ERDOGAN NAJAVLJUJE: Gigantski projekat vredan 15 milijardi dolara zbog kojeg seli 800.000 ljudi

S prosečnom godišnjom stopom rasta od pet odsto tokom poslednje decenije i po, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan može se pohvaliti da je milionima ljudi omogućio bolji život. Ipak, sve više analitičara upozorava da je taj uspeh na klimavim nogama, jer je privredni rast pothranjivan velikim državnim investicijama i jeftinim novcem.

Nesigurnost koju nosi inflacija i slutnja krize verovatno su razlog zbog kojeg je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan odlučio godinu i po pre roka da raspiše predsedničke i parlamentarne izbore, održane prošle nedelje.

Erdoganovu privrednu strategiju agencija "Blumberg" naziva rastom po svaku cenu. Posledice: rastuća inflacija koja pogađa građane i firme, kao i sve veći deficit i javni dug, dok strani investitori beže iz zemlje. Posebno je teško građanima jer sve cene rastu - cene osnovnih namirnica poput paradajza i krompira tri puta su veće nego prošle godine. Budžetski deficit je oko 1,6 odsto BDP-a i verovatno će do kraja godine porasti na dva odsto, predviđaju analitičari "JPMorgana".

To je mali deficit u poređenju sa onim što Turska poznaje u svojoj prošlosti, ali je previsok za ekonomiju u riziku od pregrevanja. "Blumberg" indirektno optužuje turskog predsednika za inflaciju: kamate su konstantno preniske, što je posledica Erdoganovog uplitanja u posao centralne banke sa njegovim neuobičajenim pogledima kako se boriti protiv inflacije. Zbog pada lire od 20 odsto za godinu dana, mnoge turske kompanije su upale u probleme jer su se masovno zaduživale u doalrima i evrima.

Dva meseca pre izbora, turska vlada je najavila novi investicioni paket vredan pet milijardi dolara. Sličan potez napravili su i prošle godine, uoči referenduma održanog u aprilu.

Odlični rezultati Erdogana i njegove stranke AKP dosad su uvek zavisili od dobrih ekonomskih rezultata. Šta će se dogoditi nakon izbora? Hoće li turska vlada sada promeniti politiku i okrenuti se štednji kako bi izbegla nadolazeću krizu? Ministar financija Nači Agbal nagovestio je da bi tako nešto moglo da se dogodi, ali analitičari ne mogu da zamise da bi Erdogan štedeo režući, na primer, troškove vojske i policije u vreme dok pokreće operacije u Siriji i preuzima punu kontrolu nad "dubokom državom", koju su od osnivanja moderne Turske kontrolisali njegovi oponenti, sekularni kemalisti.

Velik udeo u rastu turskog BDP-a imaju javne investicije gigantskih razmera i veliki projekti u skoro svakom gradu. Poslednje što je Erdogan najavio u predizbornoj kampanji bila je gradnja Istanbulskog kanala za koji je rekao da će ući u udžbenike istorije i uporedio ga sa Sueckim i Panamskim kanalom.

Kanal bi trebalo da bude dug 45 kilometara i da povezuje Crno sa Mramornim morem. Tvrde da će koštati 15 milijardi dolara, a kritičari kažu da ne može da košta manje od 65 milijardi, uključujući troškove preseljenja 800.000 ljudi. Erdogan je ideju o izgradnji tog kanala prvi put izneo pre sedam godina. On veruje da bi Turska zarađivala na brodovima koji će koristiti taj kanal, kao što Egipćani zarađuju na Sueckom.

Ekonomisti su protiv toga, arheolozi su zgroženi da će uništiti vredna nalazišta, ekolozi upozoravaju da će gradnja megakanala uništiti ekoisistem do te mere da će život u Istanbulu postati nepodnošljiv. Ipak, Erdogan je uveren da je to odlična ideja.

Svi Erdoganovi megaprojekti smišljeni su sa ciljem da ga smeste u panteon velikih turskih vladara od vremena Otomanskog Carstva pa do osnivača moderne Turske Ataturka, prenosi "Njujork tajms".

Kao i u Hrvatskoj ili Španiji pre krize, građevinski sektor cveta. Ono što je pozitivno jeste da megagrađevinski projekti podstiču rast i povećavaju zaposlenost, posebno neobrazovane radne snage. Kritičari, ipak, upozoravaju da je taj sistem rasta idealan za korupciju i bogaćenje uskih krugova bliskih vlasti. I prvi koji se ruši kad naiđe kriza.