DVA BUŠA I OBAMA SU SAMO PRIČALI: Tramp najavio povratak Amerikanaca na Mesec i osvajanje Marsa

DVA BUŠA I OBAMA SU SAMO PRIČALI: Tramp najavio povratak Amerikanaca na Mesec i osvajanje Marsa


Njegovo ime je Harison Šmit, pre 45 godina bio je poznat širom sveta kao član misije ” Apolo 17″ poslednje NASA misije koja je boravila na Mesecu. danas neko iz mlađe generacije teško bi znao ko je on bez pomoći Gugla.

Od astronauta Šmit koji je duboko zašao u osmu deceniju života, je penzionisani profesor geologije, bivši republikanski senator iz Novog Meksika, koji trenutno nosi titulu ” poslednjeg Amerikanca, koji je boravio na Mesecu”.

“Danas se obvezujemo da neće biti zadnji”, poručio je pre desetak dana iz Bele kuće američki predsednik Donald Tramp. Pomalo nezapaženo, jer se celi svijet bavio njegovim priznanjem Jerusalima kao glavnog grada Izraela, Donald Tramp je tada najavio povratak Amerikanaca na Mesec. U društvu Harisona Šmita, legendarnog Baza Oldrina koji je u julu 1969. godine šetao po Mesecu i nekolicine NASAfunkcionera, Tramp je u Ovalnom kabinetu potpisao Direktivu o svemirskoj politici koja naređuje NASA da  “sprovode inovativan program istraživanja svemira kako bi se američke astronaute ponovno poslalo na Mesec i na kraju i na Mars”.

“Ovo označava prvi korak u povratku američkih astronauta na Mesec posle 1972. godine. Ovoga puta, nećemo samo postaviti našu zastavu i ostaviti tragove naših stopala. Postavićemo temelj za misiju na Mars, i možda jednog dana, za mnoge daleke svetove”, izjavio je Tramp čija se najava tačno poklopila sa 45. godišnjicom spuštanja misije Apolo 17 na Mesec.

Najava američkog povratka na Mesec u mnogim je medijima pobudila sećanje na hladni rat kad su se Amerikanci i Sovjeti nadmetali i na Zemlji i u svemiru.

Tramp nije prvi američki (republikanski) predsednik koji je najavio povratak Amerikanaca na Mesec. Džordž Buš stariji najavio je još 1989. godine, kada se obeležavalo 20 godina misije Apolo 11, stalne američke baze na Mesecu. I ne samo to, Buš stariji je te godine najavio da će se do 2019. godine američki astronauti iskrcati na Marsu. Ali, ništa od toga. I njegov sin razmetao se sličnim svemirskim obećanjima.

Buševa poruka

“Povratak Mesecu je važan korak u našem svemirskom programu. Izabrali smo da istražujemo svemir kako bi smo poboljšali naše živote i ojačali naš nacionalni duh. Stoga nastavimo putovanje”, poručio je u januaru 2004. godine Džordž Voker Buš. Buš je tad lansirao program Konstelejšn, povratak Amerikanaca na Mesec do 2020. godine. Ali, bili su to samo preskupi snovi što se pokazalo u februaru 2010. godine kad je Barak Obama ukinuo 40 milijardi dolara vredan program Konstelejšn zbog nedostatka sredstava. Obama je tada najavio da se do 2025. godine očekuje konstrukcija novih letelica za duga putovanja koje bi trebale omogućiti let ljudi u duboka svemirska prostranstva.

Ipak, odustajanje od programa Konstelejšn izazvalo je bes među najpoznatijim američkim astronautima, uključujući i legendarnog Nila Armstronga, koji su odluku Obamine administracije nazvali “posmrtnim maršem za američke svemirske letove sa ljudskom posadom”.

U situaciji kad Kina, Japan, Rusija ističu da žele poslati ljude na Mesec, a Evropska svemirska agencija (ESA) iznosi plan o gradnji “lunarnog sela”, Donald Tramp nije mogao ostati po strani. Da se Amerikanci planiraju vratiti na Mesec, natuknuo je u oktobru ove godine potpredsedniku Majku Pensu.

“Mesec će biti samo korak na našem putu, teren za osposobljavanje, mesto za jačanje naših komercijalnih i međunarodnih partnerstva kako bismo preusmerili američki svemirski program prema čovekovom istraživanju svemira”, rekao je Pens, koji predsedava nedavno “oživljenim” Nacionalnim većem za svemir, savetodavnim telom koje nije bilo aktivno 25 godina.

Ipak, ni američki predsednik ni njegov potpredsednik nisu još označili kada bi se letelica sa ljudskom posadom mogla spustiti na Mesec. Nisu rekli ni koliko bi to koštalo. Ali, analitičari smatraju kako bi ti podaci mogli biti izneseni u javnost u februaru 2018. godine kada će Trampova administracija objaviti predlog za fiskalnu 2019. godinu. Sadašnji NASA budžet iznosi oko 20 milijardi dolara, što svakako nije dovoljno za povratak astronauta na Mesec, koji bi prema nekim procenama stajao bar 100 milijardi dolara.

Tri scenarija

Erik Berger, jedan od urednika na portalu Ars Technika specijalizovanom za nauku i tehnologiju, iznosi tri moguća scenarija razvoja Trumpova plana povratka Amerikanaca na Mesec.

Prvi je scenario “status quo”, koji se čini najverovatnijim jer je put sa najmanje otpora.

“Prema tome scenariju NASA i dalje troši tri do četiri milijarde dolara godišnje za razvoj rakete Space Launch System (SLS) i letelice Orion, a agencija na kraju dobija dovoljno sredstava za izgradnju Deep Space Gatewaya, neke vrste svemirske stanice u blizini Meseca. U slučaju toga scenarija NASA astronauti ne bi mogli sleteti na Mesec pre 2030. godine. Naravno, pod uslovom da se i idući američki predsednik drži Trampova plana”, ističe Berger koji drugi scenarij mogućeg razvoja naziva “velikom investicijom”.

“Recimo da predsednik Tramp stvarno želi poslati ljude na Mesec. To je moguće sa raketom SLS i letelicom Orion, ali to NASA ne može napraviti sa sadašnjim budžetskim ograničenjima. Ako bi se godišnje dodalo četiri milijarde dolara NASA programu istraživanja, agencija bi mogla ubrzati rad na Deep Space Gatewayu (ili ga potpuno otkazati) i krenuti u izgradnju lunarnih landera i naselja na površini Meseca. Postoje privatne kompanije, kao što su Bigelow Aerospace i United Launch Alliance, koje već rade na inovativnim konceptima za ljudske aktivnosti na Mesecu. Ali, trenutno su te aktivnosti izvan dometa postojećeg proračuna NASA”, istakao je Berger.

Treći scenario Berger naziva “idemo komercijalno”, a prema njemu NASA bi se oslanjala na fiksne ugovore sa privatnim svemirskim kompanijama. Takav model NASA već koristi kod prevoza tereta na Međunarodnu svemirsku stanicu (ISS).

“Kompanije kao što su SpaceX, Blue Origin, United Launch Alliance i niz drugih razvijaju rakete i letelice sposobne za operacije na Mesecu i oko njega, ali po znatno nižim troškovima od razvoja rakete SLS i letelice Orion. Ako bi NASA izgradila svoj lunarni program na osnovu komercijalnih ugovora s fiksnim cenama umesto da razvija vlastitu raketu i svemirske letelice, agencija bi vjerojatno mogla realizovati sletanje ljudi na Mesec tokom naredne decenije. Ali, prema svemu sudeći, ne postoji politička volja koja bi progurala takav radikalno komercijalni program kroz Kongres”, zaključio je Berger.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar