Druga runda pregovora Zelenskog i Trampovih izaslanika: "Konstruktivno i produktivno"

Zvaničnih komentara nije bilo, ali je sekretar za nacionalnu bezbednost Ukrajine i član ukrajinske delegacije u Berlinu Rustem Umerov u saopštenju na Iksu naveo "Da su pregovori u poslednja dva dana bili konstruktivni i produktivni, uz postignut stvarni napredak".

Saradnici predsednika SAD Donalda Trampa - njegov specijalni izaslanik Stiv Vitkof i zet Džared Kušner, razgovarali su sa Zelenskim i evropskim zvaničnicima oko sat i po vremena, dok je jučerašnja runda trajala pet sati.

Kijev, SAD i njihovi evropski saveznici traže rešenje za okončanje gotovo četvorogodišnjeg ruskog rata protiv Ukrajine, koja se suočava sa pritiskom Vašingtona da brzo prihvati mirovni sporazum, čiji su nacrt sačinile SAD.

Posle jučerašnjeg sastanka, vlada SAD je objavila na društvenim mrežama da je "postignut veliki napredak".

U traganju za mogućim kompromisnim rešenjima, jedna od najvećih prepreka je kontrola nad istočnom ukrajinskom oblašću Donjeck, čiji je veći deo pod okupacijom ruskih snaga.

Pregovarački tim SAD poručio je Ukrajini tokom mirovnih pregovora u Berlinu da Kijev mora da povuče svoje snage iz Donjecke oblasti, kao deo primirja, saznaje agencija Rojters iz anonimnog izvora.

Izvor, koji je govorio pod uslovom anonimnosti, rekao je da je Kijev zatražio dalje diskusije.

Druga osoba upoznata sa razgovorima rekla je da i dalje postoje velike praznine oko teritorijalnog pitanja.

Uoči početka razgovora u Berlinu Zelenski je promenio stav i izrazio spremnost da Ukrajina odustane od nastojanja da uđe u NATO ako SAD i druge zapadne zemlje daju Kijevu bezbednosne garancije slične onima koje imaju članice zapadne vojne alijanse.

Ukrajina je, međutim, nastavila da odbacuje američki pritisak da ustupi Rusiji deo teritorije. Ruski predsednik Vladimir Putin traži da Ukrajina povuče snage iz dela Donjecke oblasti koji je još pod njenom kontrolom, i to postavlja kao jedan od ključnih uslova za mir.

Nastojanje Ukrajine da se pridruži NATO Putin predstavlja kao glavnu pretnju bezbednosti Rusije i kao razlog za pokretanje invazije u februaru 2022. godine. Kremlj zahteva da odustajanje Ukrajine od namere da uđe u alijansu bude deo mirovnog sporazuma.

Zelenski ističe da zapadne bezbednosne garancije moraju da budu pravno obavezujuće i podržane od Kongresa SAD.

Kremlj je danas saopštio da očekuje od američke strane da ga obavesti o pregovorima u Berlinu.

Na pitanje da li bi pregovori mogli da budu završeni do Božića, portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da je pokušaj predviđanja potencijalnog vremenskog okvira za mirovni sporazum "nezahvalan zadatak".

Zelenski je razgovarao o pregovaračkom procesu sa nemačkim predsednikom Frank-Valterom Štajnmajerom i zahvalio mu na podršci.

''Obavestio sam predsednika o zajedničkom radu sa Sjedinjenim Američkim Državama za dostojanstven mir, pouzdane garancije bezbednosti i ekonomski oporavak'', napisao je Zelenski na Telegramu.

Zelenski i Štajnamejr razgovarali su u četiri oka, a potom i u ''proširenom formatu'', a posebna pažnja posvećena je bezbednosnim garancijama koje bi trebalo da spreče bilo kakve manifestacije ruske agresije u budućnosti, saopšteno je na sajtu ukrajinskog predsednika.