DAN KADA SU PALE KULE: Događaj koji je promenio sve

DAN KADA SU PALE KULE: Događaj koji je promenio sve


Napad na SAD 11. septembra 2001. promenio je svetski poredak. Bez njega ne bi bilo razaranja Avganistana i Iraka, otimanja nafte i plantaža maka, ni Gvantanama, Arapskog proleća, linča Gadafija, revolucija u Tunisu i Egiptu, pobune u Bahreinu, a ni rata u Siriji. Ni Islamske države ni migranata u Evropi

“Jednoga dana ljudi će se osvrnuti i zaključiti da sam ja rodio 20. vek.” Ove reči pripisuju se nikada uhvaćenom masovnom ubici prostitutki u viktorijanskom Londonu Džeku Trboseku. Ko god da je smislio ovaj citat, bio je u pravu.

Dvadeseti vek ostaće zauvek stoleće najmasovnijih zločina u istoriji – od kolonijalnih polja smrti, preko viktorijanskih radnih ubožnica, dva svetska rata, crveno-belog sovjetskog građanskog rata, nacističkih i fašističkih koncentracionih logora i genocida od Aušvica do Jasenovca, staljinističkih gulaga, kineskih komunističkih čistki i kulturne revolucije, kambodžijanskih polja smrti, vijetnamskih napalmom izazvanih požara, južnoameričkih vojnih hunti, do genocida u Ruandi i građanskog rata u bivšoj Jugoslaviji. Najkonzervativnija procena daje nam stravičnu brojku od 167 miliona nasilno mrtvih iz političkih pobuda.

Povlačeći sličnu paralelu na osnovu iskustava od samog početka 21. veka, ovih dana kada se obeležava tačno 15 godina od napada na njujorški STC možemo reći da je terorizam rodio ovo stoleće. Zašto? Pa zato što ono do sada apsolutno protiče u znaku terorizma.

U pravu su oni koji će reći da je i u 20. veku bilo mnogo žrtava terorizma. Za Zapadnu Evropu najgore godine kada je reč o terorizmu bile su 1972. i 1988. Tokom ove prve desio se masakr izraelskih sportista u Minhenu, ali i niz drugih napada, uključujući i pad JAT-ovog aviona nad tadašnjom Čehoslovačkom, koji neki pripisuju ustaškoj emigraciji. Tokom druge je eksplodirao “Pan-Amov” avion nad škotskim mestom Lokerbijem, zbog čega je Libija trpela višedecenijske sankcije Zapada. Pa, zašto je onda 11. septembar tako poseban?

Pred očima celog sveta

Iz mnogo razloga. Prvo, to je najveći i najsloženiji teroristički napad u istoriji. Oteta su simultano četiri aviona i skrenuta sa puta u Kaliforniju. Let “Junajted erlajnsa” broj 93 završio je na poljima Pensilvanije. Let 77 “Ameriken erlajnsa” zabio se u zapadno krilo glavnog štaba američkog ministarstva odbrane Pentagona. Let 11 iste kompanije i let 175 “Junajted erlajnsa” pikirali su na severnu i južnu kulu tada najviše zgrade na svetu – njujorškog Svetskog trgovinskog centra. Svih 110 spratova obe kule srušilo se za sat i 42 minuta. Poginulo je 2.996 civila. Povređeno je njih više od 6.000. Šteta je iznosila 10 milijardi dolara. Ukupni troškovi neposrednog učešća vatrogasaca, policije i spasilaca su 300 puta veći. Poginula su 343 vatrogasca i 72 policajca, mahom iz Njujorka i okoline. Međutim, od ovog klinički kratkog opisa mnogo je značajnija simbolika. Napade na njujorške Kule bliznakinje gledale su uživo milijarde ljudi širom sveta. Bio je to dan kada je svet stao i nemo posmatrao urušavanje najviših zgrada na svetu, sazidanih tik uz Vol strit, dakle u globalnom centru finansijske moći. Bila je to dvostruka vizuelna kastracija moći Zapada. Svako ko ju je posmatrao znao je da svet sutradan neće biti isti.

Njujork Kule bliznakinjeNapade na njujorške Kule bliznakinje gledale su uživo milijarde ljudi širom sveta. Amerikanci su odmah doneli zakon po kome je bilo moguće da se imigranti neograničeno drže u pritvoru, da se domovi i kancelarije pretresaju bez znanja i dozvole vlasnika. FBI je dobio odrešene ruke da, bez sudskog naloga, pretražuje sadržaje telefonskih razgovora, elektronskih poruka i finansijskih transakcija

Šta se promenilo za proteklih 15 godina? Spisak je podugačak. Pre svega, promenili su se zakoni. U SAD je zavladao novi zakonski trijumvirat – Zakon o domovinskog bezbednosti, PATRIOT zakon i Zakon o slobodi informacija.

Administracija Džordža Buša mlađeg provukla je kroz Kongres PATRIOT zakon u rekordnom roku. Usvojen je 45 dana posle napada na Ameriku. Iako mnogi mediji vole da ga zovu Patriotskim zakonom, reč PATRIOT ovde je samo skup prvih slova naziva ovog zakona, koji se zapravo zove – Zakon o ujedinjenju i jačanju Amerike kroz obezbeđivanje odgovarajućeg oruđa, neophodnog da se presretne i obuzda terorizam. Tako je omogućeno da se imigranti neograničeno drže u pritvoru, da se domovi i kancelarije pretresaju bez znanja i dozvole vlasnika. Federalni istražni biro dobio je odrešene ruke da, bez sudskog naloga, pretražuje sadržaje telefonskih razgovora, elektronskih poruka i finansijskih transakcija pojedinaca i kompanija. U mesecima koji su usledili slični zakoni nikli su u Kanadi, Australiji i Zapadnoj Evropi. Ali ne i dalje od tih zemalja. Pre tri godine Vašington post objavio je da se budžet 15 američkih obaveštajnih agencija udvostručio od 11. septembra, premašivši 50 milijardi dolara godišnje. Ta suma nastavlja da raste.

No, gde ima akcije, ima i reakcije. Tako bez 11. septembra ne bi bilo ni Vikiliksa, ni pokreta “Okupirajmo Vol strit”, ni Edvarda Snoudena. Bez njih opet ne bi bilo izmena u već pomenutom zakonskom trijumviratu. Predsednik Obama produžio im je trajanje, ali prisluškivanje danas ne može da se vrši bez sudskog naloga. Ipak, današnji špijuni i dešifranti na Zapadu imaju daleko šira ovlašćenja nego pre 11. septembra. U Velikoj Britaniji parlament vodi žestoku borbu za nadzor obaveštajaca. Međutim, u Zapadnoj Evropi ta borba tek predstoji.

Značaj uzgoja maka

Bez 11. septembra, naravno, ne bi bilo ni ratova u Avganistanu i Iraku. Razlog za rat u Avganistanu je postojao. Naime, administracija Džordža Buša mlađeg optužila je za organizovanje napada tadašnjeg vođu Al Kaide Osamu bin Ladena. Zatražila je od talibanske teokratske države da ga izruči. Talibani su opet zatražili dokaze protiv Saudijca Bin Ladena. Buš je već 7. oktobra na ovu taktiku talibana odgovorio vojnom akcijom “Trajna sloboda”. Dve godine kasnije pridružile su mu se i ostale članice NATO-a. Talibanski režim pao je relativno brzo, ali rat se nastavio do 28. decembra 2015. godine, kada je borba prepuštena novonastaloj avganistanskoj upravi. Sam Bin Laden ubijen je četiri godine ranije u pakistanskom gradu Abotabadu. Akciju “Neptunov trozubac” predvodile su američke Foke, marinci, kojima je to i ratna insignija. Svet ovu akciju nije pratio uživo, ali medije su zatrpale fotografije predsednika Obame i njegove državne sekretarke Hilari Klinton, koji to jesu pratili. Njihova lica bila su ogledalo u kom je svet čitao detalje smrti prvog čoveka ideologije, koja je zauvek promenila islamski svet, ali i metode terorizma.

Mak AvganistanTe 2001. godine proizvodnja maka, od kog se pravi heroin i drugi opijati, pala je na najniže grane u istoriji. U saradnji sa UN, talibani su pod pretnjom smrti uveli opštu zabranu uzgajanja, a seljake preusmerili na žitarice. Danas, posle intervencije SAD, u Avganistanu se proizvodi 92 odsto opijata na svetu

Naime, Al Kaida je prva organizacija koja nije izdavala naređenja sa vrha lokalnim ćelijama, već ih ohrabrivala da deluju samostalno. Taj metod preuzeće nešto kasnije Islamska država. To joj danas omogućuje da preuzme odgovornost, a sa njom i medijsku pažnju za svaku terorističku akciju izvršenu “u njeno ime”.

Sam rat Amerike i NATO-a u Avganistanu koštao je na desetine hiljada civilnih žrtava. Koliko je tačno ljudi poginulo, teško da ćemo saznati. Znamo, međutim, da je poginulo više od 4.000 vojnika i ugovoraca NATO-a i četiri puta toliko njihovih avganistanskih kolega. Znamo, i to veoma precizno, da je 2001. godine proizvodnja maka, od kog se pravi heroin i drugi opijati, pala na najniže grane u istoriji. U saradnji sa Ujedinjenim nacijama, talibani su pod pretnjom smrti uveli opštu zabranu uzgajanja ove kulture, a seljake preusmerili na žitarice. Danas se u Avganistanu proizvodi 92 odsto nefarmaceutskih opijata na svetskom tržištu. Pod makom su površine veće nego sve plantaže koke u Južnoj Americi. Štaviše, ova zemlja je i najveći svetski proizvođač hašiša. Uprkos fatvi iz 2004. godine i tvrdnjama imama da je uzgajanje maka i kanabisa suprotna Šerijatskom pravu, avganistanske vlasti Hamida Karzaja i talibani prosto se utrkuju ko će više da zaradi od plantaža duž reke Helmand. Seljaci, naravno, jedva uspevaju da prehrane sebe i svoje porodice.

No, 11. septembar izrodio je još jedan rat, mnogo kontroverzniji od avganistanskog. Reč je, naravno, o Iraku. Sukob je počeo navodnim zaključcima američkih i britanskih obaveštajnih službi da sekularna iračka partija Baas laže inspektore Ujedinjenih nacija i tajno proizvodi oružje za masovno uništenje. Tako je 20. marta 2003. godine počeo vojni sukob, koji još traje. Amerikanci su se iz njega izvukli 2011. godine, da bi se u haos iračkog građanskog rata vratili na čelu nove koalicije tri godine kasnije.

U međuvremenu, u akciji “Crvena zora” zarobljen je irački vođa Sadam Husein. Potom je osuđen i obešen. Vešanje su ljubitelji morbidnog mogli da gledaju u svim medijima, koji su nas 24 sata bombardovali snimkom pogubljenja napravljenim mobilnim telefonom. Tada sam radila za elitni radijski program Njuzaur Svetske službe BBC-ja. Toga jutra kolege su objavile intervju sa portparolom novopostavljene iračke vlade Al Rubaijem, koji nas je uveravao da je pogubljenje izvršeno po islamskim običajima i da osuđeni diktaror nije ponižavan.

Jedva sam ubedila kolege da taj deo ne pustimo u našem večernjem izdanju jer za te tvrdnje nismo imali nikakvih dokaza. Već sutradan znali smo da je pogubljenje ličilo na šiitski linč omraženog sunite, odgovornog za smrt čuvenog šiitskog vođe Al Sadra. I oko mene je veliki broj ljudi uživao gledajući pogubljenje. Kao u pesmi u legendarnoj predstavi Ateljea 212 “Kralj Ibi”. Toga dana maske su pale.

Sadam Husein AP fotoOno što će na Zapadu ostati trajna zaostavština rata u Iraku jeste da je povod za rat bila laž. Naime, sada znamo da nije bilo nikakvog oružja za masovno uništenje od koga je trebalo spasti svet

Kurdi su odavno tražili pravdu za hiljade sunarodnika koje je Sadam Husein pobio bojnim otrovima tokom iračko-iranskog rata. I od tada šiitsko-sunitski sukob ne samo da ne jenjava u Iraku, već se proširio na ceo Bliski i Srednji istok – od Avganistana, gde većinski Paštuni proganjaju manjinske Hazare, preko Jemena i Sirije, gde se ponovio irački scenario totalne dezintegracije građanskog društva.

Dakle, bez 11. septembra ne bi bilo ni reke izbeglica koja neprekidno teče ka Evropi.

Rat za naftu

No, irački rat ima još mnogo posledica. Najočiglednija je broj civilnih žrtava, koje marljivo na osnovu medijskih izveštaja u Oksfordu na svom sajtu “Irak bodi kaunt” godinama beleži profesor Svoboda, poreklom Poljak. Njegova današnja najkonzervativnija procena jeste 163.453 mrtvih. Materijalna šteta je neprocenjiva, pogotovu ako se uzme u obzir sistematsko uništenje i pljačka artefakta mesopotamijske i sumerske civilizacije. No, ono što će na Zapadu ostati trajna zaostavština ovog vojnog sukoba jeste da je povod za rat bila laž.

Naime, sada znamo da nije bilo nikakvog oružja za masovno uništenje od koga je trebalo spasti svet. Bio je to postkolonijalni rat za naftu, a protiv starog protivnika američke dinastije Buš. Gde nije uspeo otac Džordž, uspeo je sin Džordž. Neprijatelj je uklonjen. Međutim, mir nije dobijen. “Britiš petroleum”, koji je ispumpavao milion funti iračke nafte dnevno, prvi je shvatio da je vrag odneo šalu i da se u haosu ne može poslovati. Tako su Britanci prvi napustili Irak. No, britanska javnost time nije bila zadovoljna.

Odgovori su traženi i pronalaženi, te je tako Toni Bler sa trona premijera mezimca pao na status društvenog parije, koji ga i danas prati. Poverenje u obaveštajne službe palo je na najniže grane. Tome su naravno doprinele i vesti o mučenjima u bagdadskom zatvoru Abu Graib, američkom kazamatu za islamske fundamentaliste na Kubi – Gvantanamu, tajnim letovima Centralne obaveštajne službe kojima su osumnjičeni prevoženi hiljadama kilometara, o tehnici gušenja vodom dok ležite na dasci. Spisak je podugačak. Ovim temama godinama su se bavili mediji, ali i specijalni izveštač UN za mučenje Manfred Novak, Savet Evrope i brojne organizacije. Ponovo je akcija dobila svoju reakciju – najveću mobilizaciju boraca za ljudska prava od Vijetnamskog rata. Niz malih pravih pobeda i većih medijskih ovih ljudi možda će rezultovati i gašenjem zatvora u Gvantanamu do kraja godine. Američki predsednik Obama ponavlja da mu je to jedan od najvažnijih ciljeva pre nego što palicu rukovođenja SAD preda Donaldu Trampu ili Hilari Klinton.

Arapsko proleće i Islamska država

Bez 11. septembra ne bi bilo ni Arapskog proleća, ni javnog linča Moamera Gadafija, ni revolucija u Tunisu i Egiptu, ni pobune u Bahreinu, a ni rata u Siriji. Ne bi bilo ni Islamske države. No, ne bi bilo ni velike debate i unutrašnjih potresa u samom muslimanskom svetu, koji prolazi kroz sopstvenu kulturnu i socijalnu revoluciju, nezapamćenu otkako je prorok Muhamed koračao Bliskim istokom.

Dakle, rušenje Kula bliznakinja jeste srušilo tadašnji svetski poredak. Od tog dana svedoci smo stvaranja nečeg novog. Da li boljeg ili lošijeg, nemoguće je reći, kao što je nemoguće iz epicentra oluje u kome vlada potpuni mir spoznati njene razmere i posledice. Tek kada se sve bude stišalo, biće vreme za ocene. No, ne verujem da je to posao za ovu generaciju.

A kada smo već kod epicentra oluje, šta je sa onima koji su se pre 15 godina našli na “nultoj tački” napada na Kule bliznakinje i preživeli? Tog dana eksplodiralo je više od 90 kilolitara kerozina. Tako je prouzrokovan požar koji je za sobom ostavio više od sto hiljada tona samo otpada organskog porekla. Više od 870 kilolitara lož ulja potom se zapalilo, stvorivši nad Njujorkom otrovnu pečurku koju su udisale desetine hiljada ljudi, pre svega vatrogasaca, policajaca i spasilaca. Više od sedamdeset hiljada njih danas je uključeno u Zdravstveni program Svetskog trgovinskog centra, osnovan pre pet godina kako bi lečio obolele od niza bolesti koje su posledica napada 11. septembra. Na listi ove organizacije, koja ne samo što leči, već i finansira one koji više ne mogu da rade, nalazi se više od pedeset oblika raka. Predsednik Obama obezbedio je život ovom projektu do 2090. godine. Time je ozvaničio da će se posledice 11. septembra osećati kroz ceo 21. vek.

Petnaestu godišnjicu Njujork, ali i svet, obeležiće nizom komemoracija. No, one će se prvi put podudariti sa početkom jednog od najvećih muslimanskih praznika – Kurban Bajrama, koji se još zove i Praznikom žrtvovanja. Zato ne čudi što muslimanska zajednica u Americi, a posebno u Njujorku, strahuje da će njene molitve, koje se sve češće obavljaju na otvorenom, biti protumačene kao slavljenje smrti u Kulama bliznakinjama. Napetosti doprinosi i starozavetna simbolika ovog praznika koju je preuzeo Kuran. Naime, Praznik žrtvovanja ritualnim klanjem kurbana (jagnjeta) podseća na Ibrahimovu (Avramovu) žrtvu – ubijanje sina jedinca Išmaela (Isaka) i prinošenje Bogu. Očekuje se da će se u njujorškoj četvrti Kvins 11. septembra okupiti oko dvadeset hiljada muslimanskih vernika. Paralelno, na “nultoj tački” teći će komemoracije žrtava 11. septembra. Njujorška policija već je u visokom stanju pripravnosti. No, toga dana biće teško oteti se dubokoj simbolici podeljenosti dva sveta – onog zapadnog, kako hrišćanskog, tako i ateističnog, i onog uslovno rečeno istočnog – muslimanskog.

Nadajmo se da će se vernici iz Kvinsa pridružiti (ne)vernicima na “nultoj tački” u molitvi. I to bi mogao da postane događaj koji bi obeležio dalji tok 21. veka. U ime Ibrahimove žrtve Bogu, ali i svih posle nje, u ime Boga.

1 comment

Dodajte komentar

+ Ostavite komentar