Kada je pre dve godine "Zidojče cajtung" sa Analenom Berbok uradio intervju bez reči, kopredsednica nemačkih Zelenih na pitanja jeodgovarala fotografijama. S obzirom na to da Berbokovu doživljavaju kao čvrstu osobu, jedno od pitanja bilo je – odakle dobija snagu. Odgovorila je sedeći prekrštenih nogu, držeći crtež svoje porodice.
Na pitanje šta bi uradila kada bi joj ozloglašeni ekstremni desničar Bjorn Hoke bio komšija, Berbokova je odgovorila mašući nemačkim Ustavom pred foto-aparatom. Šta radi kada je niko ne gleda, bilo je pitanje na koje je usledio odgovor u vidu čokoladice u zubima.
Za kraj, ostalo je ono glavno: može li sebe da zamisli jednog dana na poziciji kancelara Nemačke? Odgovorila je impresivnim stojem na rukama. Poruka je bila jasna: da, spremna sam za to!
Danas kada većina anketa koje se rade pred septembarske izbore u Nemačkoj pokazuju da Zeleni imaju prednost čak i nad demohrišćanima Angele Merkel, pitanje je – da li je Evropa spremna za Berbokovu na čelu najmoćnije evropske ekonomije?
A ako još više suzimo fokus, šta bi dolazak Zelenih na vlast značio za Srbiju? Pitanje je više nego na mestu, s obzirom na to da odnos Zelenih prema Srbiji karakteriše pre svega podrška kosovskim Albancima, kritika aktuelne vlasti zbog, kakoocenjuju, nedovoljnih reformi, ali i prisnih veza sa Rusijom i Kinom.
Kako će se u svemu tome postaviti Analena Berbok? Ona je, kako za "Ekspres“ kaže nekadašnji ambasador Jugoslavije u Berlinu Milovan Božinović, dobrim delom nepoznanica i za Nemce, a kamoli za Srbiju.
"Ima 40 godina, sposobna je, elokventna sa tendencijom da bude ’brbljiva’. Nema nekakve mrlje u karijeri, ali joj nedostaje iskustvo učešća u vlasti, ne samo u federalnoj, već i u pokrajinskoj“, kaže Božinović za "Ekspres“. Odatle i njegova skepsa u pogledu spremnosti nemačkih građana da baš njoj u ruke povere upravljanje najjačom evropskom ekonomijom.
Mada najnovije ankete pokazuju da ona ima osetnu prednost u odnosu na druga dva kandidata Lašeta i Šolca. Oko 28 odsto Nemaca bi u ovom trenutku rado videlo Berbokovu na mestu kancelara, dok se njih po 21 odsto opredelilo za pomenutu dvojicu.
Berbokova, inače stručnjak za međunarodno pravo, rođena je iste godine kada je formirana i Zelena stranka u Nemačkoj. U mladosti se uspešno bavila gimnastikom, a školovala se u Nemačkoj i Velikoj Britaniji. Karijeru u politici je gradila kroz angažman u evropskim institucijama. Na čelu je stranke koja je prešla put od ekološkog pokreta i izrazito antimilitarističke organizacije iz osamdesetih i početka devedesetih do maltene potpunog gubljenja pacifističke komponente.
Srbija nikada nije bila u preteranom fokusu Zelenih, ali ono što je najviše obeležilo njihovu politiku prema Beogradu jeste 1999. godina. Tadašnji zeleni ministar spoljnih poslova Joške Fišera bio je među najvatrenijim zagovornicima bombardovanja Srbije. Zeleni su bili i za to da Nemački vojnici prvi put od Drugog svetskog rata budu uključeni u vojne operacije van teritorije Nemačke, što je, inače, bilo protivno i nemačkom Ustavu.
Sagovornici „Ekspresa“ složni su u oceni da bi svako učešće Zelenih u novoj nemačkoj saveznoj vlasti, koje je praktično sigurno, i te kako uticalo i na promenu odnosa između Berlina i Beograda.
Prisnost koju je obezbeđivala bliskost između vladajućih srpskih naprednjaka i nemačkih demohrišćana bila bi prošlost, a stav Nemačke bi po mnogim pitanjima postao oštriji.
Opširnije čitajte u štampanom izdanju Ekspresa koji je od 28. 5. 2021. na svim kioscima.
