GADAFIJEV DUH STIGAO DA NAPLATI DUG: Ko je sve od zapadnih političara uzimao novac od brutalno ubijenog lidera Libije

Sedam godina posle smrti libijskog lidera uhapšen je i optužen bivši šef Francuske Nikola Sarkozi zbog sumnji da je od pustinjskog kralja primao mito. Na listi plaćenika nalaze se i mnogi drugi uticajni zapadni političari, koji su svog finansijera pustili niz vodu

Ljubavna veza ubijenog pustinjskog kralja Muamera el Gadafija i Zapada bila je strastvena i burna s početka, a gorka s kraja. Kako obično biva, jedna strana je izašla povređena, samo što je u slučaju libijskog vođe raskid bio krvav i fatalan.

Gadafi je decenijama osuđivao imperijalizam zapadnih lidera i svoj nepresušni novac ulagao u podrivanje njihovih interesa. Netrpeljivost Zapada eskalirala je sa slučajem "Lokerbi" kad je 1988. u bombaškom napadu iznad Škotske oboren američki avion sa 270 ljudi. Iako je Gadafi tvrdio da nije izdao naređenje za taj teroristički čin, 2003. je preuzeo odgovornost i isplatio odštetu porodicama žrtava. Duševnu bol SAD i evropskih država ublažio je primenjujući novu taktiku sa svima onima koji su sankcijama izolovali njegovu državu. Deo osmišljene strategije bilo je odustajanje od nuklearnog naoružanja i angažovanje zapadnih propagandista u kreiranju novog, pozitivnog imidža. Tako je od 2006. trošio milione dolara godišnje na kampanju koja je trebalo da popravi njegovu globalnu sliku i prikaže ga kao velikog državnika i reformatora. U te svrhe je angažovao bostonsku firmu "The Monitor Group" koja je imala zadatak da pošalje brojne analitičare i bivše državne službenike na besplatna predavanja, diskusije i sastanke u Libiju. Sve to je koštalo tri miliona dolara, bez dodatnih troškova. Gadafi je više puta angažovao i kanadsku kompaniju "SNC-Lavalin", a samo za posao izgradnje aerodroma u Bengaziju i zatvora u Garjanu dao je toj firmi 775 miliona dolara. Ta njegova nova strategija ulaganja nije se završavala samo na poslovnim aranžmanima. Široke finansijske ruke bio je i prema brojnim zapadnim liderima.

Sedam godina posle smrti neprikosnovenog afričkog predsednika isplivali su oni koji su se našli na njegovom platnom spisku. U Francuskoj je u utorak uhapšen bivši predsednik te države i kontroverzni političar Nikola Sarkozi. Policija mu je stavila lisice zbog toga što je navodno za predsedničku kampanju 2007. godine od Gadafija tajno primio čak 50 miliona evra, što je suma znatno veća od dozvoljenih 21 milion. Dva dana je Sarkozi pevao u policiji, a nakon toga se oglasio rečima da nije ništa pogrešno uradio i da nije kriv za bilo kakve finansijske neregularnosti na ondašnjim izborima na kojima je kao kandidat umerene desnice pobedio sa osvojenih 53,06 odsto glasova. Negiranje mu nije pomoglo. Protiv njega je podignuta optužnica za pasivnu korupciju, ilegalno finansiranje predizborne kampanje i prikrivanje dobijanja finansijskih sredstava. Inače, još od 2013. datira taj slučaj koji se zahuktao tek tri godine kasnije kada je francusko-libanski biznismen Zijad Takijedin tvrdio da je isporučio Sarkoziju i njegovom bivšem šefu osoblja, kofere iz Libije sa pet miliona evra u kešu.

Bilo bi interesantno ukoliko se Takijedine tvrdnje ispostave tačnim, s obzirom na to da Sarkozi nije imao ništa protiv da 2011. niz vodu pusti svog političkog mecenu. Te burne godine Francuska i Britanija su u libijskom građanskom ratu bile najveća podrška pobunjenicima koji su Gadafiju pucali u glavu i njegovo izmrcvareno i krvavo telo razvlačili po ulicama, sve vreme snimajući dramu. Međutim, već tada pojavila se spekulacija da iza nekrofilskog navijanja ne stoji politička motivacija već čist biznis, budući da su francuske, britanske i italijanske naftne kompanije dugovale ogroman novac libijskom režimu. Svima je u interesu bilo da Gadafi ne preživi.

Miroslav Lazanski, novinar i vojnopolitički analitičar, ističe za "Ekspres" da je Gadafi bio "nezgodan svedok" Sarkoziju, zbog čega je bivši francuski lider nastojao da ga svrgne kako ne bi morao da mu vrati pozamašni novčani dug.

- Gadafijev sin Saif al Islam je još za vreme libijskog rata, na konferenciji za štampu u Tripoliju, mahao papirima na kojima je pisalo koliko je para njegov otac dao Sarkoziju za predsedničku kampanju. Saif je tada krivio kontroverznog francuskog predsednika za smaknuće Gadafija - navodi Lazanski.

Sarkozi, međutim, nije bio jedini koji je spavao pod Gadafijevim šatorom. Italijanski "bunga-bunga" političar Silvio Berluskoni gajio je prijateljske odnose sa afričkim liderom. Libija je snabdevala Italiju naftom, a Gadafijeva vlada je imala akcije u brojnim italijanskim kompanijama, uključujući najveću banku Unicredit, industrijsku grupu "Finmeccanica" i fudbalski klub Juventus. Pored toga, pod Berluskonijevom premijerskom palicom Italija je sa Libijom potpisala ugovor o isplati pet milijardi dolara kao kompenzaciju za italijanski kolonijalizam u severnoafričkoj zemlji.

- Ovaj dogovor otvara vrata budućoj saradnji i partnerstvu dve zemlje - rekao je tada Gadafi, dok je Berluskoni poručio da se time završava "40 godina nerazumevanja između zvaničnog Tripolija i Rima". Koliko su njih dvojica bili bliski pokazuje i činjenica da je čuvena fraza "bunga-bunga" za Silvijeve razvratne žurke nastala prilikom jednog njihovog susreta.

- Pričao sam libijskom pukovniku vic koji ide ovako: Dvojicu italijanskih političara uhvatilo je jedno afričko pleme. Upitali su ih da li hoće smrt ili "bunga-bungu". Izabrali su ovo drugo. Ali, nisu znali da će to značiti da se celo selo seksualno iživljava nad njima - prisećao se uz gromoglasni smeh Berluskoni, koji je jednom u UN naočigled svih poljubio Gadafijevu ruku.
Tri godine kasnije Silvio je bio i dalje u vladinom kabinetu, ali je malo toga rekao kad su ubili Gadafija. Mediji su 2013. otišli korak dalje tvrdeći da je Berluskoni naredio italijanskim tajnim službama da ubiju njegovog "jednokratnog" prijatelja.

- Možete li skinuti Gadafija - glasio je navodno njegov zahtev službama pre nego što se Italija pridružila NATO intervenciji rušenja "diktatora" u Libiji. Time je, kako se spekulisalo, hteo da spreči otkrivanje njegovih bliskih veza sa libijskim vođom. Lazanski, ipak, ne veruje da je Berluskoni primao novac.

- Nekadašnjeg italijanskog premijera su više zanimale žene nego pare. Ali, činjenica je da je Gadafi u Italiji imao vlasništvo nad nekim fudbalskim klubovima. Kad je reč o drugim evropskim liderima koji se mogu naći na spisku optužbi za primanje mita, možda su Britanci sledeći na optuženičkoj klupi. Pričalo se po kuloarima da je Gadafi finansirao i Tonija Blera - napominje vojni analitičar.
Gadljiv na libijske dinare nije bio ni Donald Tramp. Spekulisalo se da je republikanac godinama pokušavao da napravi biznis sa Gadafijem uporno tražeći od saradnika da mu sa njim ugovore susret. Povrh svega, Tramp je sam priznao da je dozvolio libijskom lideru, malo pre nego što je svrgnut, da podigne šator na njegovom imanju. A onda je kao i ostali obrnuo ploču.

- Zapad bi trebalo da udari na Gadafija, veoma hirurški, veoma efikasno i tako spase živote mnogih - poručio je 2011. aktuelni šef Bele kuće, iako je kasnije imao kontradiktorne izjave povodom zapadne intervencije u Libiji.

Još jedan političar koji je navodno primao afrički novac bio je i lider austrijske ekstremne desnice i guverner pokrajine Koruška Jerg Hajder. Lavinu su pokrenuli mediji pišući o tome da je Hajder na tajnim računima u Švajcarskoj držao pare koje je dobio od Gadafija, ali i od Sadama Huseina.
Mnogo pre razvijene finansijske hobotnice u zapadnim zemljama, Gadafi je razvio poseban zavisnički odnos i sa autokratama iz susednih afričkih zemalja. Tako mu je u istoj noći kada je svrgnuo libijskog kralja Idrisa, u zvaničnu posetu stigao iskusni novinar Mohamed Hasasin Haikal kojeg je poslao tadašnji egipatski predsednik Gamal Abdel Naser. Gadafi je rekao Haikalu da će mu biti potrebni Naserovi saveti, a ovaj mu je zauzvrat obećao podršku. Samo četiri meseca kasnije egipatski obaveštajci su šefa Tripolija upozorili na puč koji su spremali pojedini odmetnuti članovi njegovog Saveta revolucionarne komande. Saveznički su se ponašali i vlasti Tunisa koje su otkucale Idrisovog rođaka Abdulaha al Abida al Senusija, zvanog "Crni princ", koji je sa 5.000 plaćenika iz Čada organizovao ustanak protiv Gadafija. Bivši ministar spoljnih poslova režima u Libiji Abdel Rahman Šalkam priznao je da je njegov šef svakog meseca plaćao za usluge dojavljivanja. On je otkrio da je jedan od najdugovečnijih čelnika arapskog sveta svojevremeno kupio avion zbačenog predsednika Egipta Hosnija Mubaraka, i da je glavni Gadafijev čovek u Egiptu bio Omar Sulejman, moćni bivši šef obaveštajne službe Mubarakovog režima.

Osnivač najstarije opozicione grupe u Libiji Fajez Džibril tvrdio je da je Gadafi plaćao i urednicima državnih medija u Egiptu, Siriji i drugim arapskim zemljama da sprovode "propagandu koja njega veliča ili koja u najmanju ruku blokira svake kanale između opozicije i javnog mnjenja".

NE PROPUSTITE:

SARKOZI PRED ISTRAŽNIM SUDIJOM: Optužen sam bez dokaza, živim u paklu te klevete

AFERA GADAFIJEVI MILIONI: Sarkozija policija i dalje saslušava za mito tokom predsedničke kampanje

PROKLETSTVO UBIJENOG GADAFIJA SUSTIGLO SARKOZIJA: Uhapšen zbog mita od 50 miliona evra poslatog iz Libije

PRIVEDEN BIVŠI FRANCUSKI PREDSEDNIK SARKOZI: Policija ga saslušava zbog Gadafija i finansiranja izborne kampanje

A gde su novci?

Ne samo da se ne zna u čijim su sve džepovima završili Gadafijevi milioni tokom njegove vladavine, nepoznanica je i šta se dogodilo sa 67 milijardi evra koje je njegova Libijska investiciona uprava držala na računima širom Evrope i Severne Amerike.
Pojedina sredstva su zaplenjena posle smrti libijskog lidera, dok su druga misteriozno nestala. Tako je tek prošle godine otkriveno da je novac skidan sa četiri računa u belgijskoj banci "Juroklir". Naime, sredstva u iznosu od 16,1 milijardu evra koja su 2011. zamrznuta usled zapadnih sankcija, do 2017. godine su spala na svega pet milijardi. Da su pare volšebno nestale primetio je sudija Mišel Kles koji je vodio istragu protiv najbližih Gadafijevih saradnika zbog pranja novca. Evropski mediji su spekulisali da su mogući krivci za skidanje para sa bankovnih računa Sarkozi i Bler.
Drugi deo Gadafijevih para navodno su pokrale njegove pristalice, kao i vojni komandanti koji su suzbijali libijsku pobunu. Oni su se, prema pisanju medija, preselili u Veliku Britaniju gde troše pokradenu državnu libijsku imovinu. Advokati i istražitelji koje je angažovala Libija tvrdili su da su tri bivša zvaničnika, među desetinama ličnosti bivšeg režima, sakrili u Ujedinjenom kraljevstvu 10 milijardi funti.