Svet
05.02.2025. 10:25
Svet
05.02.2025. 20:15
Boško Vukčević
Analiza
Godina prepakivanja političkog Zapada
Predstojeća godina biće godina prepakivanja političkog Zapada. Kao najava toga došla je pobeda Donalda Trampa na predsedničkim izborima u Sjedinjenim Američkim Državama i njegova inauguracija 20. januara.
U inauguralnom obraćanju koje se može opisati kao mešavina obećanja i oprečnosti, Tramp je najavio „zlatno doba“ za Ameriku.
U nekoliko govora koje je održao tog dana Tramp je demonstrirao svoju prirodnu sklonost ka dramatizaciji, kontroverzi i konfrontaciji.
Upravo analizirajući Trampovo inauguralno obraćanje i prve poteze u njegovom drugom predsedničkom mandatu, Darko Obradović iz Centra za stratešku analizu navodi da će jedna od stvari koja će obeležiti 2025. godinu biti i odluka zapadnih lidera kako će se sa Trampom suprotstaviti Kini, Rusiji, Iranu i Severnoj Koreji.
Obradović smatra da tu ne treba imati velikih sumnji i kaže da će predsednik Tramp biti nemilosrdan prema svakom ko bude podrivao američku globalnu moć, bila ona vojna, ekonomska ili politička.
Svet
04.02.2025. 23:10
Tramp potpisao dekret o povlačenju SAD iz nekoliko tela UN
Svet
04.02.2025. 22:10
Meksiko raspoređuje 10.000 vojnika na granici sa SAD
„Tramp nastupa sa pozicije najmoćnijeg čovek na svetu koji želi da sve parametre američke dominacije očuva i unapredi“, ističe Obradović.
Inače, tokom inauguracionog obraćanja, Tramp je posebnu pažnju posvetio imigraciji i ekonomiji – pitanjima do kojih je, prema anketama, prošle godine američkim glasačima bilo najviše stalo.
Takođe je obećao da će okončati vladine programe diversifikacije i istakao da će zvanična američka politika priznavati samo dva roda, muški i ženski.
Ova opaska izazvala je oduševljene reakcije u Kapitolu i razuzdano skandiranje mase pristalica okupljene u obližnjoj sportskoj areni jasno pokazujući i oslikavajući profil klasičnog Trampovog glasača.
Ujedno, ova opaska predstavlja i znak da će kulturološka pitanja, koja su činila najživopisniji kontrast između Trampa i demokrata tokom predizborne kampanje i samih izbora, nastaviti da budu jedno od njegovih najmoćnijih oružja koja će mu sada kao predsedniku koristiti za povezivanje sa vlastitom bazom.
Tokom jednog od govora Tramp je naglasio da se vlada suočava sa „krizom poverenja“.
Osudio je „zlobnu, agresivnu i nefer instrumentalizaciju“ američkog Ministarstva pravde, koje je povelo istragu protiv njega i pokušalo krivično da ga goni zbog osporavanja izbornih rezultata iz 2020. godine.
Trampovi savetnici obećali su izvršne naredbe po širokom dijapazonu pitanja, među njima o imigraciji, energetici, trgovini, obrazovanju i uzavrelim kulturološkim pitanjima.
U inauguracionom obraćanju, izdvojio je nekolicinu.
Zarekao se da će proglasiti nacionalna vanredna stanja kad je reč o energetici i imigraciji, što će mu omogućiti da dovede američku vojsku na granicu, drastično ograničavajući prava tražilaca azila, i da će ponovo otvoriti ogromne delove federalnog zemljišta za izvlačenje energenata.
Ponovio je obećanje da će promeniti ime Meksičkog zaliva u Američki zaliv i da će povratiti Panamski kanal.
Izneo je neosnovanu tvrdnju da Kina kontroliše ključni plovni put i rekao da američki brodovi, među njima i vojna plovila, plaćaju previše u tranzitnim naknadama – time možda nagovestivši pravi cilj budućih pregovora sa panamskom vladom.
„SAD će još jednom smatrati sebe nacijom u razvoju“, rekao je on, zarekavši se da će povećati američko bogatstvo i „proširiti teritoriju“.
Taj poslednji deo mogao bi da privuče pažnju američkih saveznika, koje je već zabrinulo Trampovo interesovanje za kupovinu Grenlanda i pošalice o tome kako će Kanada postati 51. američka država.
Ipak, smatra Obradović, čak i posle uvodnih dana Trapmovog predsednikovanja i inauguracionog obraćanja, najveća nepoznanica je kako će se Tramp pozicionirati u odnosu na Rusiju i njenu agresiju na Ukrajinu.
Dodaje da imenovanje specijalnog izaslanika u liku penzionisanog generala Kita Keloga sugeriše na aktivan pristup procesu medijacije.
„Ovo jasno pokazuje da je Tramp korak dalje od faze ’pomoć Ukrajini koliko god je potrebno’, i da će se u ovoj fazi sa strateškom vizijom aktivno tražiti rusko uključenje, a to podrazumeva ruski pristanak ili odbijanje obustave vatre i zamrzavanja linija fronta“, ističe Obradović.
Dodaje da je teško govoriti o tome koliko je Rusiji isplativo da zamrzne linije jer treba uzeti u obzir više dimenzija – političku, ekonomsku, vojnu i geopolitičku.
„Tramp je u prvim satima svoje vlasti zapretio dodatnim sankcijama Rusiji ukoliko odbije razgovore, uz opasku da Putin uništava Rusiju. Tramp već sad postavlja Putina kao slabijeg partnera“, primetio je Obradović.
Svet
04.02.2025. 09:25
Kina: Carina na američke proizvode, antimonopolska istragu Gugla
Svet
03.02.2025. 14:00
"Moramo se otarasti cele stvari. Zatvorićemo USAID"
Svet
03.02.2025. 00:05
Rubio zapretio Panami...
Podvukao je da je Tramp čvrsto uveren da sankcije daju rezultate i da se osvrnuo na Iran rekavši da su njegove sankcije oslabile Hamas i Hezbolah.
„Rusija je stavila najveći ulog i sada je teško očekivati da se povuče bez dobitka, a Tramp neće dozvoliti da bude iskorišćen za globalnu propagandu Kremlja“, objašnjava Obradović.
Naglašava i da je, kada je reč o pomoći Ukrajini, pozicija Trampove administracije takva da traži dobru volju za pregovaračkim procesom.
„Ukoliko Ukrajina odbije američke inicijative, postoji mogućnost obustave vojne pomoći. U ovom trenutku Amerika pomaže Ukrajinu sa 43 odsto izraženo u novcu, dok Evropska unija ovu zemlju podržava isto tako sa 43 odsto kada je o novcu reč, dok je učešće Velike Britanije devet odsto“, navodi Obradović.
Kaže da je, međutim, učešće američkog oružja za Ukrajinu skoro 90 odsto.
„Evropska vojna industrija je oblast koja je veoma slabo usklađena i uređena kao polje zajedničkog delovanja svih članica. Tokom prethodnih 75 godina, od usvajanja Šumanove deklaracije, nije došlo do dubljeg integrisanja domena odbrane. Prognoze su da će EU tokom 2025. godine napokon duplirati proizvodnju artiljerijskih granata. Svet je bitno drugačiji u odnosu na pre osam godina kada je Donald Tramp započeo svoj prvi mandat. U prvom redu, Rusija više nije ista država, NATO više nije isti savez, Kina nije istovetan izazivač već pretnja, a na Bliskom Istoku Trampovo zaveštanje u vidu Avramovih dogovora daje rezultate. Arapsko-izraelski konsenzus o Iranu kao glavnoj opasnosti rezultovao je slomom Hamasa i Hezbolaha, Sirija je očišćena od režima Bašara al Asada čime je Rusija izgubila regionalno prisustvo. Uništenje sposobnosti Hamasa i Hezbolaha je posmrtno zvono za režim u Iranu. Ali pad sirijskog diktatora Asada je ravan katastrofi za iranski šiitski polumesec. Deluje da je Rusija bez borbe prepustila sudbini asadovsku Siriju. Gubitak Sirije za Rusiju predstavlja gubitak strateške tačke za projektovanje globalne moći, upotrebu podmornica i flote u toplim vodama i pristup Africi. Možda Rusija još uvek ima neke pozicije u Libiji, ali svakako nema pomorsku bazu koja se ne može preko noći uspostaviti na drugom mestu“, pojašnjava Obradović.
Dodaje da tokom 2025. godine treba posebnu pažnju obratiti na proces stvaranja Kurdistana u formalnom smislu.
„Uticajni krugovi londonskog Sitija, bankarski investitorski i ulagački krugovi iz okruženja Trampa uveliko investiraju u ono što se zove Irački Kurdistan sa delovima Sirije. U pitanju su i infrastrukturne koncesije“, ističe Obradović.
Kaže i da je agresija na Ukrajinu poremetila ravnotežu međunarodnih odnosa i zaljuljala kineski brod kojim 75 godina kormilari Komunistička partija.
„Tramp je poput proroka upozoravao evropske saveznike tražeći da izdvajaju više novca za odbranu, pripaze na zavisnost od ruskog gasa i naravno da se suprotstave kineskoj nelojalnoj konkurenciji. Inicijativa za čistu 5G mrežu je tekovina Trampove administracije koja je danas realnost, od Nemačke do Španije. Kina više nije ista, duboko je u planovima za defanzivu i ofanzivu od izbijanja pandemije Kovid-19. CIA je javno saopštila da je virus potekao iz laboratorije u Vuhanu i predstavlja akcident, Tramp je ranije tražio od Kine odštetu, a verovatno će tražiti i sada“, sumira Obradović.
Dodaje da je sa druge strane Kina strpljivo gradila svoje veze i odnose na međunarodnoj margini, a da je mrežom kredita do savršenstva dovela spoljnu politiku javnog duga.
„Ovaj uticaj ne može se lako eliminisati. Globalna međuzavisnost je toliko velika i nema jasnih podela između blokova. Kina je duboko involvirana u globalnu ekonomiju pa će zato priroda konfrontacije biti daleko rizičnija. Dovoljno je uzeti primer Evrope koja vraća rudarstvo na velika vrata, izdvaja milijarde za otvaranje novih rudnika, ubrzava administrativne procedure i traži globalne ’prijateljske’ snabdevače za svoje lance snabdevanja“, podvlači Obradović.
Objašnjava da trka za strateškim sirovinama nije pitanje samo finansija, već geografske koncentracije.
„Najbolje vidimo na primeru litijuma jer je autoindustrija najtransparentnija ekonomska aktivnost. Danas Kina kontroliše 70 odsto proizvodnje električnih baterija. Dakle, Evropa će ili imati svoj litijum, katode i baterije, ili će morati da kupuje od Kine. Zbog toga se kreira povoljan investicioni ambijent i daje se administrativni prioritet. Jedna od trgovinskih barijera za Kinu jesu i ekološki standardi. Prema izveštaju Volta fondacije, Kina dominira sa 80 odsto učešća u sektoru električnih vozila“, kaže Obradović.
Dodaje da su se oni koji ne veruju u zelenu tranziciju prerano obradovali dolasku Trampa.
„Međutim, središte Trampove politike biće borba za kritične sirovine. On je to započeo još 2017. godine kada je doneo ’Federalnu strategiju za osiguranje bezbednog i pouzdanog snabdevanja kritičnim sirovinama’“, ističe Obradović.
Kaže i da Evropa i Amerika mogu biti partneri u cilju smanjenja kineske dominacije.
„Naime, ukoliko se želi plasirati baterija na tržište EU, ona mora posedovati baterijski pasoš koji dokazuje da je ekološki i održivo napravljen proizvod. Međutim, nisu dovoljne samo ekološke barijere, Tramp želi kontrolu nad resursima“, naglašava Obradović.
Pojašnjava da će biti veoma uzbudljivo pratiti kako će se nova nemačka vlada pozicionirati prema Pekingu u kontekstu Trampa.
„Nekadašnji ministar Altmajer je još davne 2013. godine predlagao da se oslobode milijarde za obnovljive izvore energije, danas je to sastavni deo strategije svih značajnijih država, a u Nemačkoj je vlada pala upravo na ovom pitanju“, podvlači Obradović.
Kaže i da je svet daleko od propasti, kolokvijalno rečeno, dok se od država jasno traži da se opredele.
„Oni koji budu ostajali na graničnim linijama biće izloženi sa svih strana. Sledeća zanimljiva linija geopolitičke vododelnice biće borba za dostupnost tehnologije. Umesto slobodnog protoka ljudi, tehnologija i proizvoda suočićemo se sa snažnim barijerama“, predviđa Obradović.
„Rat za čipove“ pokazuje koliko se lako može ograničiti najnaprednija tehnologija i da nije baš sve poznato u 21. veku kojim caruje internet“, kaže direktor Centra za stratešku analizu.
Podvlači da je zbog toga odbrana i zaštita Tajvana jedan od prioriteta u konfrontaciji SAD i Kine.
„Svet kao da je čekao na Trampa da zapečati mnoge procese sa posledicama koje će trajati. Jednom kada krupni biznisi okrenu brod pod pritiskom geopolitike, teško se vraćaju na staro. Upravo zbog toga će 2025. godina pokazati da oni akteri koji ’ne igraju u kolu, teturaće se sami u mestu’“, slikovito predstavlja Obradović.
Zaključuje da među bezbednosnim izazovima ne treba mimoići ni dezinformacije koje su usled društvenih mreža postale standard u borbi za prevlast, a ne izuzetak, budući da količina lažnog sadržaja iz temelja drma države i vlade.
Komentari
