Dart Vejder u Evropi

Rusko mešanje u izbore se kao mantra ponavlja još od 2016. godine i tadašnje, za demokrate neslavne pobede Donalda Trampa. Nije vredelo što je Mulerov izveštaj pokazao da nema dokaza da je Rusija uticala na američku predsedničku kampanju. Ti strahovi vaskrsli su i u Nemačkoj, ali je kontraobaveštajna služba te zemlje priložila izveštaj u kojem navodi da sumnje o mešanju ruskih hakera u izbore za nemački Bundestag 2017. nisu opravdane.

Tako su se i bezbednosne službe EU istrčale sa zaključkom da Rusija pokušava da se umeša u izbore za Evropski parlament. Barem nisu ponudile nijedan konkretan dokaz da ruske vlasti otvaraju Tviter i Fejsbuk naloge i puštaju dezinformacije kako bi pogurale populističke, evroskeptične partije ili bar smanjile odziv birača na izborima za EP od 23. do 26 maja. To ne znači da Rusija ne koristi svoje dobrostojeće oligarhe i lobiste da potpomogne desničarske stranke, možda baš negde na Ibici, uz piće i u opuštenoj atmosferi. Štrahe to najbolje zna.
Ono što su službe propustile da primete, jer su bile preokupirane ruskim trojanskim konjem, jeste mešanje SAD u izborni proces u Evropi. Valjda je teško zaključiti da će jedna liberalna demokratija udariti na drugu. Ali ni SAD nisu ono što su bile. I Donald Tramp je najbolji pokazatelj toga. Doktrina "America first", populističke parole i odbrana nacionalnog jedinstva više priliče ideologiji populista u Evropi, onima koje nazivaju ruskim marionetama, poput Matea Salvinija, Marin le Pen ili Viktora Orbana.

Tihi posmatrač

Glavni krivac za taj zaokret u američkoj politici je Stiv Benon - nekada prvi strateg Bele kuće i blizak Trampov savetnik, kojeg su okarakterisali kao "Trampovog Darta Vejdera" i mastermajnda iz senke. Benon je svojevremeno proteran iz Bele kuće od starih, nedodirljiv kadrova duboke države, kojima je njegov pristup previše smrdeo na nacionalizam. Ni Tramp, koliko god svojeglav, tada nije mogao da ga sačuva. Uostalom, čak i za njega, Benon je bio previše radikalan. Odlazak u ilegalu nije bila opcija za Benona, nekadašnjeg urednika uticajnog konzervativnog portala Breitbart i vodećeg ideologa AltRighta (alternativne desnice). Naprotiv, on je započeo svoju misiju po Evropi promovišući američku verziju ruske politike. Putovao je po evropskim državama, odsedao u luksuznim hotelima, sastajao se sa viđenijim desničarima i nudio svoju podršku u naporima da uništi globalnu elitu. Sve pod okriljem svoje nevladine organizacije "Movement", slučajno ili ne, sa sedištem u Briselu.

Baš uoči izbora za Evropski parlament, Benon se našao u Parizu i dao intervju listu "Parizijen", u kojem je predvideo pobedu Marin le Pen i njenog Nacionalnog fronta (NF). Izjavio je da će na dan glasanja biti "zemljotresa". Taj pariski list je naknadno objavio da je njihov novinar video "dva funkcionera" NF kako izlaze iz Benonovog hotelskog apartmana u Parizu. Funkcioneri su izjavili da Le Penova nije znala za njihov susret sa Benonom, a on je negirao da je imao bilo kakvu ulogu u kampanji i rekao da je u Francuskoj samo kao posmatrač. U razgovoru s francuskim medijima, insistirao je na tome da Marin le Pen nije potrebna njegova pomoć da bi pobedila. Liderka Nacionalnog fronta je takođe negirala navode novinara, rekavši da nije ni znala da je glavni protagonista desnice u francuskoj prestonici.
"To nema nikakve veze sa kampanjom. Vi mediji ga uvlačite u kampanju", istakla je Le Penova. Međutim, Benonov dolazak u Pariz izazvao je buru u stranci predsednika Emanuela Makrona, ali i u francuskoj vladi. Marlen Skjapa, francuska ministarka za rodnu ravnopravnost, izjavila je da druge stranke "ne igraju fer".
"Kada vidite da Stiv Benon u Francuskoj sada pomaže Marin le Pen, mislim da je to važno pitanje i moramo govoriti o tome. On se upliće u ove izbore čim dolazi u Francusku, u Pariz... da uradi ono što mi ne znamo. Benon je rekao novinaru da mu je cilj da uništi Evropu", naglasila je Skjapa.

Tim povodom oglasio se i Emanuel Makron koji je otvoreno optužio Benona i ruske oligarhe da kuju zaveru s evropskim nacionalistima u cilju uništavanja EU.
"Evropljani ne treba da budu naivni po pitanju mešanja iz inostranstva uoči ovonedeljnih izbora za Evropski parlament. Rusi i neki drugi finansiraju ekstremne političke partije u Evropi", rekao je centristički francuski lider stranke Republika u pokretu u intervjuu kojim je pokušao da obezbedi podršku za izbore za EP, na kojima se očekuje dobar rezultat nacionalista.

Naime, mnogi strepe od rezultata glasanja za zakonodavno telo Unije, jer je vladajuća koalicija u EP prvi put ozbiljno ugrožena i može da izgubi većinu. Veruje se da su ovo "izbori za dušu Evrope" i da će sve biti izgubljeno ako desničarske stranke dobiju veći broj glasova. Takav scenario je za predsednika Bundestaga Volfganga Šojblea fatalan, a za nekada najvažnijeg političara levice Gregorija Gizija najava rata na Starom kontinentu. Zabrinutost raste dok tink-tankovi i istraživači javnog mnjenja navode da bi "antievropske" partije mogle da prebace čak 30 odsto na predstojećem glasanju i tako dobiju kontrolni paket uticaja.

Međutim, izglednije je da će populističke partije pre biti samo ometajući faktor u EP i da je najveći problem zapravo podeljenost među proevropskim partijama i fragmentacija unutar te institucije. Politički odnosi u sledećem sazivu Parlamenta biće mnogo složeniji, što će direktno otežati donošenje odluka i usaglašavanje stavova, posebno kada je reč o spoljnoj politici i unutrašnjim reformama. Sa tako razjedinjenim zakonodavnim telom EU, postavlja se pitanje kakvo će političko usmerenje imati EP i kako će izgledati budući saziv Evropske komisije koju očekuju izbori krajem godine. Naime, tradicionalne partije nisu bile spremne za borbu sa populističkim kolegama, jer nisu napuštale svoju konvencionalnu političku retoriku. Iako su napadali populiste da su nekompetentni i dezorganizovani, zapravo nisu shvatali njihovu snagu. Potcenili su političke protivnike. Populisti su, s druge strane, vešto iskoristili argumente kako bi pokazali građanima koliko su partije EU staromodne i gluve za potrebe birača.

Upravo im je u tome Benon pomogao, nudeći analize, istraživanja i ideološki materijal. On je još prošle godine najavio da želi da stvori populističku desničarsku supergrupu koja bi mogla da osvoji trećinu od 751 poslaničkog mesta u Parlamentu EU. Njegov pokret je imao za cilj ujedinjenje stranaka širom Evrope, od Lige u Italiji, mađarskog Fidesa, belgijskih i poljskih nacionalista, do Alternative za Nemačku i austrijske Slobodarske stranke.

Nemački novinar Tilman Jens upozorio je svojevremeno da je Benon posebno opasan i vešt u izbornim kampanjama.
"Benon je uvek sebe video kao gospodara tame. Ne voli transparentnost, uvek je u pozadini. Nikada se nije gurao u prvi red, već je delao kao snajperista iz drugog ili trećeg reda. To je opasno kod njega ", rekao je Jens za "Dojče vele" dodajući da Benon već ima iskustva u Evropi.
"Bio je u upravnom odboru britanske agencije "Kembridž analitika", koja je preko Fejsbuka pribavila zastrašujuće precizne podatke o desetinama miliona američkih birača kojima su zatim servirani za njih prilagođeni oglasi. Cilj je bila pobeda Trampa. Isto je učinjeno i tokom kampanje za Bregzit. On je zaista odlučujuće upravljao kampanjom za Bregzit. Često se sretao sa Borisom Džonsonom. Opasnost se sastoji u tome da, koristeći sva sredstva bez skrupula, Benon inicira izbornu kampanju potpuno novih dimenzija. Prema tome, sve ono na šta smo navikli biće dečja igra", upozorio je nemački novinar.

Kako su mediji pisali, ključna osoba za Benona na izborima za Evropski parlament je potpredsednik italijanske vlade Mateo Salvini, lider Lige za sever. Salvini je uspeo da se nametne kao najglasniji predstavnik evroskepticizma i antiimigracione politike, a Benon je jednom prilikom opisao Italiju kao "centar političkog univerzuma", dok je Salvinijev savez sa levičarskim Pokretom pet zvezdica okarakterisao kao "eksperiment koji će, ukoliko uspe, promeniti globalnu politiku". Zanimljivo je da je Benon nekadašnji italijanski manastir Kolepardi pretvorio u akademiju u kojoj će se formirati naredne generacije mladih desničara i populista.

Ideologija

Kada se Salvini avgusta prošle godine sastao sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom u Milanu, Orban je izjavio da postoje dve struje u današnjoj Evropi. Na jednoj strani je proimigracioni i proevropski front Emanuela Makrona, a na drugoj, nacionalistički front Matea Salvinija. Zato Benon računa na to da bi upravo Salvini najviše mogao da poremeti Makronovu struju u EU.

Ideologija Stiva Benona u velikoj meri se poklapa sa onom koju zastupa ruski filozof i geopolitičar Aleksandar Dugin. Njima je zajednički stav da su se globalne elite urotile protiv običnih ljudi i da glavni sukob ne treba da postoji između Rusije i SAD, već između humanog, hrišćanskog i internacionalnog, ugnjetavajućeg kapitalizma. Suverenitet individualnih država je neprikosnoven kako za Benona, tako i za Dugina. I jedan i drugi sebe smatraju revolucionarima i protagonistima novog nacionalizma koji dozvoljava jednakost država-nacija.

Za centriste u Evropi takva ideja je neprihvatljiva, pa im je mrsko i svako Trampovo busanje nacionalizmom. Mnogi lideri centrističkih partija bili su zgroženi izjavom američkog predsednika nakon njegovog nedavnog sastanka sa Orbanom: Orban, koji je pogođen optužbama EU za kršenje vladavine prava, učinio je ogroman posao na mnogo različitih načina. Uvaženi. Poštovani širom Evrope. Verovatno kao i ja malo kontroverzan, ali to je u redu".
Za evropske političare naročito su kontroverzni Trampovi stavovi o istopolnim brakovima i migrantima. Ta dva pitanja su na evropsku agendu pokušali da proguraju ultrakonzervativni američki društveni aktivisti. Analiza "Open Democracy" utvrdila je da su SAD u protekloj deceniji u lobiranje u Evropi uložile 50 miliona dolara. Taj izveštaj je podstakao 38 evropskih zakonodavaca da zahtevaju istragu o novcu koji dolazi iz Sjedinjenih Država.

Dok se Evropa bavi istragama i optuživanjem Rusije, Benon postepeno napreduje ka svom ultimativnom cilju - pobedi nad liberalnom Evropom. Glavni, ali dostojan protivnik mu je, kako sam priznaje, mađarski milijarder i osnivač fondacije "Otvoreno društvo" Džordž Soros. Za Sorosa kaže: "Soros je briljantan. Zao, ali briljantan".
Ako je verovati bliskim Benonovim saradnicima, ove godine mogla bi da počne borba dva američka uticaja. Možda već i jeste, baš ovde, na tlu Evrope.