Hrvatska nizom programa obeležava godišnjicu Oluje

Delegacija Grada Zagreba predvođena gradonačelnikom Tomislavom Tomaševićem položila je danas na Gradskom groblju Mirogoj vence u spomen na poginule i nestale branitelje.

U centru Rijeke organizovan je defile koji je završio na Mostu hrvatskih branitelja iz Domovinskog rata, nakon podizanja državne zastave na Kosi toranj. Gradom je prošla kolona bajkera s hrvatskim zastavama, ratnim zastavama postrojbi i zastavama udruženja.

Večeras će više lokalnih udruženja navijača organizovati memorijalnu manifestaciju "Oluja na Kvarneru" i na Krčkom mostu će zapaliti 222 baklje za 222 poginula branitelja iz Primorsko-goranske županije.

Grad Split dvodnevnim  programom danas i sutra obeležava  Dan pobede i domovinske zahvalnosti, Dan hrvatskih branitelja te 31. godišnjicu vojno-policijske  operacije Oluja, uz odavanje počasti poginulim braniteljima, svečani defile, koncerte i prezentaciju Hrvatske vojske.

Prigodni dvodnevni program organizovao je i Dubrovnik, gde će sutra uveče ispred crkve sv. Vlaha na Stradunu, biti prikazana virtualna izložba Muzeja Domovinskog rata Dubrovnik i održan  koncert Dubrovačkog simfonijskog orkestra.

U Zadru se povodom Dana pobede večeras održava svečani koncert "Arbanasi od srca pesmom", a ove godine nosi i dodatnu notu, obeležavanje 300 godina od dolaska Arbanasa u Zadar. 

Dan pobede muzičkim programima će obeležiti i Gospić, Makarska, Hvar.

Centralna manifestacija održava se sutra u Kninu.

Hrvatska obeležava 30. godišnjicu Oluje u znak sećanja na 5. avgust 1995. kada su hrvatske snage ušle u gotovo prazan Knin i istakle zastavu Hrvatske na Kninskoj tvrđavi.

Operacija Oluja, koja je dovela do egzodusa više od 200.000 Srba iz Hrvatske i do okončanja rata za nezavisnost te zemlje, počela je 4. avgusta 1995. rano ujutru, ofanzivom hrvatske vojske i policije i jedinica Hrvatskog veća odbrane (HVO) na područja Banije, Korduna, Like i severne Dalmacije, koja su bila deo međunarodno nepriznate Republike Srpske Krajine.

Hrvatska je tom operacijom, u kojoj je učestvovalo 138.500 pripadnika hrvatske vojske i policije i HVO, uspostavila kontrolu nad poslednjim delovima teritorije koje su držali pripadnici Vojske Republike Srpske Krajine.

Vlast Hrvatske, na čelu sa tadašnjim predsednikom Franjom Tuđmanom, proglasila je kraj operacije Oluja 7. avgusta uveče, iako su sporadični sukobi nastavljeni do 14. avgusta.

Operacija Oluja se ubraja u jedno od najsurovijih etničkih čišćenja na području bivše Jugoslavije. Kao akciju etničkog čišćenja, operaciju Oluja je okvalifikovao i Međunarodni sud pravde u Hagu, u obrazloženju presude iz februara 2015. godine.