“DOBA SECESIJE” Kako je sve počelo…

“DOBA SECESIJE” Kako je sve počelo…

EPA-EFE/Quique Garcia


Još u vreme najave dva gotovo istovremena referenduma o nezavisnosti, Katalonije i Kurdistana, Vašington post ih je uporedio sa slučajem Kosova i Crne Gore. U članku pod naslovom “Dobrodošli u doba secesije”, iz 2017. godine, američki list navodi da se vlade Iraka i Španije, ali i međunarodna zajednica protive održavanju referenduma o nezavisnosti ta dva regiona, što povećava opasnost od sukoba.

“Koja je svrha tih referenduma i koja strategija je predviđena?”, upitao je tada novinar Vašington posta.

Ista pitanja i danas, dve godine kasnije, nemaju konkretnog odgovora. Kurdi i Katalonci opet su epicentru svetske pažnje. Dok Kurdi demonstriraju širom sveta zbog Erdoganove ofanzive na njihove sunarodnike u Siriji, koji opet ratuju, Katalonci protestvuju zbog drugačijeg ishoda svog pokušaja secesije – sudske presude.

EPA-EFE/Enric Fontcuberta

EPA-EFE/Enric Fontcuberta

I to drakonske, kako mnogi ocenjuju. Uz kazne počele su da pljušte i revolucionarne poruke.

Pudždemon: “Vreme je reakciju! Presuda katalonskim liderima je svirepa”

Žunkeras: “Nezavisnost Katalonije bliža je nego ikada.”

Tora: “Presuda je uvreda demokratije.”

Regovao je čak i FK Barselona: “Zatvor nije rešenje…”

Ni dve godine od referenduma i nereda koji su potresali Španiju nije bilo dovoljno smiri smituaciju. A i kako bi, kada problem Katalonaca i želja za potcepljenjem datira iz daleke prošlosti. A evo kako je sve počelo…

Katalonija se u XII veku ujedinila sa Aragonijom, a potom u XV, nakon braka Fernanda II od Aragona i Izabele I od Kastilje, spojila se sa Kastiljom. Time se polako stavraju obrisi današnje Kraljevine Španije. Katalonsci su i tada, kao i danas, imali svoj jezik i autonomiju. Međutim, pomeranjem trgovačkih puteva ka Atlantiku, Kastilja i Madrid su, na uštb Katalonaca, počeli da jačaju.

Nacionalizam i Franko

Katalonija gubi autonomiji 1714. kada je u sukobima za presto pobedila dinastija Burbon, inače protivnici Katalonije. Ukinute su sve političke, kulturne i sudske institucije, a Kataloncima je prvi put u istoriji nametnut španski jezik kao zvanični. Kao sećanje na pad Barsleone pod vlast Burbona 1714. Katalonija danas obeležava 11. septembar kao Nacionalni dan. Katalonija ekonomski jača u 19. veku, a sa ekonomskom snagom budi se i katalonski nacionalizam. Početkom 20. veka razvija se pokret za nacionalnu autonomiju, a tokom Druge španske republike Kataloniji uspeva da povrati deo izgubljenih prava, između ostalog katalonski jezik i delimičnu autonomiju 1932.

Tada se, međutim, isprečio Španski građanski rat i dolazak na vlast Franciska Franka. On je ipak zadržao centralistički način upravljanja iz vremena Burbona, što je išlo na naruku bogtijim regionima – poput Madrida i Barselone. To je pomoglo Kataloniji da uz prava ne izgubi status industrijski najrazvijenojeg dela Španije. Ipak, Katalonija je svoju odanost Republici opet platila gubitkom autonomije, a katalonski jezik Franko je zakonom zabranio.

franko

Nakon Frankove smrti Huan Karlos postao je kralj i šef države, a tri godine kasnije Španija je dobila novi ustav kojim je zemlja decentralizovana, a značajna ovlašćenja preneta su na regione. Katalonija dobija visok stepen političke autonomije. To ipak, prema mišljenju lidera regiona, nije bilo dovoljno.

Tenzije su ponovo počele da rastu u vreme svetske ekonomske krize 2008. Kako je rasla nezaposlenost, raslo je i uverenje Katalonaca da je Madrid kriv. Uz to, Katalonija plaća veći porez siromašnijim regionima, nego što dobije novca od centralne vlade.

EPA-EFE/Marta Perez

EPA-EFE/Marta Perez

Od tada, Katalonija sve glasnije traži nezavisnost. Tokom 2009. i 2011. pa i 2017. nezvanični referendumi održani su u stotinama katalonskih gradova kao jedna od mnogih akcija partija koje se bore za nezavisnost. Odziv je bio mali, ali je većina glasala za nezavisnost. Velike demonstracije održane su u Barseloni 2010. i 2012. pod sloganom “Katalonija, sledeća evropska država”. Takođe, tokom 2012. godine, desetine katalonskih gradova proglasile su se “Slobodnom katalonskom teritorijom” navodeći da “špansko zakonodavstvo i propisi imaju efekta samo u Španiji, tako da će čekati nove zakone i regulative od katalonske vlade i Parlamenta Katalonije”.

EPA-EFE/Enric Fotcuberta

EPA-EFE/Enric Fotcuberta

Katalonski parlament doneo je Deklaraciju o suverenitetu u kojoj se navodi da katalonski narod ima “karakter suverenog političkog i pravnog lica”. Ustavni sud Španije ipak je ubzo suspendovao.

Na referendumu koji je organizovan 1. oktobra 2017, a koji je Vlada u Madridu proglasila protivzakoniti, katalonska regionalna vlada objavila je konačne rezultate –  90,18 odsto građana od izašlih na referendum glasalo za odvajanje od Španije. Od tog trenutka počeli su krvavi neredi na ulicama Barselone. Dok su aktivisti i građani slavili, Madrid je okupljao i poslao policiju na separatiste. Reakcija je bila brutalna, a pitanje otcepljenja ugušeno.

Za sada…

 

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar