EVROPSKI PABLO ESKOBAR: Turski heroinski bos iz Londona kontrolisao pola kontinenta

Husein Bajbasin bio je najveći turski trgovac heroinom koji je tom vrstom droge snabdevao čitav Stari kontinent. Osuđen je na doživotnu robiju i kaznu služi u holandskom zatvoru. Klan sada vode njegovi rođaci...

Husein Bajbasin nikada nije krio čime se u životu bavi, niti je prećutkivao na koji se način obogatio. Uvek bi opušteno ćaskao s kriminolozima o svojoj kontroli nad rekom opijuma koja teče od Avganistana i jugoistočne Turske do tržišta na zapadu Evrope. Klan Bajbasin je najmoćniji na ovom prostoru i za njega ne postoje takve prepreke kao što su državne granice.
Bajbasin sebe opisuje kao gospodara sile, gangstera koji istovremeno finansira i vladu u Ankari i Kurdsku radničku partiju, i koji neće ni sekund oklevati da naredi likvidaciju. „Putujem s pištoljem u jednoj ruci i diplomatskim pasošem u drugoj", govorio je Bajbasin.

Zašto je onda Bajbasinu i njegovim najbližim saradnicima, kao i članovima porodice, dopušteno da se nastane u Velikoj Britaniji sredinom devedesetih? Ovo je pitanje zbunjivalo policajce godinama. Na kraju krajeva, kao što je jedan od policajaca u Engleskoj rekao, imamo dovoljno domaćeg organizovanog kriminala, zašto da ga i uvozimo.

Odeljenje za borbu protiv organizovanog kriminala smatra da skoro 90 odsto heroina koji uđe u Englesku potiče od ovog kriminalnog kartela. Bar je tako bilo do 2002. godine, dok nije došlo do krvavog razlaza s partnerima iz Radničke partije Kurdistana. Klan je posedovao veliki broj fabrika u ruralnoj Turskoj koje su prerađivale opijum i krijumčarile ga dalje u Evropu, gde je s vremenom uspostavljena dominacija i nad mrežom veleprodaje na Starom kontinentu.

Dolazak klana je naišao na veliki otpor kod žitelja Kanon Drajva u elitnom Edžvoteru, londonske četvrti gde je Husein Bajbasin kupio kuću za porodicu i sebe 1994. godine plativši je, naravno, u kešu. Imali su neke svoje nedostatke kao komšije, voleli su da svoje poslovne razgovore putem mobilnog telefona uglavnom obavljaju iz dvorišta. Ali osim toga, držali su se vrlo skromno i pošteno, osim što bi s vremena na vreme komšiluk budila buka koju proizvode policajci koji provaljuju kućna vrata na domu Bajbasina. Sem toga, bili su odlične komšije, pričali su o njima žitelji Kanon Drajva.

Jednom prilikom, ruski obaveštajac ih je posetio u Londonu i tražio od njih pomoć za likvidaciju dvojice Čečena koji su se nalazili u jednom hotelu u Istanbulu. Ovaj zahtev su pripadnici klana učtivo odbili

Pratile su ih i glasine. Neki su verovali da ovaj klan sarađuje sa MI5 tako što drži pod kontrolom PKK (Radnička partija Kurdistana), a posebno pripadnike ove manjine nastanjene u Haringtonu u severnom Londonu. Drugi su, opet, verovali da rade za neku drugu tajnu službu, a ne za britansku.

Bajbasinov klan je dugo vremena prisutan i funkcioniše u tom delu sveta gde se prepliću uticaji raznih obaveštajnih službi, terorističkih organizacija i velikih trgovaca opojnim drogama. Tačno je da je MI5 tražio njihovu pomoć, ali isto to važi i za špansku i holandsku tajnu službu. Jednom prilikom, ruski obaveštajac ih je posetio u Londonu i tražio od njih pomoć za likvidaciju dvojice Čečena koji su se nalazili u jednom hotelu u Istanbulu. Ovaj zahtev su učtivo odbili.

Međutim, britanski novinari su otkrili da je Husein Bajbasin dobio boravak u Ujedinjenom Kraljevstvu na osnovu zahteva tamošnje carine, pošto su ga oni označili kao svog doušnika. Ovaj podatak je isplivao u javnost nakon imigracionog saslušanja koje održavano povodom molbe njegovog brata Abdulaha da dobije boravak u Engleskoj. On je u zemlju ušao s falsifikovanim holandskim pasošem u leto 1995. godine, ali je zatražio dozvolu za boravak tek nakon što je bio uhapšen i optužen 1998. godine za posedovanje vatrenog oružja.

Državni organi nisu pokušavali da mu ukinu ovu privilegiju sve do 2004. godine, kada je Abdulah osuđen na zatvorsku kaznu u trajanju od jedne godine. Tada je Imigracioni tribunal bio blizu odluke da se Bajbasin protera iz Ujedinjenog Kraljevstva, ali je nakon saznanja da su pojedini rođaci i članovi familije pristali da sarađuju s carinom i podele svoja saznanja o umešanosti pojedinih turskih političara u šverc heroina, vrlo brzo promenio svoj stav.

Jedan od svedoka, inače ugledni londonski biznismen, pred sudom je tvrdio da je prvi kontakt između klana Bajbasin i engleske carine napravio jedan od operativaca klana s dvojicom carinika u pabu „Monument" u Londonu. Posle ovog sastanka došao je i Husein Bajbasin, putujući preko Južne afrike, Maroka i Gibraltara, i sastao se s jednim agentom Carinske službe u hotelu blizu Tauer bridža.

Tada je sklopljen dil: informacije u zamenu za azil za članove porodice Bajbasin u Engleskoj. Iako je bio suštinski azil, ovaj aranžman je imao neformalni karakter.

Klan je savršeno funkcionisao i radio sve dok vođa jednom prilikom nije otputovao na službeni put u Holandiju. Tada je i uhapšen i pod pritiskom je počeo da otkriva tajne iz svog posla. Tako je u seriji intervjua tvrdio da je imao znatnu logističku podršku od turske države, odnosno njenih diplomatskih predstavništava u zemljama Zapadne Evrope u kojima je poslovao. Pričao je i o oficirima turske vojske koji su radili pri NATO-u i o njihovoj umešanosti u šverc heroina. - Država nam je otvorila sva vrata, i mi smo to koristili - govorio je Husein.

Iako je konstantno insistirao na tome da je s njegovim poslom kao najvećeg narko-trafikanta završeno, Husein je osuđen na 20 godina zatvora zbog ubistva, trgovine narkoticima i kidnapovanja. Na ovu presudu se žalio, ali mu je kazna povećana na doživotnu robiju. Od njegove zatvorske kazne, malu su korist imale vlasti u Velikoj Britaniji pošto na vreme nisu iskorišćeni podaci koje je on pružio u vezi sa umešanosti zvanične Ankare u šverc narkotika.

Takođe, njegov klan je nastavio da postoji, ali je s vremenom, na veliku žalost britanske policije, promenio karakter. Od trgovca specifičnom robom, pretvorio se u nasilnu bandu koja više nije imala za cilj veletrgovinu narkoticima na nivou Evrope, već razvoj maloprodajne mreže u Engleskoj. S vremenom su postali jedan od najjačih distributerskih lanaca narkotika na Ostrvu i pretpostavlja se da su pod velikim uticajem Islamske države.