Ekonomski rast i demografski pad Južne Koreje

Ekonomski rast i razvoj, međutim, deceniju unazad u korak prati negativni prirodni priraštaj.

To znači da broj umrlih premašuje broj živorođenih, što dovodi do depopulacije.

Iako je Južna Koreja sada već globalno prepoznata po snažnoj visokotehnološkoj industriji, luksuznim brendovima i visokom životnom standardu, iza te slike ekonomskog prosperiteta krije se ozbiljan demografski problem, stanovništvo ubrzano stari i smanjuje se.

Od 2020. godine broj umrlih u Južnoj Koreji drastično premašuje broj rođenih. Trenutno je oko 21 odsto stanovništva starije od 65 godina, zbog čega se korejsko društvo već svrstava u kategoriju takozvanih super starih društava.

Stručnjaci kao glavne razloge za odlaganje ili potpuno odustajanje od roditeljstva navode visoke troškove stanovanja i odgajanja dece, ali i snažan društveni pritisak da se prioritet daje izgradnji uspešne poslovne karijere.

Poseban simbol ovog negativnog demografskog trenda postao je grad Busan, drugi po veličini u zemlji i važan industrijski i pomorski centar, koji se često naziva i "pomorskom prestonicom Republike Koreje“.

U ovom gradu stopa fertiliteta, odnosno broj rođene dece po ženi, iznosi oko 0,5 dece po stanovnici Busana, što ovaj grad svrstava među mesta sa najnižim natalitetom na planeti.

U centralnim delovima grada, koji čine ekonomsko, turističko i kulturno jezgro Busana, kako navode južnokorejski mediji, gotovo je nemoguće sresti trudnicu ili malo dete.

Zbog toga su se lokalne vlasti u Busanu, u pokušaju da preokrenu ove zabrinjavajuće trendove, odlučile na niz neuobičajenih i izdašnih mera podrške mladim parovima.

Grad je na sebe preuzeo obavezu da pokriva troškove upoznavanja, organizovanja sastanaka, veridbe, pa čak i medenog meseca za mlade parove.

Lokalna samouprava je takođe donela odluku da mladencima koji se odluče na brak pruži finansijsku podršku od 50 miliona vona (južnokorejska valuta), što je oko 28.000 evra, dok će za rođenje deteta isplaćivati čak 300 miliona vona, odnosno oko 160.000 evra.

Pored toga, mladim porodicama su na raspolaganju i izuzetno povoljni stambeni krediti, uz subvencije i popuste koji mogu dostići i do 90 odsto vrednosti kamate.

Ipak, uprkos ovako velikim finansijskim podsticajima, rezultati su za sada skromni. Broj parova koji se odlučio na brak i roditeljstvo neznatno se povećao.

Zbog toga demografi upozoravaju da bi Južna Koreja, ukoliko se ovaj trend nastavi, u relativno bliskoj budućnosti mogla da se suoči sa dramatičnim padom broja stanovnika i ozbiljnim posledicama po ekonomiju i društvo u celini.

Pored Busana, slične mere preduzele su još neke lokalne samouprave.

Zbog pada stope nataliteta i strahova od depopulacije, lokalne samouprave proširuju svoje napore i izvan subvencija za porođaj pa novčane naknade sada uključuju i podsticaje za brak, pritom pokrivajući sve ‒ od prvih sastanaka do veridbe i troškova medenog meseca, prenose južnokorejski mediji.

Pojedine lokalne samouprave organizuju događaje za upoznavanje, a onim parovima koji se nakon učešća na ovim događajima i upoznavanja odluče i na brak u vidu jednokratne pomoći daju 20 miliona vona (oko 15.000 dolara)

Dodatne pogodnosti uključuju 500.000 vona za troškove upoznavanja, jedan milion vona za troškove sastanka za veridbu i 10 miliona vona subvencija za putovanje.

"Ovo je jedna od komponenti naše populacione politike za suzbijanje krize niske stope nataliteta i regionalnog pada“, rekao je zvaničnik okruga Saha, kome pripada grad Busan, dodajući da nijedan par još nije primio punu isplatu.

Druge opštine širom zemlje provode slične inicijative, prenose mediji.

U okrugu Geočang u provinciji Južni Gjongsang mladenci starosti od 19 do 45 godina koji tamo žive duže od tri meseca dobijaju 600.000 vona godišnje tokom tri godine.

Okrug Hadong je nedavno povećao svoj podsticaj za brak sa pet na šest miliona vona.

Nekoliko drugih okruga i gradova, uključujući Goseong, Uirjong i Mirjang, takođe nude između milion i dva miliona vona subvencija za brak.

Trend nije ograničen samo na ruralna područja.

Seul, koji je prošle godine imao najnižu stopu fertiliteta, 0,58, među 17 velikih gradova i pokrajina u Koreji, planira da, počev od oktobra, uvede jednokratni "fond za početak braka“ od milion vona za novoregistrovane parove.

Pokrajina Gjonggi ponudiće sličan iznos mladim parovima starosti od 19 do 39 godina počev od sledećeg meseca.

U nekim regionima podsticaji za brak su još izdašniji.

Okrug Sunčang u provinciji Severna Džola nudi 10 miliona vona u lokalnoj valuti tokom četiri godine mladencima koji tamo žive najmanje godinu dana.

Gradovi okruga Kimdže i Jangsu održavaju slične programe od 2020, odnosno 2018. godine.

Okrug Hvasun u Južnoj Džoli i okrug Jeongdong u Severnom Čungčongu takođe distribuiraju 10 miliona vona u ratama tokom pet godina.

Mađutim, sa druge strane ima mnogo kritičara ovih mera koji tvrde da jednokratni finansijski podsticaji nisu u većoj meri uticali na rast stope sklopljenih brakova.

Hong Suk-čul, profesor ekonomije na Nacionalnom univerzitetu u Seulu, kaže da finansijski podsticaji kao mera za povećanje stope brakova, a time i nataliteta, nisu nikakva novina i podseća da je sličnih pokušaja bilo i ranije, ali da rezultati nisu bili ništa naročito.

"Možda malo pomažu u rešavanju strukturnih izazova koji stoje iza odloženih ili opadajućih stopa brakova, ali to je sve“, istakao je Hong Suk-čul.

Da je efikasnost ovih programa neizvesna, uprkos njihovom rastućem broju, smatraju i pojedini južnokorejski mediji koji o tome izveštavaju i podsećaju na slične programe početkom dvadesetih godina ovog veka koji nisu dali neke spektakularne rezultate.

Grad Džindžu u provinciji Južni Gjongsang je od 2021. godine distribuirao 500.000 vona u vidu bračnih stipendija za više od 4000 parova, ali se ukupne stope venčanja nisu značajno promenile, navode mediji.

U okrugu Jangsu, gde je podsticaj od 10 miliona vona na snazi već osam godina, stope venčanosti su opale, osim privremenog rasta 2023. i 2024. godine.

"Da li bi se neko zaista oženio samo da bi dobio čestitku?“, zapitao je jedan lokalni vladin zvaničnik, šaljivo dodajući da je "ipak bolje nešto raditi nego ne raditi ništa“.

Stručnjaci su rekli da ovi podsticaji za venčanje mogu ponoviti greške prošlih subvencija za porođaj, koje nisu uspele da preokrenu pad stope nataliteta uprkos godinama trošenja na bonuse za bebe, stipendije za odgajanje dece i vaučere za brigu o deci.

"Politike bi trebalo da se fokusiraju na stvaranje okruženja u kojem posao i porodica mogu koegzistirati i gde su stambeni tereti olakšani“, naglasio je Hong Suk-čul.

"Trenutni podsticaji zasnovani na gotovini, vođeni lokalnom konkurencijom i ubrzanom implementacijom, iskrivljuju politički pejzaž i potrebno ih je restrukturisati“, smatra ovaj profesor.

Dodaje da finansijska podrška nije naodmet, ali i da postoje efektnija rešenja koja bi bila bolji stimulans da se ova slika popravi.

Hong Suk-čul objašnjava da problem može da se podeli na dve komponente koje je neophodno razlikovati i u odnosu na to preduzimati određene mere.

"Jedan paket mera treba da bude usmeren na već formirane porodice kako bi se one podstakle da osiguraju potomstvo. Drugi paket mera je ono što trenutno rade lokalne samouprave i odnosi se na podsticaj sklapanja novih brakova“, pojašnjava Hong Suk-čul.

"Porodicama su, osim finansijskih, potrebne i drugačije, više logističke mere podrške“, podvlači Hong Suk-čul.

Dodaje da je neophodno razmišljati i u tom pravcu.

"Jedna takva mera na primer bila bi produžetak odsustva sa posla nakon porođaja zbog toga što majke teško uklapaju povratak na posao i polazak deteta u predškolsku ustanovu“, kaže Hong Suk-čul.

Podvlači da niko ne očekuje milostinju, već da "roditeljima treba bolji sistem“.

"Problem je i što zbog izgradnje uspešne poslovne karijere žene sve kasnije stupaju u brak, a samim tim sve kasnije i rađaju. To za posledicu ima i to da je malo brakova sa više dece“, ističe Hong Suk-čul.

Dodaje da bi rad na promeni svesti i ovoga što se zove "jurenje za karijerom“ trajalo predugo te da je zbog toga neophodno pribeći iznalaženju niza mera koje bi omogućile roditeljima da paralelno rade i odgajaju decu.

"To bi podrazumevalo prilagođavanje infrastrukture, pojeftinjenje troškova stanovanja ili iznalaženja pogodnosti za lakši dolazak do nekretnine za mlade bračne parove“, kaže Hong Suk-čul.

Zaključuje da je ovo pitanje izuzetno kompleksno i da je nemoguće da bude rešeno jednokratnim merama, pogotovo ne onim finansijske prirode, već da zahteva ozbiljnu analizu i pristup rešavanju problema koji bi podrazumevao uključenje cele države, a ne samo lokalnih samouprava i sistematski pristup koji bi trebalo što pre osmisliti i započeti sa njegovom realizacijom. A pritom treba biti svestan da rezultati neće doći preko noći, već se mogu očekivati tek kroz neko vreme.

"Samo sistematskim pristupom ovom problemu može se doći do rezultata. Ad hok rešenja, pa makar ona podrazumevala i podelu neverovatnih suma novca, neće dati osetne rezultate, a pogotovo ne na duže staze“, zaključuje Hong Suk-čul.