Svet
16.05.2023. 20:05
Svet
19.05.2023. 17:10
Marko R. Petrović
Izbori u Turskoj
Sa Bosfora ništa novo
U nedeljama pred glasanje mnoga istraživanja javnog mnjenja u Turskoj prednost su na predsedničkim izborima davala Kemalu Kiličdarogluu, lideru opozicione Republikanske narodne partije (CHP) i kandidatu koalicije od šest stranaka, među kojima i je prokurdski HDP.
Na kraju izbornog dana, međutim, prednost je bila na strani Redžepa Tajipa Erdogana. Tačnije, aktuelnom predsedniku Turske i lideru Stranke pravde i razvoja (AKP) nedostajalo je nešto manje od pola procenta glasova kako bi u prvom izbornom krugu sebi obezbedio novi petogodišnji mandat.
U drugi krug izbora 28. maja Erdogan ulazi sa prednošću od oko pet odsto i sa velikom verovatnoćom da će ga podržati i treći iz prvog kruga glasanja Sinan Ogan, čije je ime 14. maja zaokružilo 5,2 odsto izašlih birača.
No, upravo zbog iskustva sa, pokazalo se, pogrešnim predizbornim procenama pred prvi krug, koje su prednost davale Kiličdarogluu, mudro bi bilo suzdržati se od bilo kakvih prognoza po pitanju konačnih rezultata posle 28. maja.
Nema sumnje da bi pobeda opozicionog kandidata donela poprilične promene u Turskoj, pre svega na unutrašnjopolitičkom planu. O tome govori i sama činjenica da je u Kilčdarogluovoj koaliciji i prokurdski HPD. Pitanje je, međutim, šta bi ona donela kada je u pitanju spoljna politika Ankare. Još konkretnije, šta bi se moglo promeniti u odnosu Turske prema Balkanu.
Odgovor na ovo pitanje je, naravno, višeslojno. Iz onoga što se do sada moglo čuti od Kiličdaroglua i njegovih ljudi, u spoljnoj politici Turska bi, verovatno, blago okrenula kormilo ka Zapadu, mada ono nikad sa tog kursa nije ni skrenuto u potpunosti.
A kada je Balkan u pitanju, pa recimo samo da bi to, verovatno, bio region koji bi najmanje bio pogođen promenom vlasti u Turskoj. Tako bar izgleda za sada.
Spoljnopolitički novinar i analitičar Boško Jakšić kaže za "Ekspres“ da se, sa stanovišta Ankare, u slučaju pobede Kiličdaroglua, u njenoj balkanskoj politici ne bi nešto mnogo promenilo.
"Turska je zainteresovana za Balkan iz više razloga. Prvo, ona na ovaj region gleda kao na mesto za velika investiciona ulaganja i za trgovinu. Drugo, Turska je zainteresovana za Balkan i politički, pre svega kroz uticaj koji ima na Bosnu i Hercegovinu i Kosovo. Treće, zainteresovana je i za očuvanje legata Osmanskog carstva, tamo gde ga ima. Kiličdaroglu se tu ne bi previše razlikovao od Erdogana“, uveren je Jakšić.
Svet
15.05.2023. 23:05
"Odnosi sa Ankarom će biti produbljeni bez obzira ko je predsednik"
S druge strane, međutim, gledano iz perspektive balkanskih zemalja, Jakšić primećuje da je većina državnika regiona podržala Erdogana.
"To je uradio Edi Rama. Čak su se i Milorad Dodik i Bakir Izetbegović u ovom slučaju našli na zajedničkom frontu. Nema sumnje da Erdogan ima ovde dobru bazu, ima vrlo dobre odnose i sa Aleksandrom Vučićem“, dodaje Jakšić.
Turska je, takođe, i veliki investitor i značajan ekonomski partner Srbije, a isto tako i Severna Makedonija i Kosovo i BiH imaju svoje interese da održavaju dobre veze sa Turskom.
"Interesi će, naravno, prevagnuti, što znači da će i u slučaju pobede Kiličdaroglua svi nastojati da ostanu u dobrim odnosima sa Turskom. Sa te strane, bilo kakva promena unutrašnje politike u Turskoj neće izazvati nekakve seizmičke potrese na Balkanu“, uveren je sagovornik "Ekspresa“.
Promene, naravno, ne bi odgovarale ni Turskoj jer, kako ističe Jakšić, Turska i preko Balkana pokazuje da je regionalna sila.
"Ona to zaista i jeste, i to ne samo na Balkanu. Ona to pokazuje i na drugim terenima – na Bliskom istoku, Kavkazu, u regionu Crnog mora“, kaže Jakšić.
Svet
15.05.2023. 01:18
Izbori u Turskoj: Erdogan osvojio manje od 50 odsto glasova
Neretko to pokazivanje ima i svoju vojnu komponentu. Turske oružane snage prisutne su, na ovaj ili onaj način, i u Siriji, Azerbejdžanu, Somaliji...
I među turskim spoljnopolitičkim stručnjacima konsenzus je da će balkanska politika doživeti najmanje promena. Po tom pitanju, kako piše "European Western Balkans“, stvari treba staviti u evropsku perspektivu. Turskoj će i dalje biti potrebna Evropa kao njen najveći potrošač i ekonomski partner, bez obzira na to ko je na vlasti u Ankari. Da bi se povezala sa Evropom, bilo vazdušnim, kopnenim ili morskim putem, Turska će proći kroz Balkan. Takođe, sa stanovišta Turske, ako zemlja želi da postane igrač u široj Evroaziji, potrebno je da ima odbrambeni perimetar i uticaj u svom evropskom zaleđu.
Takođe treba naglasiti da ono što daje vrednost Balkanu u Turskoj jeste da je od svih regiona sa kojima je Turska povezana Balkan jedini region u kojem je Ankara uspešno ostvarila svoje ciljeve. Dovoljno je uporediti odnose Turske sa balkanskim zemljama u poređenju sa bezbednosnim krizama i rivalstvima koje Turska doživljava u okviru istočnog Mediterana, Bliskog istoka, Kavkaza i Crnog mora. Opozicija će takođe biti svesna ove realnosti i želeće da je sačuva.
Ne popravljajte ako nije pokvareno. Balkan će ostati još jedan region gde Turska, zemlja kojoj je Zapad potreban, može da pokaže svoju sposobnost da sarađuje sa Zapadom, bez žrtvovanja svoje autonomije. Budući da je Turska članica NATO-a i carinske unije sa EU, njena bezbednost i prosperitet bi dobro poslužili integrisanju Balkana sa Zapadom. U tom kontekstu, Ankara, bez obzira na elitu na vlasti, može da sarađuje sa Zapadom sve dok Turska oseća da nije slepi sledbenik zapadnih sila, piše EWB.
Svet
14.05.2023. 10:30
Turska bira predsednika
I domaća politika će takođe oblikovati balkansku politiku Ankare, navode u EWB-u. Procenjuje se da je do 18 miliona turskih državljana poreklom sa Balkana. Vremenom će balkanski faktor postati još uticajniji u turskoj politici koja će u velikoj meri uticati na spoljnu politiku zemlje. To što je albanski premijer Edi Rama izrazio podršku Erdoganu mogao bi biti dodatni predznak. Postoje dve strane spoljne politike Ankare. Ona emotivna, koja ističe posebne veze sa etničkim grupama poput Bošnjaka i Bosne i Hercegovine, i ona pragmatična, koja Srbiju stavlja u ulogu najvažnijeg sagovornika Turske u balkanskim pitanjima. Ko god da preuzme kormilo turske balkanske politike mora u budućnosti uravnotežiti ove dve strane.
"Svi treba da pažljivo pratimo turske izbore. Ako Kiličdaroglu pobedi, možda ćemo na prvi pogled videti neke promene u spoljnoj politici zemalja, poput naginjanja ka Zapadu i hlađenja odnosa sa Rusijom. Međutim, dugoročno gledano, verovatnije je da će to biti samo privremenog karaktera i da turska spoljna politika, uključujući i Balkan, najmanje zavisi od toga koja politička partija vlada u Ankari“, navode u EWB-u.
Erdogan je, inače, u poslednjih pet godina čak tri puta bio u zvaničnoj poseti Srbiji. Poslednji put boravio je septembra 2022. godine, a prethodno 2019, kada je obeleženo 140 godina diplomatskih odnosa dveju zemalja.
Srbiju i Tursku, inače, danas povezuju mnoge stvari, ne samo zajednička istorija i diplomatske posete.
U Srbiji je trenutno aktivno oko 700 preduzeća čiji su osnivači fizička i pravna lica iz Turske, kao i oko 200 preduzetnika, turskih državljana.
Najveći broj preduzeća posluje u oblasti izgradnje stambenih i nestambenih zgrada, nespecijalizovanoj trgovini na veliko, trgovini na veliko tekstilom, ugostiteljstvu i konsultantskim aktivnostima u vezi s poslovanjem i ostalim upravljanjem.
Investitori iz te zemlje, kako je prilikom prošlogodišnje Erdoganove posete rekao Aleksandar Vučić, zapošljavaju više od 10.000 ljudi u Srbiji.
Radnici iz Turske među najbrojnijim su strancima angažovanim u Srbiji, podaci su Nacionalne službe za zapošljavanje. Od početka 2022. do početka septembra iste godine, NZS je izdao 3535 dozvola za rad državljanima Turske.
Turska je dospela na 21. mesto liste zemalja sa najvećim ulaganjima u Srbiju, a u prvom tromesečju ove godine ulaganja su iznosila 13,9 miliona evra, objavio je nedavno Tanjug, pozivajući se na podatke Privredne komore Srbije.
Spoljnotrgovinska razmena između Srbije i Turske u 2022. godini iznosila je 2,5 milijardi evra. Plan je da se ona podigne na pet milijardi evra.
"Naši privredni i trgovinski odnosi su pokretač naše saradnje. Uprkos pandemiji, nastavili smo rast“, rekao je Erdogan tokom svoje poslednje posete Beogradu.
Svet
13.05.2023. 19:05
Erdogan pred izbore brani Vladimira Putina
Između Srbije i Turske od 2010. godine važi sporazum o slobodnoj trgovini, što znači da se roba može izvoziti i uvoziti bez carina i, u nekim slučajevima, po povlašćenim cenama.
I putnici iz Srbije i Turske, u dve zemlje, uskoro će moći da putuju samo uz ličnu kartu, prema protokolu koji su države sklopile.
Poslednjih godina Srbija je sve interesantnija destinacija turistima iz Turske.
Redžep Tajip Erdogan rekao je da će putovanje samo sa ličnim kartama dodatno unaprediti odnose između dve zemlje.
Posle gostiju iz Bosne i Hercegovine, Turci su drugi najbrojniji turisti u Srbiji 2022. godine. Turisti iz Turske najčešće borave u velikim gradovima, oko 90 odsto. Beograd i Novi Sad su najposećenije destinacije.
Gostima iz Turske često su zanimljive i znamenitosti u čijoj obnovi je učestvovala Turska agencija za saradnju i koordinaciju (TIKA).
Posredstvom te agencije uskoro će početi i obnova Bajrakli džamije u Beogradu. TIKA je od 1992. godine realizovala 343 projekta i aktivnosti u Srbiji.
Projekti koji su do sada realizovani su iz oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne infrastrukture i zaštite zajedničkog kulturnog nasleđa.
I turistima iz Srbije Turska je zanimljiva destinacija, a godišnje se put ove evroazijske zemlje uputi gotovo pola miliona srpskih turista.
Suma sumarum, ko god da bude pobednik turskih izbora, postojaće izvestan spoljnopolitički kontinuitet u Ankari. Balkan će, verovatno, tu da bude najstabilnija konstanta.
Svet
26.04.2023. 13:28
Čeka li Tursku i politički zemljotres
Fakat jeste da se pod Erdoganom malo "odlepila“ od Zapada, pre svega od Evropske unije, jer su godine uzaludnog čekanja za prijem u "evropsku porodicu naroda“ učinile svoje, ali i od SAD, što je kulminiralo nabavkom protivavionskih sistema S-400 iz Rusije.
Turska je, zato, svoju pažnju usmerila ka Rusiji, Bliskom istoku i Africi, pokazujući i dokazujući svoj položaj regionalne sile. Kiličdaroglu je u nekoliko navrata najavio spoljnopolitički zaokret od 180 stepeni, ako pobedi, ali je to lakše obećati nego učiniti.
Snažna kombinacija međunarodnih i domaćih struktura mogla bi da obezbedi snažan kontinuitet turske spoljne politike, bez obzira na to da li će pobediti Erdogan ili opozicija, ocenjuju u tekstu objavljenom na "European Western Balkans“-u.
"Geopolitički, Turska će i dalje biti između Evrope, Rusije i Bliskog istoka. U tom okruženju, za očuvanje svoje bezbednosti, Turska će morati da se osloni na bezbednosne garancije koje joj daje članstvo u NATO-u pre svega zato što je Rusija uvek prisutna u gotovo svakom prostoru koji je od bezbednosne važnosti za Ankaru, bilo da se nalazi u Crnom moru, na Kavkazu ili, zahvaljujući ruskom prisustvu u Siriji, na Bliskom istoku i istočnom Mediteranu“, piše EWB.
Da radikalnih promena neće biti, ukazuju i dvojica turskih akademika Onur Išči i Semjuel Dž. Hirst. Oni su nedavno napisali u publikaciji "War on the Rocks“: "Ekonomska realnost znači da će onaj ko pobedi 14. maja biti primoran da održava odnose sa oba zapadna kupca turskog izvoza, kao i ruskim i kineskim dobavljačima ključnog uvoza. Ove komplementarne veze će sprečiti radikalno geopolitičko prestrojavanje, bilo pod predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom ili njegovim naslednikom.“
Autori naglašavaju da je Turskoj Zapad potreban za održivu ekonomiju, posebno jer je Evropa, sa kojom Turska ima carinsku uniju, najveće izvozno tržište za turske proizvode. Ipak, na polju ekonomije, Turskoj je takođe potreban uvoz energije iz Rusije i roba proizvedena u Kini.
Komentari
