"SAD nije sposobna za racionalnu politiku prema drugima"

Mnogi ga pamte još iz perioda od pre više od 20 godina, kao nekadašnjeg američkog diplomatu, savetnika republikanaca u američkom Senatu, potom analitičara i lobistu, koji je, pored ostalog, sarađivao sa pokojnim vladikom raško-prizrenskim Artemijem. Njegov glas u Vašingtonu uvek je bio naklonjeniji srpskoj strani, pa tako i danas u svojim nastupima više kritikuje politiku Vašingtona, kako u pogledu stanja na Kosovu tako i u pogledu odnosa prema ratu u Ukrajini. Pritom pravi bitnu razliku između onoga što je američka administracija i onoga što je, kako kaže, “duboka država“ koja, zapravo, vuče sve konce.

Zbog toga i ne čudi da je Džatras krajem prošle godine boravio u Moskvi, da bi se potom preko Beograda i Banjaluke, gde je održao nekoliko predavanja, vratio u Ameriku. Govoreći o utiscima iz Moskve, Džatras za “Ekspres“ kaže da, s obzirom na to da je to bilo pred praznike, nije stekao utisak da se u glavnom gradu Rusije oseća nekakva “ratna atmosfera“, niti je primetio neke znake nezadovoljstva među stanovništvom.

“Ali iskreno, ne mislim da samo par dana u centru Moskve može mnogo da vam kaže o tome kakva je situacija u ostatku zemlje. Jedino sam primetio kada je vozač koji me je vozio sa aerodroma i video veliko Z sačinjeno od svetala na jednoj od zgrada upro prstom i rekao ’Mafija’. On nije govorio engleski, a moje poznavanje ruskog je minimalno, tako da nisam baš mogao da shvatim kontekst i na šta je pokušao da ukaže. Ali očigledno je prisutno nekakvo nezadovoljstvo ratom“, kaže Džejms Džatras na početku razgovora za “Ekspres“.

Šta mislite danas o situaciji na Kosovu i odnosima na relaciji Srbija – SAD – Kosovo? Utisak je da Aljbin Kurti radi sve što želi i da ga izgleda niko ne može zaustaviti.

“Kosovski Albanci imaju svoju agendu, ali ne mogu da napreduju bez podrške zapadnih sila. Kada kažem zapadne sile, mislim pre svega na SAD, ali i EU. A kada se gleda globalna slika, možda to deluje naivno, ali ne izgleda mi da su zapadne sile potpuno sigurne kako da postupe. Sa jedne strane oni žele da podstaknu rešenje koje bi nateralo Beograd da formalno prizna nezavisnost Kosova. Sve što je Zapad do sada radio vođeno je tim ciljem. Sa druge strane, kada dođe do mehanizama kako izvršiti pritisak, ne deluje mi da su potpuno saglasni. Ovde je Kurti u prilično teškoj situaciji. Na primer, kada pokuša da uradi nešto kao što je eliminacija dinara sa Kosova, on stavlja u tešku situaciju zapadne saveznike – da li da ga podrže i da rizikuju nekakvu eksploziju na Balkanu, na koju nisu spremni da reaguju, imajući u vidu koliko su pogrešili u drugim delovima sveta. Imaju problem na Bliskom istoku koji izmiče kontroli, gube rat u Ukrajini, mislim da to svi sada vide. Amerikanci se i dalje konfrontiraju sa Kinezima na Zapadnom Pacifiku. Kada bi mogli lako da nateraju Srbiju i Srbe na Kosovu da rade ono što oni žele, bez straha da im to neće eksplodirati u lice, Zapad bi to uradio. Ali mislim da nisu sasvim sigurni kako da postupe. Zato Kurti ima mali prostor za manevar, da proba da isforsira problem. Ali on ima problem sa time jer ne zna koliko su daleko njegovi saveznici spremni da idu. Situacija podseća na onu u kojoj je Zelenski u Ukrajini, s tim što se Kurti ne suočava sa neizbežnim porazom, poput Zelenskog. Kao što Zelenski ne može da računa da će se njegovi zapadni saveznici direktno uključiti u rat, pitanje je da li Kurti želi da dovede one koji ga podržavaju u situaciju za koju možda nisu spremni.“

Mislite, zapravo, da se zapadne sile plaše neuspeha, ukoliko bi suviše podržali Kurtija?

“Da. Sa druge strane, za razliku od Ukrajine, gde su Rusi vojnički gledano u vrlo dobroj poziciji, i da deluju spremni da se suoče sa bilo kojim izazovom sa Zapada, to nije slučaj sa Srbijom kada je u pitanju Kosovo. Kao što znamo, predsednik Vučić pokušava da manevriše između Rusa i Zapada. Ako dođe do nasilnih sukoba između zapadnih snaga i Srba na Kosovu, da li je Srbija spremna da reaguje? Nisam siguran da jeste, štaviše verujem da verovatno nije. I tu počinje igra ’kukavice’, ko će prvi da trepne. To je nešto što verovatno ohrabruje Kurtija jer shvata da će ga, ako forsira situaciju ka nasilnim sukobima, zapadni saveznici verovatno podržati, što znači da može da računa da će se Srbija povući. Odatle dolaze sve potencijalne loše kalkulacije.“

Mislite da je bilo kakav oružani sukob moguć?

“Moguć je, ali ta mogućnost zavisi od toga da li je Srbija, ako do toga dođe, spremna da upotrebi silu da zaštiti srpske interese na Kosovu. Moja je pretpostavka da verovatno nije. I tu se Kurti opet kocka, ali očigledno veruje da su svi aduti na njegovoj strani.“

Mislite li da zapadne zemlje, zapravo, nemaju zajedničku strategiju prema Kurtiju?

“Mislim da je tako. I opet pravim paralelu sa Ukrajinom. Kako se tamošnja katastrofa odmotava, Amerikanci su uveli Evropljane u ćorsokak i uništili njihove ekonomije, ali odbijaju da preuzmu odgovornost za katastrofu. Mislim da vidimo sličnu stvar kada je reč, možda ne o politici, već kada je reč o taktici, jer ni Evropljani ni Amerikanci nisu sigurni kako da nastave dalje, kako da na najbolji način podrže Albance, a da istovremeno Vučiću omoguće da se elegantno povuče. Ovi ljudi ne razmišljaju o bilo kakvom pravom kompromisu ili pravim pregovorima o bilo čemu. Oni jedino razmišljaju o tome kako da nateraju drugu stranu da se odrekne svojih interesa i da prihvati njihove stavove. Oko toga su Amerikanci i Evropljani jedinstveni, ali nisam siguran da su jedinstveni oko toga kako da dođu iz tačke A u tačku B.“

Da li je Bajden sposoban da obavlja dužnosti, evo šta kaže lekar

Predsednik SAD

Predsednik SAD

Svet 29.02.2024. 09:43

Da li je Bajden sposoban da obavlja dužnosti, evo šta kaže lekar

Nisam siguran da imaju i isti interes.

“E, tu sad stvari postaju komplikovane jer ni Amerikanci ni evropske vlade ne znaju kako da ostvare nacionalne interese na normalan način. Oni uvek razmišljaju ideološki. Na primer, šta je američki interes na Kosovu? Kakav realan interes SAD imaju na Kosovu? Nikakav! Mi smo sa druge strane Atlantika. Nemamo nikakav interes na Kosovu. Ni u Ukrajini, ni na Bliskom istoku, ni na Zapadnom Pacifiku. Imamo ljude koji su u suštini trockisti, koji o svetu razmišljaju u smislu globalne demokratske revolucije, ljudskih prava, da svi treba da budu ispod zastave duginih boja i ostalih budalaština tog tipa. Oni veruju da se marš demokratije mora nastaviti, a demokratija je ono kako je oni vide. Evropljani, uzgred, misle isto. Ni oni nemaju normalne vlade. Nema države u Evropi koja je u EU, osim Mađarske, a koja ima vladu koja zapravo brine o interesima svojih građana. Oni, dakle, ne ostvaruju nikakve interese, već ostvaruju istu ideološku politiku. Ali mislim da oni zapravo ne znaju kako to da urade.“

Kako gledate na odnose između SAD i Srbije danas?

“SAD su nesposobne da pod trenutnim režimom ’duboke države’ vode racionalnu politiku i odnose sa drugim državama. Mi smo u suštini ’podelili’ svet na satelite i neprijatelje. Ne postoji drugačiji način na koji bismo gledali druge države. Srbija nije ni satelit, a ni neprijatelj. Ona je negde u sredini. To je država koja još nije u potpunosti priznala američki diktat, ali istovremeno nije ni u društvu neprijatelja poput Rusije, Kine, Severne Koreje, Irana, Venecuele... Dok god nisu u potpunosti potčinjeni kreatorima politike iz Vašingtona, nisu na Deda Mrazovom spisku dobre dece. Ali istovremeno nisu ni na listi nevaljale dece. Rekao bih da je to odraz srpske politike koja pokušava da balansira svoj položaj.“

Da li ta srpska politika zbunjuje SAD ili im samo zadaje glavobolju?

“Mislim da je pomalo od oba, ali mi se čini da je više glavobolja. Mislim da oni tačno razumeju šta Beograd pokušava da uradi, da Beograd pokušava da, poput Janukoviča nekada, muze dve krave istovremeno. I to im se, naravno, ne sviđa. Zato postoji taj stalni pritisak, zbog čega, na primer, Beograd ne uvodi sankcije Rusiji itd. Sve vreme pokušavaju da gurnu Srbiju u zapadni tabor. I dokle god Srbija to odbija da uradi, ona nam nije u potpunosti prijatelj. Nije u pitanju samo Srbija. Pogledajte odnos Vašingtona i Brisela prema Budimpešti. To je država koja je u NATO-u, koja je u EU, ali koja ne radi šta joj se kaže. I to je loše. Jer nije vam dozvoljeno da radite što vam nismo rekli. Kad mi nešto kažemo, vi to morate da uradite. A ako ne uradite, onda nam niste pravi prijatelj. Srbija nam nije pravi prijatelj, ali nam nije ni pravi neprijatelj.“

Izgleda da je Orban uspeo dobro da se iscenjka za Mađarsku.

“Tako je. Budimo iskreni. Janukovič je pokušao tako nešto da uradi i pogledajte kako je završio. Lukašenko je to dugo pokušavao da radi, dok nismo pokušali da ga svrgnemo, što mu nije ostavilo izbora nego da se potpuno veže za Ruse. Mađarska i Srbija su mnogo ranjivije, kada se pogleda geografija i koliko su male zemlje. Srbija je okružena zemljama NATO-a. Tako da je ’težina’ Budimpešte, baš kao i Beograda, mnogo manja nego nekih drugih zemalja. Ja ne čitam misli. Znam ljude koji veoma podržavaju Vučića i to kako on pokušava da balansira poput Orbana, ali i one koji ga veoma kritikuju, koji kažu da suviše podilazi zapadnim silama. Ali ja nisam u poziciji da kažem da li on radi dobro ili loše.“

Kako biste ocenili svoj rad na lobiranju u SAD pre 15-20 godina kada je u pitanju nepriznavanje Kosova?

“Mi tada, s obzirom na to da smo počeli sa zakašnjenjem, jer su zapadne politike već dobrano uznapredovale, nismo mogli da sprečimo da se one ostvare, ali smo uspeli da odložimo proglašenje nezavisnosti Kosova za bar godinu i po dana. Mislim da smo uspeli i da dobar deo sveta, naročito Rusija, Kina, Indija, ali još neke značajne zemlje, ne slede slepo zapadnu politiku, kako su na Zapadu očekivali. Kada ste tih dana pričali sa ljudima u Vašingtonu, oni su mislili da Rusi neće dizati preveliku buku oko toga. Govorili su – nateraćemo Srbe da prihvate ono što je neizbežno, Rusi će preći preko toga, možda će tražiti nešto malo zauzvrat, ali neće predstavljati ozbiljnu opoziciju. Međutim, februara 2008. Rusi su bili ozbiljni, kao i Kinezi, Indijci i još neke zemlje. Mislim da smo makar uspeli da kreiramo okolnosti da se nije dogodila finalna kapitulacija po pitanju Kosova, nije bilo priznanja ove tzv. države i da Srbija i dalje ima šanse, dokle god Beograd ne kapitulira. Dobra stvar je da globalna američka imperija propada. Tzv. Kosovo je potpuno zavisno od ovog globalnog zapadnog poduhvata. A kada on propadne, kad Ukrajina bude poražena, kada bude svima jasno da Amerika više ne kontroliše Evropu, mislim da neće biti ni mnogo izgleda da kosovska država može da preživi na duži period. Mislim da zbog toga Srbi moraju da misle unapred, da vide koje su im mogućnosti i koliko je ranjiva ova lažna država. To ne znači da srpski tenkovi treba da uđu u Prištinu, ali mislim da treba misliti o tome kako uspostaviti srpsku kontrolu nad Kosovom u procesu koji će, verovatno, da traje nekoliko godina. Ali neće da bude 400 godina ovog puta.“

Mislite da je taj scenario realan?

“Mislim ne samo da je realan, nego je neizbežan ako se Srbija fokusira na to. Ja se uvek plašim, ne samo kada su Srbi u pitanju, već i Rusi, da će da ’iščupaju poraz iz ralja pobede’, kako mi to kažemo, da kad se nazire pobeda, umesto da pažljivo igraju, i da prihvate da mogu i da će pobediti, prihvate nekakav smešan dogovor koji je suprotan njihovim interesima.“

Možemo li da povlačimo paralelu između Kosova sa jedne strane i Donjecka i Luganska sa druge? Zapad je priznao Kosovo kao nezavisnu državu, čemu se Srbija protivi. Sa druge strane, Rusija je priznala Donjeck i Lugansk, potom ih i pripojila, a Ukrajina to ne priznaje. Kako bi, dakle, eventualna pobeda Rusije pomogla Srbiji u vraćanju Kosova?

“Kratak odgovor na to pitanje bio bi da su se globalni odnosi promenili. Više ne živimo u svetu u kojem svi skaču na noge po diktatu Vašingtona i slušaju ono što im Vašington kaže. Svi već vide da ovi ljudi mogu da pričaju šta žele, ali nisu sposobni da realizuju svoje želje. Vide i da se zapadna struktura moći urušava, da se NATO urušava, EU je samo NATO konkubina i ona ne postoji osim kao struktura podređena NATO-u. Mislim da će to da promeni političku realnost, pre svega u Evropi, što će umnogome ojačati poziciju Srbije. Ponavljam, tzv. Kosovo je potpuno pod kontrolom Vašingtona i Brisela. Kada iza nje više ne bude nikakve snage, realnost će se promeniti. Kada govorimo o paralelama, formalnosti se veoma razlikuju. Kosovo je deo Srbije, proglasilo je nezavisnost i priznale su ga druge države, dok je Donbas... Ali, hajde da idemo dalje. Ceo svet priznaje postojanje države Ukrajine. A vrlo je moguće da u bliskoj budućnosti ta država više neće postojati. Stvari se menjaju. Vratimo se u 2008. kada je Rusija upozorila da će, ukoliko zemlje Zapada nastave sa priznavanjem Kosova to stvoriti presedan koji će uticati na ostatak sveta. Ako kažete celom svetu da međunarodno priznate granice države nisu bitne i da možete da priznate nove granice, i da vam ne mogu ništa jer nastupate sa pozicija sile, onda uspostavljate presedan. Ali zapadne sile rekle su da to nije presedan, već da je kosovski slučaj jedinstven i da se ne može primeniti bilo gde drugde. E pa, svaki slučaj je jedinstven. I šta se dogodilo samo nekoliko meseci kasnije u Gruziji? Gruzini su napali ruske mirovne snage u Abhaziji i Južnoj Osetiji. Rusi su ušli tamo i onda su priznali nezavisnost ta dva entiteta, pozivajući se na kosovski presedan. Ostatak sveta rekao je – ne možete to da radite. A Rusi su rekli – samo nas gledajte! Dakle, živimo u situaciji gde se odigravaju dve kontradiktorne stvari. Sa jedne strane imamo globalističke napore da unište vestfalski svetski poredak, koji je zasnovan na suverenitetu svake zemlje, i da uvedu globalni režim. To nam dolazi iz Vašingtona, Brisela, Davosa... Sa druge strane, imate obnavljanje vestfalskog mentaliteta u državama Evroazije, naročito u Rusiji, Kini i Indiji. U isto vreme, kao u klasičnom periodu evropske istorije, imamo jake državne suverenitete, ali granice ne predstavljaju svetinje, u zavisnosti od odnosa snaga. Ulazimo u novu i opasnu fazu gde će diktat Zapada o promeni granica prema globalističkoj viziji biti zamenjen naporima vestfalskih snaga koje će se protiviti promeni granica u zavisnosti od odnosa snaga. Dakle, da se vratim na vaše pitanje. Kako se odnos snaga u svetu menja, a menja se vrlo brzo, to će ojačati poziciju Srbije, ukoliko se ne odrekne više ničega.“

Vi i gospodin Edvard Lozanski napisali ste krajem 2016. godine, nakon što je Donald Tramp pobedio na predsedničkim izborima, da Amerika, Rusija i Kina moraju da se udruže zarad bezbednosti, napretka i mira. Da li Vam se to danas čini kao nešto realno, jer nije se dogodilo.

“Ne, nije se dogodilo zbog najmanje jednog ozbiljnog razloga i možda zbog još jednog. Prvi dobar razlog je da Tramp, što je postalo očito u vremenu nakon što smo Edvard i ja napisali taj članak, nije sam svoj gospodar. On bukvalno nije imao kontrolu nad aparatom američke vlade. On je mogao da naređuje svojim podređenima, ali oni to ne bi izvršavali. On je tri puta naređivao da se američke snage povuku iz Sirije, a oni su jednostavno odbili da sprovedu to naređenje. Ono što smo Ed i ja tada pokušali da kažemo jeste da, ako živimo u normalnom svetu, sa normalnim vladama, vodeće sile na planeti, Rusija, Kina i SAD, mogle bi da dođu dogovora o sferama interesa. I možemo da se dogovorimo o pravilima ponašanja i nema razloga za sukob interesa među ovim silama. Problem je što postoji samo jedna sfera uticaja koju Vašington prepoznaje. A to je cela planeta. I ako takav mentalitet postoji u Vašingtonu, kako da se dogovorite sa Rusima i Kinezima, ili Irancima i Indijcima, ili sa bilo kim drugim, o tome da postoje oblasti u kojima mi nemamo interese, i shvatamo da su to oblasti u kojima vi imate životne interese koje ćemo da poštujemo, dok vi poštujete naše interese. Znamo kako se to radi. Setite se Monroove doktrine koju su SAD napravile u prvoj polovini 19. veka, kada nismo bili velika sila. Ali smo se pobunili protiv intervencije evropskih sila na američkom kontinentu i kolonizacije. Amerika je smatrala ovu zonu zabranjenom za evropske sile, koje su tada bile vrlo, vrlo jake, a mi smo bili vrlo, vrlo slabi. To nije bila deklaracija da mi kontrolišemo zapadnu hemisferu, već da druge sile treba da je se klone. Kao što bi, po mom mišljenju, bilo razumno da Rusija kaže – istočna Evropa, zemlje bivšeg SSSR-a, zemlje nekadašnjeg Varšavskog pakta – druge sile treba da ih se klone. To je pretnja našoj bezbednosti. Razumno je da Kina kaže da su neke oblasti Zapadnog Pacifika njene interesne zone. Naša ideja bila je dobra, ali Vašington nije bio sposoban da je sprovede, čak i da je Tramp želeo.“

Dakle, čak i ako Tramp pobedi ove godine na izborima, ne mislite da je to izvodljivo?

“Ne. Prvo, ne mislim da će Tramp da pobedi na izborima. Ali čak i ako nekim čudom pobedi, ova zemlja će da izgori. Ono što ste videli 2020. sa pokretom ’Crni životi su važni’, Antifom i ostalim stvarima... Ako ’narandžasti Hitler’ pobedi, anarhističke snage koje bi podržali delovi duboke države neće to tolerisati. Drugo, ako i uspe da pobedi, ponoviće sve greške koje je napravio prvi put kada je u administraciju postavio ljude koji nisu imali nameru da izvršavaju ono što je on želeo da uradi. Njegova procena ličnosti i izbor osoblja su verovatno najgori koje sam ikada video kod nekog političkog aktera. Nemam direktan pristup gospodinu Trampu i njegovom timu, ali znam ljude koji imaju, i oni kažu da nije naučio ništa. On je toliko arogantan i narcisoidan da je nesposoban da prizna da nešto ne zna ili da uči nešto što ne zna. Uzgred, to kažem kao neko ko podržava Trampa jer zaista nema nikog drugog. Svi drugi, osim možda Roberta Kenedija Juniora, u suštini su samo vodonoše, sluge ’duboke države’ koje državu vode u lošem smeru. Da, nadam se da će Tramp da pobedi, ali ni to neće biti dobro.“

Dakle, Vaša prognoza je da će gospodin Bajden da pobedi?

“Ne, ne mislim da će Bajden uopšte da se kandiduje. Ne mogu to da isključim, ali mislim da su njegove šanse da bude kandidat demokrata 25-30 odsto. Prilično je jasno da čak i njegovi saveznici u Demokratskoj stranci pokušavaju da stvore sliku starca koji gubi svoje mentalne sposobnosti. Ponavljam, teško je prognozirati, ali pretpostavljam da će imati zdravstvenu krizu kada budu završeni svi predizbori, negde u avgustu ili u septembru i da će ga onda zameniti Kamala Heris. Ali ni ona neće biti nominovana, već će pronaći način da postave nekog drugog, nekog otpornijeg kandidata, poput Gavina Njusoma, guvernera Kalifornije, ili možda, usuđujem se da pomislim na Mišel Obamu. Nešto poput toga. I onda će naći strategiju da ta osoba pobedi, a Tramp izgubi.“

Amerikanci sumnjaju u Bajdenove mentalne sposobnosti, a u Trampove?

Izbori u SAD

Izbori u SAD

Svet 05.03.2024. 02:40

Amerikanci sumnjaju u Bajdenove mentalne sposobnosti, a u Trampove?