Finska: Žrtveni jarac NATO-a ili čuvar severne granice

Prema njegovim rečima, ako Finska dopusti NATO-u i Sjedinjenim Američkim Državama da na njenoj teritoriji razmeste nuklearno oružje, ova zemlja će sigurno prva stradati.

"Shvatam da NATO i SAD moraju da dobiju dopuštenje za raspoređivanje nuklearnog oružja na finskoj teritoriji u slučaju rata. Ipak, naši marionetski lideri gube iz vida činjenicu da ćemo, ako to dozvolimo, prvi nastradati ako počne rat između NATO-a i Rusije“, napisao je Malinen na Iksu.

Kako je dodao, sukob na Bliskom istoku pokazao je da SAD i NATO nisu u stanju da presreću hipersonične rakete, a Rusija je svetski lider u njihovoj proizvodnji.

Moskva je nebrojeno puta isticala zabrinutost zbog aktivnosti Alijanse u blizini njenih granica koje su bez presedana. NATO gomila snage pod izgovorom obuzdavanja tzv. ruske agresije. U Kremlju, međutim, ističu da Rusija nije nikome pretnja, ali da će reagovati na aktivnosti koje su po nju potencijalno opasne.

I predsednik Rusije Vladimir Putin je više puta naglašavao da Moskva nema nameru da napada zemlje NATO-a, ali da zapadni političari redovno tom lažnom pretnjom zastrašuju sopstveno stanovništvo u nameri da skrenu pažnju sa unutrašnjih problema.

Inače, Finska sa Rusijom deli 1340 kilometara granice.

Još 2023. godine je finska vlada zatvorila sve granične prelaze iz Rusije u ovu zemlju nakon što je više od 1300 migranata iz trećih zemalja bez odgovarajuće dokumentacije ili viza ušlo u tu zemlju za tri meseca, samo nekoliko meseci nakon što je postala članica NATO-a.

Osim zatvaranja graničnih prelaza, zvanični Helsinki je, da bi sprečio Moskvu da koristi migrante u onome što finska vlada naziva "hibridnim ratovanjem“, odlučio da podiže ograde dužine do 200 kilometara u odvojenim delovima duž granične zone koja čini deo severnog boka Severnoatlantskog saveza i služi kao spoljna granica Evropske unije (EU).

Osim ograde, Finska je duž granice sa Rusijom u dubinu svoje teritorije postavila i barijere i iskopala rovove kako bi, u slučaju invazije, onemogućila ruskim motorizovanim jedinicama napredak.

Inače, ograda koju je Finska postavila opremljena je vrhunskom opremom za nadzor i nalazi se uglavnom oko graničnih prelaza.

Oprema je potrebna radi boljeg praćenja i kontrole svih migranata koji pokušavaju da ilegalno pređu iz Rusije u zemlje EU. Ona je tako postavljena i naštelovana da ostavlja dovoljno vremena za reakciju nadležnih službi.

Pored toga, Finska je jedna od zemalja koja, za razliku od mnogih članica NATO-a, nikada nije smanjila izdvajanja iz budžeta za vojsku nakon Hladnog rata. Njena vojska je velika i dobro obučena, i konstantno se održava visok nivo spremnosti, piše "Euronews“. Dodaje se da Finska nije nikad ukinula ni služenje redovnog vojnog roka.

Prema rečima Mine Alander iz Finskog instituta za međunarodne odnose, Finska je jedna od retkih evropskih zemalja koja nikada nije prestala da se priprema za potencijalni rat.

"Finska sada ima blizu 300.000 redovnih vojnika i ukupnu rezervu od gotovo 900.000 ljudi. Sa 1500 oružnih sistema, Finska ima jednu od najjačih artiljerija u Evropi i konstantno ulaže u PVO“, rekla je Alanderova za "Glas Amerike“.

Sa druge strane, ističe se iskustvo Finske u zimskim uslovima ratovanja, ali i konstantno unapređivanje vojnih sistema i ulaganje u naoružanje.

Prema rečima visokog zapadnog zvaničnika, finska pešadija je izuzetno sposobna i obučena za delovanje u najtežim uslovima, ima ogromnu podršku snažne i savremene artiljerije, avijacija je zasnovana na američkim lovcima i bombarderima, a njena revitalizacija je takođe već počela nabavkom najsavremenijih lovaca F-35.

Komentarišući mogućnost sukoba NATO-a i Rusije i upozorenja profesora Malinena, Darko Obradović iz Centra za stratešku analizu kaže da rizik od eventualnog sukoba Rusije i Evrope svakim danom raste u pogledu rizika za konflikt u sivoj zoni.

"Rusija nastoji da od strateškog poraza u Ukrajini stvori dugoročni novi Hladni rat koji će karakterisati konstantnost tenzije, asimetričnih napada poput upada dronova, seče podvodne infrastrukture, sajbernapada i obaveštajnih operacija“, kaže Obradović.

On dodaje da je ovakvo stanje Rusiji preko potrebno kako bi mogla da se održi na geostrateškoj površini kao relevantan akter koji u igru ulazi sa "velikim ulogom“.

"U praksi, Rusija je prvih meseci 2026. godine dostigla katastrofalne gubitke na mesečnom nivou koji se ogledaju u proseku do 35.000 likvidiranih i teško ranjenih vojnika. Odavno ruski materijalni faktor oružanog konflikta nema odsudnu prednost u sukobu sa Ukrajinom. Teza kako je agresija protiv Ukrajine ’iscrpljivanje’ Evrope i NATO-a ruši se na osnovama logike. Sredstva koja se izdvajaju za podršku odbrani Ukrajine iznose manje od jedan odsto evroatlantskog bloka, a u međuvremenu Ukrajina razvija sopstvene vojnoindustrijske kapacitete“, objašnjava Obradović.

Sagovornik "Ekspresa“ naglašava da je upotreba "zvučnih“ ruskih sistema poput rakete "orešnik“ izuzetak i obično bez strategijskog značaja na tok borbi.

"To nikako ne znači da Rusija nije pretnja po istočno krilo Evrope. Ipak, evropski lideri prepoznaju važnost održavanja faktora odvraćanja i konstantno upozoravaju da je neophodno podići ulaganja, modernizovati odbranu u onim sektorima koje ukrajinsko iskustvo pokazuje kao ključne“, napominje Obradović.

On kaže da je u prvom redu reč o odbrani od dronova i bespilotnih letelica, a to je pokazalo iskustvo rata na Bliskom istoku.

"U međuvremenu ruska strana nastavlja sa svojim propagandno-psihološkim operacijama izvoza pretnji s ciljem prinude i ’nagrizanja’ svog susedstva. Vredi se podsetiti kako je sve počelo 2022. godine kada je Kremlj pretio svima koji budu slali vojnu pomoć Ukrajini u skladu sa članom 51. Povelje Ujedinjenih nacija. Te pretnje su rezultirale još većim ulaganjima u odbranu i ujedinile su istočno krilo NATO-a“, ističe Obradović.

Naglašava da kada govorimo o Finskoj treba imati na umu da je ova država pristupila NATO-u kao odgovor na rusku agresiju na neutralnu Ukrajinu.

"Pristupom Švedske i Finske NATO alijansi Rusija je na severu i Baltiku dobila dve uspešne, vojno opremljene nacije koje više nisu neutralne. Kada se pojave ’prognoze’ i ’procene’ eksperata koji upozoravaju na čudesnu superiornost ruskog oružja, i po pravilu crtaju metu svakome ko ne želi da napravi geostrateške, ekonomske i političke ustupke prema Rusiji, to je jasan signal koliko Kremlj loše stoji“, tvrdi Obradović.

On dodaje i da se po pravilu javljaju glasnogovornici koji su ništa drugo do pojačivači narativa iz Kremlja bez uporišta u realnoj situaciji ili ekspertizi.

"Tako i proglašeni ’profesor’ Toumas Malinen iz Finske po zanimanju ekonomista upozorava na opasnost ruskog ’svemoćnog’ oružja i signalizira da bi upravo njegova Finska mogla ’stradati’ u nekom hipotetičkom sukobu Rusije sa Zapadom. U suštini Malinen je identifikovan od strane finske organizacije ’Vatnik Soup’, koju vodi upravo Finac Peka Kalioniemi, kao teoretičar zavere i promotor apokaliptičnih scenarija u korist Rusije“, ističe Obradović.

Kaže i da kada se takvi "stručnjaci“ oglašavaju, to je već dobro viđen obrazac tehnika, taktika i procedura (nekadašnjih aktivnih mera) koje Rusija primenjuje koristeći glasove koji prizivaju najmračnije scenarije veličajući rusku vojnu moć i energetsku zavisnost, dok u suštini ništa kreativno ne rade sem što ponavljaju propagandne poruke.

"Malinen je poznat po tome da svaka dva meseca predviđa propast svetskog tržišta. U svojoj poslednjoj ’analizi’ Malinen upozorava na iskustvo sa Bliskog istoka i onda podvlači pogrešnu analogiju sa NATO-om“, ističe Obradović.

Naš sagovornik naglašava da je problem kod ovakvih analiza u tome što ignorišu činjenice, bezbednosnu nauku i vojnu teoriju.

"Na Bliskom istoku je efikasnost američkih i izraelskih PVO sistema veća od 93 odsto. Prevedeno u brojeve, to znači da proboj nekoliko raketa ne menja ishod rata. Od kada je uspostavljena integrisana protivvazdušna odbrana u okviru NATO-a, svima je jasno da niko nikada ne može zaštititi svaki grad, naselje ili infrastrukturu, već se štiti ono što je ključno za vođenje operacija“, objašnjava Obradović.

Dodaje da sa druge strane niko od mnogobrojnih "eksperata“ ne dovodi u pitanje efikasnost ruskog PVO sistema koji ima strateške propuste jer Ukrajinci dronovima na više od 800 kilometara pogađaju ključnu rusku energetsku infrastrukturu.

"Scenario u kome bi postojao totalni sukob sa raketnom nadmoći više nije realan. Rusija je država koja je sebe upisala u status ’evropske’ Severne Koreje. Zbog toga se jednoglasno upozorava da je neophodno uvećati izdatke za odbranu kako bi se faktor odvraćanja održao na optimalnom nivou“, kaže Obradović.

Podvlači da je rat između Rusije i NATO članica daleko od verovatnog događaja u skorijoj budućnosti.

"Bez obzira na činjenice, vojnu tehnološku prednost, složenost savremenih oružanih konflikata, suočeni smo sa promocijama apokaliptičnih scenarija čiji je jedini zadatak politički pritisak“, pojašnjava Obradović.

Napominje i da je finska odluka da eventualno dozvoli baziranje nuklearnog oružja na svojoj teritoriji usaglašavanje sa strategijom odvraćanja NATO-a.

"To nije aktivnost koja se preko noći može uraditi, ali ukoliko Finska koja ima lošeg iskustva sa Rusijom proceni da će to doprineti njenoj bezbednosti, ona će to uraditi. U tom slučaju je u strateškoj dilemi Rusija koja već sada nije u stanju da se odbrani od napada koji odgovara obimu iranskog odgovora od 28. februara. Zato joj preostaje da širi strah i paniku gde bi proruski promotori trebalo da igraju ulogu ’razumnih’ ljudi, a patriote predstavljeni kao ratni huškači“, zaključuje Obradović.

Finska ne zaboravlja napad SSSR-a i oduzimanje 10 odsto teritorije

Za mnoge Fince, događaji u Ukrajini deluju izuzetno poznato jer su imali slično iskustvo. Naime, krajem 1939. godine Sovjeti su napali Finsku. Više od tri meseca finska vojska je pružala žestok otpor uprkos tome što je bila brojčano nadjačana. Finska je izdržala do marta 1940. godine, ali je na kraju bila prinuđena da se povuče i preda Rusima istočnu provinciju Kareliju. Izbegli su okupaciju, ali su izgubili 10 odsto svoje teritorije.

Finska otvara 300 streljana, jer građani MORAJU DA ZNAJU DA SE ODBRANE

Preterano ili ne?

Preterano ili ne?

Svet 21.02.2024. 07:05

Finska otvara 300 streljana, jer građani MORAJU DA ZNAJU DA SE ODBRANE