ELITNI SKEPTICIZAM: Da li je odbijanje Makedonije i Albanije u stvari osveta Makrona?

Florijan Biber, profesor sa Univerziteta u Gracu, izjavio je da nije sasvim jasno šta motiviše Fracusku i Makrona da odbije Severnu Makedoniju i Albaniju.

"Mislim da je to elitni skepticizam u Francuskoj oko proširenja, gubitka vlasti u EU i frustracija zbog toga što francuski kandidat za Evropsku komisiju nije potvrđen na saslušanjima u Evropskom parlamentu", rekao je Biber u intervjuu u emisiji "360 stepeni" skopske televizije.

Ocenio je da trenutno postoji osećaj frustracije oko EU, te stoga misli da se Makron okrenuo protiv obe zemlje - Severne Makedonije i Albanije. "Vidimo Makronovu kritiku politike vlada Severne Makedonije i Albanije, ali mnogo više prema EU i njenim partnerima u Uniji", naveo je Biber.

Upitan kako razume poruku Makrona da možda ne bi sve zemlje kandidati trebalo da završe kao punopravne članice EU, već da bi pre možda trebalo razmišljati o nekoj vrsti "privilegovanog partnerstva", Biber kaže da misli da Makron nema podršku za takvu ideju.

Pročitajte još: Francuska drži zemlje EU kao taoce

"Mislim da je usamljen u tome. Mislim da se ovo gledište ne zasniva na dugoročnoj viziji, pa sumnjam da će Francuska uspeti da podstakne tu ideju o zameni proširenja privilegiranim partnerstvima. Mislim da je produktivnije reći da će proširenje trajati dugo, duže nego što smo se nadali. Pa čak i da je sve dobro prošlo, Severna Makedonija se neće pridružiti EU u narednih 10 godina", rekao je Biber.

Sada, dodao je, taj period će biti još duži.

"Znam da je to frustrirajuće. U međuvremenu se privilegovana partnerstva mogu odvijati u pristupu strukturnim fondovima, integracijama u ekonomske i ekološke politike EU i druge načine s icljem smanjenja jaza. Ali Makronova ideja o privilegovanom partnerstvu, kakvo EU, na primer, ima sa Ukrajinom, zvuči smešno nakon što je obećavala članstvo zemljama Zapadnog Balkana tokom 20 godina. Mislim da to neće prihvatiti drugi u EU", rekao je Biber.

Na pitanje šta misli kakav je stav nemačke kancelarke Angele Merkel i da li je ona bila dovoljno snažna za pozitivnu odluku prošle sedmice u Briselu, Biber kaže da je teško reći šta se dešavalo iza zatvorenih vrata.

Misli, ističe, da su Nemačka i Angela Merkel snažno gurale početak pregovora, možda, kako kaže, ne tako snažno kao ranije, ali ne i bez spremnosti da pređu određene linije kada je reč o pritisku.

"Ono što smo videli je da nije samo Nemačka već i velika većina zemalja članica podržala proširenje, posebno otvaranje pregovora sa EU", rekao je Biber i dodao da su mnoge zemlje članice usprotivile Francuskoj, što, kako je kazao, uzima kao ohrabruući znak da postoji mnogo zemalja koje se zalažu za proširenje EU.