktrinu udara na širi krug civilnih ciljeva. Pritom je rekao da Ukrajina neće napadati civile.

Nakon izbora u Jermeniji u junu, veliki deo međunarodnih medija rezultate je predstavio kao ubedljivu pobedu prozapadnih snaga i događaj koji bi mogao dodatno da učvrsti zaokret Jerevana od Moskve ka Zapadu.

Međutim, uprkos pobedi vladajuće partije Građanski ugovor, koja je naklonjena Evropi, takav trijumfalistički ton ne odražava u dovoljnoj meri koliki uticaj Rusija i dalje ima nad Jermenijom.

Od aprila je Moskva uvela niz trgovinskih ograničenja koja, po svemu sudeći, imaju za cilj da ekonomski kazne zemlju zbog njenih sve čvršćih veza sa Evropom, piše „Moskva tajms“.

Jedan od instrumenata uticaja Kremlja mogao bi se pokazati kao najznačajniji u narednim mesecima, a to je, naravno, gas.

Gotovo celokupno snabdevanje Jermenije prirodnim gasom – 82 odsto prošle godine – dolazi iz Rusije. Čak se i iranski gas, koji je trenutno jedini drugi izvor dostupan Jermeniji, transportuje gasovodom kojim upravlja „Gasprom“.

Ruski zvaničnici poručili su da bi, ukoliko Jermenija nastavi putem jačanja veza sa Evropskom unijom, Moskva mogla da preispita povlašćenu cenu gasa koju Jerevan dobija od ruskog energetskog giganta. Za sada cene ostaju stabilne.

Međutim, „Gasprom“ bi u januaru trebalo ponovo da razmotri cenu gasa za Jermeniju.

Rusija je, inače, od 15. do 25. septembra obustavila isporuke gasa ovoj kavkaskoj državi.

Dok su zvaničnici kao razlog navodili radove na održavanju, trenutak u kojem je odluka objavljena protumačen je kao upozorenje vlastima u Jerevanu.

Centralna banka Jermenije upozorila je na moguće posledice naglog povećanja cena gasa, navodeći da bi takav potez izazvao „izuzetno težak ekonomski šok“ koji bi mogao da pokrene širu inflaciju.

Pogoršavanje odnosa između Jermenije i Rusije datira još od onda kada Moskva nije reagovala na ofanzive Azerbejdžana 2020, 2022. i 2023. godine.

Nakon tih događaja, premijer Nikol Pašinjan nastojao je da produbi političke, bezbednosne i ekonomske veze, posebno sa Sjedinjenim Državama, Evropskom unijom i Francuskom.

Poslednjih godina jermenski političari dali su zeleno svetlo predlozima koji se odnose na potencijalno podnošenje zahteva za članstvo u EU, ali su i pozvali SAD da nadgledaju strateški važan tranzitni koridor koji povezuje Azerbejdžan sa njegovom eksklavom Nahčivan preko teritorije Jermenije.

Ipak, ekonomske veze između Jermenije i Rusije počele su da se pogoršavaju tek uoči jermenskih parlamentarnih izbora 7. juna. Rusija je od aprila zabranila uvoz niza proizvoda iz Jermenije, pozivajući se na propise o zdravlju i bezbednosti.

Trgovinska ograničenja samo su se pojačala nakon pobede vladajuće partije Građanski ugovor Nikolа Pašinjana.

Danas je gotovo svaki poljoprivredni i prehrambeni proizvod proizveden u Jermeniji zabranjen za uvoz na rusko tržište – od jagoda i mlečnih proizvoda do alkoholnih pića i mineralne vode. Izveštaj Svetske banke iz septembra pokazao je da je izvoz jermenskog povrća samo u julu opao za 52 odsto zbog tih ograničenja.

Pošto je tursko tržište zatvoreno za Jermeniju još od početka ’90-ih, Rusija je od sticanja nezavisnosti bila glavno odredište jermenskih proizvoda.

To je posebno izraženo u poljoprivredi jer je poslednjih godina više od 95 odsto jermenskog izvoza voća i povrća bilo namenjeno ruskom tržištu. Ubrzo nakon osnivanja 2015. godine, Jermenija je postala članica Evroazijske ekonomske unije (EAEU), carinske unije pod pokroviteljstvom Rusije čiji je cilj stvaranje jedinstvenog tržišta između država bivšeg Sovjetskog Saveza.

Evropska unija pokušala je da olakša zaokret Jerevana ka Zapadu. Tokom posete Jerevanu ovog jula, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen najavila je planove za liberalizaciju trgovinskih ograničenja za Jermeniju i izdvajanje miliona evra pomoći kompanijama kako bi se lakše izborile sa trgovinskim šokom.

Fon der Lajenova je te poteze predstavila kao dokaz pouzdanosti Brisela, poručivši: „Jermenija može da računa na nas.“

Ipak, deluje da Pašinjan pokušava da reši trgovinski sukob sa Rusijom.

Nakon ponovnog izbora posetio je Rusiju, gde je razgovarao sa premijerom Mihailom Mišustinom.

Jermenski premijer se takođe sastao sa Putinom tokom samita Šangajske organizacije za saradnju u Kirgistanu. Međutim, nijedan od ta dva susreta nije doveo do ukidanja trgovinskih ograničenja.

Putin ostaje pri stavu da bi Jermenija trebalo da održi javni referendum o pitanju da li će Jerevan nastaviti evropske integracije ili ostati u Evroazijskoj ekonomskoj uniji (EAEU). Pašinjan je odbacio takav zahtev, tvrdeći da upravo Rusija krši odredbe sporazuma o EAEU i da je bilo kakav referendum o integraciji u EU ili EAEU preuranjen.

Pošto nijedna strana nije spremna da popusti pred zahtevima druge, čini se da su izgledi za približavanje Jerevana i Moskve u bliskoj budućnosti mali.

Imajući u vidu duboku ekonomsku povezanost Jermenije sa Rusijom, pitanje nije da li će Jermeni osetiti ekonomsku štetu, već koliki će biti njen obim i koliko će mere za ublažavanje posledica biti delotvorne.

Ako vlast ne bude adekvatno pripremljena za potencijalnu ekonomsku krizu ili ne bude uspela da odgovori na nju, mogla bi dodatno da ojača percepciju da je Pašinjanov zaokret ka Zapadu bio malo više od rizične pogrešne procene.

Litvanija na ruskom nuklearnom nišanu