Dokazivanje nedokazivog

Nema novih činjenica, a pogotovo novih dokaza, ali su oživele stare sumnje. Sa najvišeg mesta američke politike u samo središte odnosa između Vašingtona i Pekinga vraćena je tema koja je tokom minulih 18 meseci gurana pod tepih, sa jedne strane kao teorija zavere sa malo fakata ali mnogo sledbenika, a sa druge kao nešto što je uvek bilo moguće, ali ne i verovatno.

Američki predsednik Džo Bajden je najpre, krajem maja, obustavio istragu koju je, po odluci njegovog prethodnika, Donalda Trampa, vodio Stejt department, da bi već sutradan o istom pitanju otvorio drugu, koju je poverio „obaveštajnoj zajednici“, konglomeratu od 18 tajnih službi među kojima su najpoznatije CIA, NSA i FBI.

Tema je poreklo pandemije, odnosno otkud u cirkulaciji opaki koronavirus zvanično klasifikovan kao SARS-CoV-2, koji izaziva bolest kovid 19. Da li je, kao i većina mu prethodnika, prešao sa neke egzotične životinje na čoveka ili je, što od samog početka tvrde teoretičari zavera, kao „biološko oružje“ proizveden u laboratoriji i nečijim nemarom (ili namerom) iz te laboratorije „pobegao“?

U svom saopštenju Bajden je predočio da su dve relevantne obaveštajne agencije uverene da je virus najverovatnije u opticaj ušao prirodnim putem, dok je „najmanje jedna“ na stanovištu da je „iscurio“ iz kineske laboratorije, odnosno iz poznatog Vuhan virusološkog instituta (VVI). Vuhan je 11-milionski urbani centar centralne Kine i glavni grad pokrajine Hubej.

Pijaca i laboratorija

Ono što je ključno, to je da Bajdenova odluka o novoj istrazi koja je ovoga puta poverena obaveštajnim profesionalcima nije zasnovana na nekim novim činjenicama – novih, od proleća 2020. praktično nema – nego na uverenju da treba preispitati one stare. Prema sistematizaciji američkog tehnološkog mesečnika „Vajrd“, u tom nespornom katalogu je pre svega fakt da je pandemija kovida 19 krenula iz Vuhana, u novembru ili decembru 2019. Druga je da je u sastavu VVI-ја i najpoznatija kineska laboratorija za proučavanje novih virusa koja je ujedno i jedina u Kini koja primenjuje protokole najvišeg – četvrtog po redu – nivoa biološke bezbednosti. Bitna činjenica kad je reč o Vuhanu jeste i ona da je u tom gradu velika pijaca na kojoj se, kao namirnice za delikatese kineske kuhinje, prodaju i žive egzotične životinje, na tezgama izložene uz takođe žive primerke domaćih.

S tim u vezi važna je i okolnost da su životinjski „domaćini“ prethodnim korona virusima identifikovani, a da se za prenosnikom SARS-CoV-2, čije bi otkriće eliminisalo mogućnost da je novi koronavirus stvoren u laboratoriji, još traga.

Posle Bajdenove objave, u fokusu je i podatak koji na početku pandemije jeste neko vreme bio u fokusu da bi, kako je zaraza odmicala, bio gurnut u drugi plan – podatak da su tri istraživača iz te laboratorije teško obolela i da su zbog toga morala na bolničko lečenje. Priroda njihove bolesti i njen ishod nisu međutim poznati.

Podseća se i da je u februaru 2020. jedan kineski naučnik preko interneta na uvid stavio svoj članak, u tom momentu još neprihvaćen od nekog stručnog časopisa, u kome je sugerisao da je virus koji izaziva kovid 19 mogao da potiče iz laboratorije, kao rezultat naučnog projekta.

Na pretpostavci da je pandemija krenula iz laboratorije sve vreme je insistirao i Donald Tramp, ne predočavajući za to uverljive dokaze, pa je to mahom tumačeno kao deo njegove strategije za odvraćanje pažnje od neadekvatnog nošenja sa pandemijom njegove administracije i nastojanja da Kinu po svaku cenu pokaže u lošem svetlu.

Sama Kina je pak sa svoje strane u izvesnoj meri pružala materijal za hipotezu o laboratorijskom poreklu novog virusa, time što je na početku pandemije (koju je u svojim granicama relativno brzo obuzdala) uhapsila lekara koji je prvi tvrdio da je reč o novom virusu, a kaznila je i virusologa koji je bez dozvole vlasti objavio vitalne informacije o njegovoj strukturi.

Najzad, Kina nije bila preterano gostoljubiva prema misiji Svetske zdravstvene organizacije koja je dozvolu da u Pekingu i Vuhanu ispita kako je krenula pandemija, sa fokusom na njeno potencijalno životinjsko poreklo, dobila tek posle godinu dana. Njeni članovi su se po povratku žalili da im je bio uskraćen ili ograničen pristup „kompletnim, originalnim podacima i uzorcima“.

„Dodavanje funkcija“

„Patogeni sa depresivnom učestalošću cure iz institucija koje ih proučavaju“, konstatuje u svojoj analizi londonski „Ekonomist“, podsećajući da je poslednji poznati slučaj smrti od velikih boginja bio rezultat jednog laboratorijskog propusta u Britaniji 1978, da je virus koji izaziva SARS (težak akutni respiratorni sindrom) tokom 2003. dva puta „pobegao“ iz laboratorija u Singapuru i na Tajvanu tokom 2003, a dva slična incidenta registrovana su 2004. u jednoj laboratoriji u Pekingu. Nijedan od ovih slučajeva nije međutim imao dimenzije pandemije.

Javno poznata činjenica je i da se u Vuhanu već godinama proučavaju mutacije virusa da bi se produbila znanja o tome kako on sve može da se proširi u ljudskoj populaciji. Najkontroverzniji aspekt tih istraživanja je takozvano dodavanje funkcija (gain of function) postojećim virusima, kako bi postali zarazniji i smrtonosniji, da bi se razvila što potentnija sredstva za odbranu.

Vodeći svetski ekspert za tu oblast, koja je po svojoj prirodi izuzetno rizična, jeste dr Ši Žengli, kineska „žena šišmiš“, koja je prva „pročitala“ genetski kod novog koronavirusa i sa kojom su u nekim aspektima u projektima sarađivali i američki eksperti, konkretno oni iz Departmenta za ćelijsku biologiju Univerziteta Severne Karoline. Činjenica da je jedan aspekt tih istraživanja finansiran i američkim parama bila je povod da republikanac Rend Pol, najmlađi senator u američkom Kongresu, iznese uverenje da je novi virus i rezultat te saradnje, odnosno da američke vlasti optuži za saučesništvo u stvaranju pandemije.

Ovoj tezi se kategorički suprotstavio najpoznatiji američki funkcioner na frontu pandemije, dr Entoni Fauči, da bi se na kraju ispostavilo da je saradnje ipak bilo – i da je finansirana indirektno, preko posrednika, ali da njen rezultat nije bio kovid 19. Jedan od razloga za ovu kolaboraciju bio je što je u to vreme upravo iz bezbednosnih razloga – dogodila su se dva incidenta – bila zatvorena glavna američka laboratorija, Vojni istraživački institut za infektivne bolesti smešten u bazi Fort Detrik, država Virdžinija.

Najsmeliju tezu u ovom pogledu postavila je analiza koju je objavio portal „Ejža tajms“, čije je sedište u Hongkongu, po kojoj je između SAD i Kine sve vreme postojala superpoverljiva saradnja u biotehnologiji virusa, pre svega zato što je Pentagon zaključio da je politički oportunije i manje rizično bilo da se sa virusima eksperimentiše baš u Vuhanu. Ovakav zaključak ne daje međutim odgovor na delikatno pitanje koje će svakako biti pod lupom istrage: kako je odlučeno da se u ovako delikatnoj oblasti sarađuje sa Kinom? Da je ta saradnja bila razvijena, potvrđuje i činjenica koju navodi „Ejža tajms“ da su tokom 2017. i 2018. američki inspektori najmanje dva puta boravili u vuhanskoj laboratoriji.

Pomoć „pet očiju“

Kako se zvanično obrazlaže, nova istraga treba da se obavi u roku od 90 dana, premda je verovatniji scenario da bi mogla da potraje i više godina. Prema „Njujork tajmsu“, Bajden je na ovaj potez podstaknut posle jednog obaveštajnog brifinga na kojem mu je predočeno da postoji još prilično materijala koji zahtevaju „dodatnu kompjutersku analizu“ kako bi se došlo do novih saznanja.

Priroda tih novih dokaza nije izneta, ali je svakako zanimljiva najava da će se u novoj istrazi koristiti ogromna kompjuterska moć koju imaju američke obaveštajne službe i koja im omogućava da „usisavaju“ praktično sve globalne elektronske komunikacije i na razne načine ih, u „realnom vremenu“ ili naknadno, analiziraju i sistematizuju.

Po „Njujork tajmsu“, to praktično znači da još nisu pročešljane sve ovako pribavljene baze kineskih komunikacija, kao i svi raspoloživi podaci o kretanju zaposlenih u vuhanskoj laboratoriji. Nova istraga će se dakle obaviti posredno, pošto je kineska vlada saopštila da neće dozvoliti novu istragu Svetske zdravstvene organizacije. Očekuje se i pomoć saveznika, posebno onih iz alijanse „Pet očiju“ čije su članice SAD, Ujedinjeno Kraljevstvo, Kanada, Novi Zeland i Australija. U ovom društvu zasad su prema teoriji da je novi virus stvoren u laboratoriji najskeptičniji Britanci, a najotvoreniji Australijanci.

Ono što se sigurno ne očekuje to je da se pronađe neki i-mejl ili sličan dokaz da je kovid 19 rezultat bioinženjeringa. U tom pogledu, nova istraga ima sve izglede da se pretvori u „dokazivanje nedokazivog“.

I u ovom slučaju je naime očigledno da je sve podjednako moguće, ali ne u istom stepenu i verovatno. Što se tiče nauke, ovim povodom se ukazuje da se naučnici veoma retko oko nečega usaglašavaju sto odsto, dok su, na drugoj strani, američki obaveštajci svoj kredit davno potrošili – nisu zaboravljeni njihovi „dokazi“ u tome da Sadam Husein poseduje „oružje za masovno uništavanje“, što je bio povod za američku invaziju na Irak.

Bajden, uz sve ovo, mora da balansira između nužnosti da se „okrene svaki kamen“ do koga istraga stigne na svom putu i političke neophodnosti da otkloni ne male sumnje da je cilj njegove naredbe da se po svaku cenu nađe nešto što bi naškodilo Kini.

Ono što je međutim sigurno to je da će prvi i sasvim opipljiv rezultat biti nova bujica onoga „što može da bude, ali ne mora da znači“ – novih teorija zavere na društvenim mrežama. Posle Bajdenovog ukaza, Fejsbuk, Tviter, Instagram i ostali nemaju drugog izbora nego da ukinu zabrane objavljivanja u svakom pogledu alarmantnih izmišljotina o kovidu 19, njegovom poreklu, vakcinama – i o tri i po miliona žrtava.