FBI im je uleteo u kuću i ovi dečaci su tada saznali da su njihovi roditelji Rusi

FBI im je uleteo u kuću i ovi dečaci su tada saznali da su njihovi roditelji Rusi

Braća Aleks i Timoti, FOTO: Fejsbuk


Tim i Aleks ceo život su smatrali da se prezivaju Foli, a onda su, pre šest godina, saznali svoje pravo poreklo. Sada se ne mogu vratiti u rodnu Kanadu, ni u Ameriku gde su proveli većinu života, a njihova prilično neverovatna priča, koja je inspirisala seriju “The Americans”, ove nedelje je objavljena po prvi put.

Sredinom 2010. godine, u velikoj akciji FBI-ja, uhvaćeno je deset KGB-ovih elitnih špijuna koji su decenijama živeli u Americi pod lažnim identitetima. U Sovjetskom savezu za njih su koristili termin ilegalci. Radilo se o ljudima koji su u doba hladnog rata, nakon godina treninga, odlazili iz SSSR-a i potpuno se infiltrirali, uglavnom preuzimajući identitete umrlih Amerikanaca.

Među uhapšenima te 2010. bili su i roditelji Tima i Aleksa Folija. Ta dva klinca, tinejdžera, saznali su da su im mama i tata špijuni, a oni zapravo Rusi, tek kad je cela FBI jedinica jedne večeri uletela u njihovu kuću u Bostonu.

Ove nedelje, šest godina kasnije, Tim i Aleks prvi put su istupili u javnost, u velikom intervjuu za “The Guardian”.

U međuvremenu, njihov život inspirisao je “The Americans”, zadnje tri godine jednu od najpopularnijih serija u SAD-u.

Oba brata rođena su u Kanadi, međutim cela porodica je već 10 godina živela u SAD-u. Otac, Donald Hitfild, studirao je u Parizu i na Harvardu, da bi se na kraju zaposlio u konsultantskoj kompaniji u Bostonu. Majka, Trejsi Foli, godinama je bila domaćica fokusirana na sinove.

Nakon što su Tim i Aleks porasli, prihvatila je posao agenta za nekretnine. Odavali su izgled obične američke porodice, iako sa kanadskim korenima i sklonosti čestim putovanjima u inostranstvo.

Nakon jednog ručka u restoranu svi četvoro vratili su se kući i otvorili bocu šampanjca kako bi nazdravili Timovom rođendanu. Obojica dečaka su bila malo umorna, jer su noć pre organizovali kućnu žurku. Tim je imao planove za novi večernji izlazak. Nakon zdravice šampanjcem otišao je na sprat i počeo da zove prijatelje. Planirao je svoj rođendanski izlazak. A onda je neko zakucao na vrata. Mama ga je pozvala da siđe, uverena da su prijatelji došli po njega.

FBIAli, na vrata nisu zakucali Timovi prijatelji već FBI. Uleteli su u kuću i vikali da svi dignu ruke u vazduh, a druga ekipa specijalaca ušla je na zadnji ulaz. Kad je Tim, koji je još uvijek bio na spratu, čuo viku, pomislio je da je policija došla po njega.

“Sigurno su saznali da smo juče na žurci pili”, prošlo mu je kroz glavu. Niko od prijatelja nije imao 21 godinu, a bostonska policija vrlo ozbiljno shvata zakon o točenju alkohola.

Prava imena roditelja

Kada se spustio u prizemlje postalo mu je jasno da je FBI došao zbog nečeg mnogo ozbiljnijeg. Dva brata su zaprepašćeno gledala kako njihovim roditeljima stavljaju lisice na ruke i odvoze ih u dva odvojena crna automobila.

Tim i Aleks ostali su sa brojnim policajcima i agentima koji su im rekli da moraju da započnu forenzičku pretragu njihove kuće. Dečaci su odvedeni u hotel. Jedan od agenata je rekao kako su im roditelji uhapšeni pod optužbom da su “nezakoniti agenti strane države”. Aleks je pretpostavio kako je došlo do neke greške. Čak i kada su, nakon nekoliko dana, na radiju čuli kako je FBI razotkrio 10 ruskih špijuna širom SAD-a, bili su čvrsto ubeđeni kako je došlo do velike greške.

Ali, FBI nije pogrešio. Ne samo da su njihovi roditelji bili ruski špijuni, oni su i bili Rusi. Odnosno, ljudi koje su Tim i Aleks poznavali kao mamu i tatu jesu bili njihovi biološki roditelji, ali se nisu zvali Donald i Trejsi. To su bili neki poginuli Kanađani kojima su njihovi mama i tata ukrali identitete.

– Znao sam da, ako ću morati da svedočim na sudu, bolje da znam što manje. Nisam hteo da postavljam pitanja. Pretila im je doživotna kazna zatvora, a ako ću ja da svedočim, moram verovati da su potpuno nedužni – priča Aleks o prvim danima nakon hapšenja roditelja.

Prava imena su im Andrej Bezrukov i Elena Vavilova. Oboje su rođeni u Sovjetskom Savezu, prošli su obuku u KGB-u. Nakon čega su poslani u inostranstvo u sklopu strogo čuvanog programa tajnih agenata, u Rusiji poznatog pod nazivom “ilegalci”. Nakon dugotrajnog stvaranja uverljivog identiteta običnih građana Severne Amerike, par je krenuo sa izveštavanjem za SVR. To je špijunska agencija moderne Rusije naslednica nekadašnjeg KGB-a. Njih dvoje i još osam agenata ocinkario je bivši ruski špijun koji je pribegao Amerikancima.

Novi život

FBI je prikupio mnoštvo dokaza koji su razotkrili Timove i Aleksove roditelje. Slučaj je završio razmenom. SAD je Rusiji izručio desetoro špijuna među kojima su bili i roditelji dečaka. Rusija je za njih predala četvoro Rusa koji su zatvoreni pod optužbom da špijuniraju za zapad.

Za Aleksa i Tima, geopolitička pozadina razmene špijuna bila je najmanji problem. Dvojica tinejdžera odrasla su kao tipični Kanađani, da bi otkrili kako su zapravo deca Rusa špijuna. Pred njima je bio dug let za Moskvu i još duže emotivno i psihološko putovanje.

Danas, gotovo šest godina nakon razotkrivanja, Aleks ima 21 godinu, njegovo ime je Aleksander Vavilov, a njegov brat je Timofej Vavilov. Iako mnogo njihovi prijatelji koriste njihovo staro prezime. Novinar “The Guardiana” Šon Voker našao se sa Aleksom u Moskvi u kafiću blizu stanice metroa Kijevskaje. Aleks danas govori ruski dovoljno da može da naruči ručak, ali daleko je od tečnog. Studira u jednom evropskom gradu, a u Moskvu je došao da poseti roditelje. Tim radi u finansijskom sektoru u Aziji. Oba brata su zamolila da podaci o njihovom profesionalnom životu ostanu privatni.

Od 2010. su svesno izbegavali medije. Intervju za “Guardian” su prihvatili jer sudskim putem pokušavaju da vrate kanadsko državljanstvo koje im je oduzeto pre šest godina. Veruju kako nije pravedno da oni moraju odgovarati za greške svojih roditelja. Zato su odlučili prvi put da ispričaju svoju priču.

braca aleks i timotiSusret sa mamom u zatvoru

On i brat Tim proveli su noć u hotelu koji im je osigurao FBI, pokušavajući da shvate šta se dogodilo. Nakon što su se idućeg dana vratili kući videli su kako su agenti odneli svaki električni uređaj, svaku fotografiju i dokument.

Novinarske ekipe utaborile su se ispred kuće, braća su navukla tamne zavese. Idućeg jutra Tim se išunjao i otišao u gradsku biblioteku kako bi došao do interneta. Pokušao je da pronađe advokata za svoje roditelje. Svi bankovni računi cele porodice su momentalno zamrznuti, a dečacima je ostalo samo ono malo novca što su imali u džepovima i ono što su mogli da pozajme od prijatelja. Agenti FBI-a odvezli su dečake na početno saslušanje pred sudom u Bostonu, gde su njihovi roditelji suočeni sa optužbama. Kratko su se sreli sa majkom u zatvora. Aleks tvrdi kako mamu ni u jednom trenu nije pitao za šta su optuženi.

– Nikad mi ništa nije bilo sumnjivo oko mojih roditelja. Obojica smo bili razočarani zbog toga koliko su nam roditelji obični. Činilo se kao da roditelji svih naših prijatelja vode mnogo uzbudljivije i uspešnije živote – priča Aleks.

Nepoznati rođaci i baka koju ne razumeju

Cela porodica je trebalo da ide na jednomesečno letno putovanje u Evropu. Majka im je savetovala da izbegnu medijski cirkus i otputuju u Moskvu. Nakon presedanja u Parizu, Aleks i Tim su se ukrcali na avion za Moskvu. Nisu znali šta će ih tamo dočekati, nikada pre toga nisu bili u Rusiji.

– Bio je to stvarno zastrašujući trenutak. Sediš u avionu, imaš nekoliko sati vremena i nemaš pojma šta te čeka. Samo sediš i razmišljaš i razmišljaš – priseća se Aleks.

Kada su se dva brata iskrcala na vratima aviona ih je dočekala grupa ljudi. Predstavili su im se na engleskom, rekli su da su kolege njihovih roditelja. Rekli su dečacima da im mogu verovati i izveli su ih sa putničkog terminala u kombi.

– Pokazali su nam slike naših roditelja u njihovim 20-im godinama, bili su obučeni u uniforme, na sebi su imali medalje. To je trenutak u kojem sam pomislio: “Ok, ovo je stvarno”. Do tog trenutka odbijao sam da verujem da je bilo šta od toga istina – kaže Aleks.

Njega i Tima odveli su u stan, rečeno im je da se osećaju kao kod kuće. Jedan od kolega njihovih roditelja sledećih nekoliko dana ih je vodio u razgledanje Moskve. Vodili su ih u muzeje, pa čak i na balet. Posetili su ih stric i bratić, za koji dva brata nisu imali pojma i da postoje. Videli su se i sa bakom, ali oni nije govorila engleski, a dečaci nisu znali ruski.

Kroz nekoliko dana stigli su im i roditelji. Priznali su da su ruske nacionalnosti na saslušanju u Njujorku, 8. jula. Razmena špijuna je već bila pokrenuta, a u Moskvu su, preko Beča, stigli već sledećeg dana.

KGB

Program “ilegalaca” u KGB-u

Aleksov i Timov otac je rođen kao Andrej Olegović Bezrukov, u regiji Krasnojarsk u srcu Sibira. Aleks kaže kako o regrutaciji zna malo, samo ono što su mu sami rekli.

– Zajedno su se regrutovali, kao par. Bili su mladi, pametni, obećavajući ljudi. Pitali su ih žele li da pomognu svojoj zemlji i pristali su. Prošli su godine treninga i priprema – ispričao je.

Niko od 10 deportovanih nije javno govorio o svojim misijama u SAD-u ili o obuci u SVR i KGB-u. Odeljenje S koji je vodio program “ilgalaca” u kojem su oni učestvovali bilo je najtajnije odeljenje KGB-a. Od jednog takvog operativca saznao je kako je obuka krajem 70-ih uključivala dve godine u Moskvi sa svakodnevnim lekcijama iz engleskog. Davala ih je Amerikanka koja je prebegla. Učili su i kodirano komuniciranje. Takav program je bio jedinstven u svetu. Rusi su jedini koji treniraju svoje agente da glume kako su druge nacionalnosti.

“Primili smo tvoju poruku i signal. Slažemo se sa tvojim predlogom da koristiš “Farmera” kako bi počeo da gradiš mrežu u Vašingtonu. Tvoj odnos sa “Papagajem” izgleda vrlo obećavajuće kao vredan izvor informacija iz moćnih krugova SAD-a”, samo je jedna od poruka koju je primio otac dečaka, a FBI ju je dešifrovao.

Par je po naredbi KGB-a otišao u Kanadu u 80-im godinama. U junu 1990. Vavilova je pod preuzetim identitetom Trejsi Foli rodila Tima, u Torontu. Andrej Berukov imao je diplomu Sovjetskog fakulteta, ali “Donald Hitfild” nije završio faks. Od 1992. do 1995. studirao je međunarodnu ekonomiju u Torontu. Aleks se rodio 1994., a godinu dana kasnije cela porodica se seli u Pariz.

Prelazak u Sjedinjene države

Dok je tata studirao na “École des Ponts”, živeli su u malom stanu u blizini Ajfelovog tornja. Braća su delila spavaću sobu, a roditelji su spavali na kauču. Dok su Bezrukov i Vavilova gradili svoj međunarodni identitet, zemlja za koju su radili prestala je da postoji. Tek kada je na došao Vladimir Putin, špijuni su ponovno dobili na važnosti. Porodica je 1999. planirala preseljenje iz Francuske u SAD. Sa identitetom obrazovanog Kanađanina, Hitfild je upisao Harvard i počeo se, paralelno, razvijati kao agent SVR-a. Roditelji su dečake upisali u francusko-englesku školu u Bostonu, kako bi održali svoj francuski i ostali u dodiru sa evropskom kulturom.

“Roditelji su nam bili prilično dosadni”

Tim je 2008. godine upisao “George Washington University” u Vašingtonu, smer internacionalni odnosi. Fokusirao se na Aziju, učio je mandarinski i proveo semestar u Pekingu. Iste te godine cela porodica je uz kanadsko, dobila i američko državljanstvo. Iako više nikada nisu živeli u Kanadi, Aleks je imao godinu, a Tim pet godina kada su se odselili iz Toronta, obojica su se osećali kao Kanađani. Tim svoju porodica opisuje kao apsolutno normalnu, bliski su i sve vikende su provodili zajedno. Roditelji su imali mnogo prijatelja. Ne seća se da su ikad pričali o Rusiji ili Sovjetskom Savezu, nikada nisu jeli rusku hranu.

– Nikad mi ništa nije bilo sumnjivo oko mojih roditelja – kaže Aleks,

Ali Bezrukov i Vavilova komunicirali su sa SVR-om putem digitalne steganografije. Na internetu bi objavljivali fotografije koje bi sadržale poruke sakrivene u pikselima. Bile su kodirane algoritmom koji je za njih napisao SVR.

moskvaU Rusiji su heroji

Kada su se špijuni 2010. vratili u Rusiju dočekani su kao heroji. Nakon kratke posete sedištu SRV-a, primio ih je tadašnji predsednik Dimitrij Medvedev kako bi im dodelio medalje za njihove uspehe. Kasnije su se sreli i sa Putinom. Vlasti su za njih i njihove porodice organizovali putovanje. Išli su u Sankt Peterburg, Bajkalsko jezero u Sibiru i u Soči na Crnom moru. Ideja je bila da im se pokaže moderna Rusija i da im se pruži prilika kako bi se zbližili.

Špijuni povratnici više nisu zaposleni u tajnoj službi, ali država im je našla druge poslove. Poznata Ana Čepman dobila je svoju televizijsku emisiju, a sada je vlasnica modne linije. Bezrukov je dobio posao na prestižnom moskovskom fakultetu, a napisao je i knjigu o geopolitičkim izazovima koji stoje pred Rusijom. Tim i Aleks dobili su ruske pasoše krajem 2010. godine i odjednom su postali Timofej i Aleksander Vavilov.

Borba za kanadsko državljanstvo

Aleks je imao manje sreće. Gimnaziju je završio u Britanskoj internacionalnoj školi u Moskvi, ali nije želeo da ostane u Rusiji. Aplicirao je na jednom fakultetu u Kanadi, ali mu je rečeno kako mora da traži novi rodni list kako bi opet dobio državljanstvo. Primljen je na fakultet u Torontu 2012. godine, nakon što je zatražio četvorogodišnju studentsku vizu, sa svojim ruskim pasošem. Četiri dana pre polaska dobio je poziv kanadske ambasade u Moskvi. Poništili su mu vizu. Od tada su mu vizu odbili i u Francuskoj i u Velikoj Britaniji. Na kraju je dobio vizu u jednoj od evropskih zemalja. Tim uglavnom putuje u azijske zemlje, gde ruskim građanima ne treba viza.

Braća se bore za povratak kanadskog državljanstva. Ne samo zbog lakšeg putovanja Obojica žele da rade sa Azijom, za sada, ali hteli bi da se presele u Kanadu kada dođe vreme da zasnuju porodice.

Težak odnos s roditeljima

Ostali su prijatelji sa mnogim ljudima iz svog pređašnjeg života u Bostonu. Iako su neki prekinuli kontakt sa njima, uglavnom oni prijatelji čiji su se roditelji družili sa njihovima. Pa su se osetili izdano. Iako ne žive u Rusiji, oba brata svakih nekoliko meseci dođu u Moskvu kako bi posetili roditelje.

– Živeli su život kao i svi drugi, donosili su odluke u hodu. Drago mi je da su imali stvar u koju su tako jako verovali, ali njihovi izbori su doveli do toga da ne osećam nikakvu povezanost sa zemljom za koju su rizikovali živote – kaže Aleks i dodaje kako bi hteo da ga svet ne kažnjava zbog odluka i načina života njegovih roditelja.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar