Miljama daleko od toga

"Wannabe" Merkelova - jaka ambicija Makrona

Angelu Merkel će istorija pamtiti kao jednu od najznačajnijih i najuticajnijih političarki. Kao lidera koji je svojim odlukama kreirao savremeni svet. Emanuel Makron bez ikakve sumnje gaji jaku ambiciju da ostane upamćen na isti način, iako je od takvog statusa, trenutno, miljama daleko.

Kada je "gvozdena frau" 2021. godine završila svoj šesnaestogodišnji mandat kancelarke, bilo je jasno da Nemačku i Evropsku uniju očekuje podrhtavanje.

Odlaskom Angele Merkel u zasluženu penziju značilo je da EU gubi lidera, osobu koja je u svakom trenutku znala da ugasi požar i koja je unutar EU sačuvala potrebno jedinstvo. S druge strane, Nemačka je izgubila vođu zahvaljujući kojem je godinama bila neprikosnoven lider Unije.

Njen odlazak sa sobom je refleksno nametnuo pitanje da li će naredni nemački kancelar biti dovoljno sposoban da neguje nasleđe Merkelove i preuzme ulogu prvog čoveka Nemačke, ali i Evropske unije. Ubrzo nakon što je Olaf Šolc preuzeo dužnost nemačkog kancelara postalo je jasno da nije kalibar da se nosi sa njenom zaostavštinom.

Bio je to jasan znak za Francusku da pokuša da povrati poziciju supersile koja je nekada bila, ali i za Emanuela Makrona da ostvari svoje političke snove i preuzme evropsku krunu.

Više od dve i po godine Makron merka upražnjeno mesto lidera Evrope. Kada bismo ovoj priči tražili početak, rekli bismo da je prvi mig predsednika Francuske upućen građanima EU došao još 2019. kada je u otvorenom pismu objavljenom u svim novinama država EU govorio o "evropskoj renesansi".

Makron je tom prilikom, između ostalog, predložio kreiranje nekoliko novih tela koja bi nadgledala promene unutar EU, kao i zabranu finansiranja političkih stranaka iz inostranstva. Na tome se nije zaustavio, već je dve godine kasnije pokušao da konkretizuje ideju o zajedničkim evropskim vojnim snagama koju je prvi put pomenuo još 2017. prilikom svog govora na Sorboni.

Ideja o zajedničkim evropskim vojnim snagama podrazumevala bi kontingent od 5000 vojnika koji bi mogao da interveniše izvan država članica, ne oslanjajući se na Ameriku. Međutim, Makron nije izmislio toplu vodu, njegova ambiciozna vizija nije ništa drugo do ideja koja se prvi put javila pedesetih godina prošlog veka kada se govorilo o formiranju evropske odbrambene zajednice, zajedničkoj vojsci koja će se finansirati iz zajedničkog budžeta. Međutim, ova ideja nikada nije zaživela.

Makron o Rusiji: "To je cinično i kontraproduktivno"

Predsednik Francuske

Svet 25.03.2024. 21:05

Makron o Rusiji: "To je cinično i kontraproduktivno"

Politikantstvo preko leđa Ukrajine

Danas, 2024. godine prisustvujemo najnovijem pokušaju Emanuela Makrona da se pozicionira kao lider u vođenju evropske spoljne politike i kao branilac Evrope.

Možda će zvučati grubo, ali nećemo pogrešiti ukoliko kažemo da Makron svoje ambicije pokušava da ostvari na leđima rata u Ukrajini.

Predsednik Francuske je više nego svestan stanja na frontu, odnosno da ukrajinska strana trpi gubitke, kao i da je trenutno na stanju oslabljena zapadna podrška Kijevu. Zbog toga je nedavno pokrenuo tabu temu time što nije isključio slanje evropskih vojnika u Ukrajinu.

"Danas nema konsenzusa da se kopnene trupe pošalju na zvaničan i odobren način. Ali se ništa ne sme isključiti. Učinićemo sve što je neophodno da obezbedimo da Rusija ne može da pobedi u ovom ratu", rekao je nedavno Makron.

Da je svestan težine toga što je izjavio, Makron je potvrdio nekoliko dana kasnije kada je istakao da je "svaka reč koju kaže na ovu temu odmerena, promišljena i izbalansirana".

Međutim, koliko god Makron bio dosledan svojih reči, njegove evropske kolege nisu bile preterano oduševljene ovom idejom pa su se brže-bolje ogradile od iste. Prvi se na ovu temu oglasio Olaf Šolc rekavši da neće biti trupa na terenu, niti vojnika iz evropskih i država članica NATO-a na tlu Ukrajine. Posle njega Madrid, Prag i Varšava su takođe odbacili tu perspektivu, a i zvaničnik Alijanse je rekao da NATO "ne planira" da pošalje borbene trupe u Ukrajinu.

Unutarpolitički problemi

Dok slušamo i čitamo Makronove borbene izjave, pitanje koliko je daleko spreman da ide samo se nameće, kao i odgovor. A on glasi da Makronovu retoriku ne prate akcije. Predsednik Francuske se do sada pre svega nije preterano pretrgao kada se radi o novcu za pomoć Oružanim snagama Ukrajine iako je prvi u redu da govori o odbrani Evrope od Rusije. Tako je na primer, prema nekim podacima, Pariz do sada dao "samo" dve milijarde evra, dok je, poređenja radi, Berlin izdvojio 22 milijarde evra za Ukrajinu.

S druge strane, Makron je više nego svestan raspoloženja među Francuzima kada je reč o ratu u Ukrajini.

A ono je takvo da za većinu Francuza rat u Ukrajini ne predstavlja civilizacijski sukob i borbu za očuvanje Evrope.

Nedavna istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je sve manje empatije Francuza prema Ukrajini. Dok 58 odsto Francuza ima pozitivan utisak o Ukrajini, što je 24 odsto manje od izbijanja rata, samo 50 odsto podržava naoružavanje Ukrajine, za 15 odsto manje u odnosu na početak rata 2022. godine, pokazuju podaci instituta za ispitivanje javnog mnjenja IFOP. Takođe, 62 odsto Francuza podržava sankcije Rusiji, u poređenju sa 72 odsto početkom rata.

Takođe, Makronova ratnohuškačka retorika nije problem samo za građane, već i za francusku opoziciju. Marin le Pen, sa krajnje desnice, oštro je odbacila njegove izjave da "ne treba isključiti" mogućnost prisustva zapadnih trupa na teritoriji Ukrajine i okarakterisala ih kao "igranje sa životima (francuske) dece". Krajnje levičarski lider Žan-Lik Melanšon kazao je da je "ludilo" okretati "jednu nuklearnu silu protiv druge". Socijalistička partija i konzervativna stranka Republikanci takođe su osudile izjave francuskog predsednika.

Sa ovim se ne završavaju Makronove glavobolje. Francuski poljoprivrednici predstavljaju ogroman problem za predsednika Francuske. Njihov bes potiče od jeftine ukrajinske živine i žitarica, zbog čega vrše pritisak na Makrona da ograniči uvoz. Damijen Radet, regionalni predstavnik najvećeg francuskog sindikata farmera, rekao je za "Politiko" krajem prošlog meseca da će masivni prilivi hrane morati da budu zaustavljeni, pošto Ukrajina "nije evropska zemlja" i "nema nikakve veze sa našom istorijom".
Ukoliko znamo da građani Francuske, kao i opozicija, u najmanju ruku nisu oduševljeni Makronovim borbenim izjavama, zbog čega ih toliko potencira? Pa, upravo zbog toga da bi skrenuo pažnju sa unutarpolitičkih problema, a tu pre svega mislimo na proteste francuskih poljoprivrednika, ali i zbog toga što zna da ga čekaju izbori za Evropski parlament pa mu je eksploatacija ukrajinskog pitanja legla kao kec na deset u predizborne svrhe.

"Ne želim nikoga da plašim, ali... Evropa je u predratnom stanju"

Poljski premijer

Svet 29.03.2024. 10:21

"Ne želim nikoga da plašim, ali... Evropa je u predratnom stanju"

Šta bi bilo kad bi bilo

Početkom marta ove godine predsednik Fabijen Rusel iz Komunističke partije Francuske istakao je da je na sastanku sa šefovima opozicionih partija u Jelisejskoj palati Makron izjavio da nema crvenih linija u ratu sa Rusijom i tom prilikom navodno izneo scenario koji bi doveo do zapadne intervencije u Ukrajini. Taj scenario, navodno, podrazumeva reakciju ukoliko bi ruske trupe napredovale na frontu prema Odesi ili Kijevu, a svoj plan, prema rečima Rusela, predsednik Francuske je potkrepio i mapom.

Kada se sve uzme u obzir, cela priča se na kraju svodi na pitanje ukoliko zaista dođe do toga da Makron pošalje trupe u Ukrajinu kako bi to u praksi izgledalo. Ovim pitanjem nedavno se bavila francuska televizija LCI koja je posle nastupa penzionisanog pukovnika iznela pet mogućih scenarija.

Prvi scenario bi podrazumevao da Francuska prvo gradi vojne fabrike u Ukrajini, privlačeći svoje inženjere kako bi ponovo podigla vojnu industriju Ukrajine na noge.

Drugi scenario odnosi se na to da bi Francuska mogla da pošalje svoje inženjerske trupe da razminiraju teritoriju i pripreme Oružane snage Ukrajine za novu ofanzivu i rat sa Rusima.

Treći se odnosi na francusku odbranu Odese od ruskog napada pre svega postavljanjem PVO sistema u okolini ovog grada. Ovaj scenario smatra se najdelikatnijim jer bi ako francuska vojska obori ruske mete (dronove kamikaze, krstareće rakete ili taktičke balističke rakete), Pariz bi mogao da uđe u rat sa Rusijom. Četvrti scenario podrazumeva da Francuska raspoređuje trupe kako bi stvorila zaštitnu zonu na granici Rusije i Belorusije i time bi oslobodila Ukrajince od obavljanja niza nepotrebnih zadataka, kako bi se te jedinice poslale na front. I peti scenario koji se odnosi na to da se Francuska zajedno sa ukrajinskim oružanim snagama bori protiv Rusije u rovovima na istoku Ukrajine, što povlači za sobom početak trećeg svetskog rata.

Poslednja tačka je najmanje izvodljiva, smatra Andrej Mlakar, urednik TV Front.

On u razgovoru za "Ekspres" objašnjava kakve posledice bi izazvala Makronova odluka da na kraju zaista pošalje trupe na ukrajinsko tlo, ali i o kakvoj bi se vojnoj sili radilo.

"Navodno je on spreman da 128. pešadijsku brigadu, koja vuče korene iz vremena Napoleona, pošalje u Ukrajinu. Ona, prema nekim podacima, broji od 1200 do 2000 ljudi. Ta brigada zajedno sa lakim oklopnim vozilima ’grifon’ čini zanemarljivu borbenu vrednost", ističe Mlakar, a potom objašnjava da li uplitanje Francuske u rat sa Rusijom automatski uvlači i NATO u sukob.

"Umešala bi se direktno Francuska, to je njihov avanturizam, ne NATO pakt. Tek ukoliko bi Rusija napala Francusku, to bi aktiviralo član pet čime bi NATO direktno ušao u rat sa Rusijom."

Koliko je NATO zainteresovan za rat sa Rusijom mogli smo da zaključimo na osnovu izjava Nemačke, Velike Britanije, pa i Amerike koje su se, kao što smo već naveli, ogradile od Makronovih ratobornih izjava i istakle da neće biti trupa na terenu niti vojnika iz evropskih i država NATO-a na tlu Ukrajine.

I ne samo to. U poslednje vreme svedočimo tome da Amerika sve više ostavlja rat u Ukrajini Evropljanima, dok se okreće predsedničkim izborima. Da su im izbori najvažniji u ovom trenutku potvrđuje i nedavno okretanje leđa Izraelu, odnosno rezolucija Saveta bezbednosti UN kojom se zahteva "hitan prekid vatre" u Gazi. Amerika je poziv na prekid vatre nekoliko puta blokirala, dok je ovaj put ostala uzdržana.

"Amerika se definitivno okreće izborima. Oni imaju problem sa direktnim naoružavanjam i pokušavaju da taj teret prebace Evropljanima, odnosno da oni budu ti koji će voditi rat u Ukrajini. Međutim, Evropa za tako nešto nema ni kapaciteta ni sposobnosti. Njihova vojna pomoć svodi se na artiljeriju i obezbeđivanje novca i to je sve što Evropa može Ukrajini da ponudi", napominje Mlakar.

Na taj način otvaramo vrata stare priče. Kako se Evropa razoružava tako njena zavisnost od Amerike postaje veća.

"Donekle je tako. Pojavila se u jednom trenutku teorija da postoji plan Amerike i Rusije za razbijanje Evrope i Evropske unije. Teorija se svodi na to da se Evropa direktno uvuče u rat sa Rusijom gde bi se EU maksimalno iscrpela kako bi u jednom trenutku Rusi i Amerikanci seli po uzoru na Jaltu 1945, dogovorili se i podelili Evropu kao interesnu sferu. To je tvrdnja čak i nekih ruskih teoretičara. Ona ne mora da bude tačna, ali je svakako jedna od teorija koje kruže trenutno."

Učiteljica života

Angelu Merkel će istorija pamtiti kao jednu od najznačajnijih i najuticajnijih političarki. Kao lidera i ženu koja je svojim odlukama kreirala savremeni svet.

Emanuel Makron bez ikakve sumnje gaji jaku ambiciju da ostane upamćen na isti način, iako je od takvog statusa, trenutno, miljama daleko. Svestan je toga i predsednik Francuske i verovatno mu je u glavi da bi jedna kriza svetskih razmera ili rat bila situacija u kojoj bi mogao da pokaže svu svoju veličinu. Bila bi to prilika u kojoj bi svet mogao da ga prepozna kao hrabrog lidera, branitelja Evrope.

Međutim, Makron bi isto tako trebalo da zna da Odesa sa sobom nosi određenu istorijsku simboliku. Trenutna situacija oživljava sećanje na 1919, kada su se u ovu crnomorsku luku iskrcale francuske jedinice, pri pokušaju Zapada da iskoristi haos koji su proizveli revolucija i građanski rat. Francuski avanturizam se tada završio povlačenjem i napuštanjem crnomorske luke, ostavljajući za sobom mrtve i mnoštvo tehnike.

Koliko smo daleko od sveopšteg rata