Ide li Škotska ka nezavisnosti?

Škotska politička elita želi da organizuje novi, drugi po redu, referendum o nezavisnosti te zemlje. Ovo je najavio škotski premijer Džon Svini, lider Škotske nacionalne stranke (SNP), najjače partije u Škotskoj, koja ovom zemljom vlada već 19 godina.

On je početkom nedelje rekao da će, ukoliko SNP na izborima za parlament Škotske u maju osvoji većinu, pozvati na novi referendum o nezavisnosti.

Svini je, tim povodom, pozvao glasače koji su za nezavisnost Škotske da na majskim parlamentarnim izborima u što većoj meri daju svoj glas njegovoj stranci. Istakao je i da bi to moglo da okonča mandat britanskog premijera Kira Starmera.

Na pitanje Skaj njuza da li bi osvajanje većine u maju značilo zeleno svetlo za novi referendum, Svini je rekao da, ako narod Škotske želi da ova zemlja postane nezavisna, SNP mora da na predstojećim izborima obavi zaista dobar posao.

"Ujedinjeno Kraljevstvo je navodno partnerstvo jednakih, tako da Škotska ima demokratsko pravo da odlučuje o svojoj budućnosti, a drugo, ako osvojim većinu na izborima za škotski parlament u maju ove godine, ne mislim da će Kir Starmer biti premijer", rekao je Svini, prenosi Tanjug.

Inače, Vrhovni sud Velike Britanije je krajem 2022. godine presudio da Škotska nema ovlašćenja da donosi zakone o održavanju novog referenduma o nezavisnosti bez saglasnosti britanske vlade.

Ova presuda usledila je nakon što je tadašnja škotska premijerka Nikola Stardžon najavila da bi Škotska mogla da organizuje referendum o nezavisnosti u oktobru 2023. godine.

Poluautonomna škotska vlada želi da se Škoti izjasne sledećeg oktobra na referendumsko pitanje "Da li bi Škotska trebalo da bude nezavisna zemlja?", preneo je tada Asošijejted pres (AP). Međutim, konzervativna britanska vlada odbila je da odobri ovo izjašnjavanje, uz obrazloženje da je to pitanje rešeno na referendumu 2014. godine, kada su škotski birači odbili nezavisnost.

Na ovom referendumu Škoti su odbacili raskidanje više od 300 godina stare unije s Engleskom.

Tada je za ostanak u uniji sa Engleskom glasalo 55 odsto građana Škotske koji su izašli na referendum, dok je za raskid unije bilo 45 odsto izašlih glasača.

Ipak, dve godine kasnije zagovornici nezavisnosti tražili su da se održi novo referendumsko glasanje zbog izlaska Velike Britanije iz Evropske unije (EU) uz poklike i parole da je većina Škota bila protiv Bregzita i da je izlazak Velike Britanije iz EU bitno promenio političke okolnosti.

Prema rečima Branimira Đokića, stručnjaka za spoljnu politiku, pitanje nezavisnosti Škotske od Ujedinjenog Kraljevstva se poslednjih nedelja na Ostrvu ponovo aktuelizuje iako se mislilo da je ono rešeno na referendumu 2014. godine, kada je većina građana Škotske odbacila zahteve za nezavisnošću.

"Međutim, kasniji događaji promenili su stav ne samo političara u Škotskoj, već i dela javnog mnjenja, te se ponovo čuju sve glasniji zahtevi za novim referendumom", objašnjava Đokić.

Dodaje da je najvažniji događaj, koji je promenio okolnosti u odnosu na prethodni referendum, u stvari Bregzit i izlazak Velike Britanije iz Evropske unije, što je razljutilo mnoge u Škotskoj, koja je ogromnom većinom glasala za ostanak u EU.

"Čak 62 procenta Škota glasalo je na referendumu 2016. godine za ostanak Velike Britanije u Evropskoj uniji", ističe Đokić.

Naglašava da je ovih dana premijer Škotske Džon Svini ponovo aktuelizovao ovo pitanje, koje bi eventualno moglo voditi raspadu Ujedinjenog Kraljevstva.

"On je u predizbornoj kampanji u Škotskoj pozvao na novi referendum o nezavisnosti ako njegova Škotska nacionalna partija (SNP) osvoji većinu na izborima za škotski parlament, koji će biti održani u maju", pojasnio je Đokić.

Dodaje da je Svini, kao lider pronezavisne Škotske nacionalne partije, koja upravlja Škotskom već 19 godina, pozvao birače naklonjene nezavisnosti da njegovoj partiji obezbede veliku većinu u maju.

Podvlači da je Rojters istakao da će tada biti održani i parlamentarni izbori u Velsu, kao i da će deo birača u Engleskoj učestvovati u lokalnim izborima.

"Da li je ovo samo taktički potez Svinija i predizborni trik kako bi obezbedio podršku i glasove pronezavisnih birača u Škotskoj ili stvarna namera, ostaje nam da vidimo", kaže Đokić.

Napominje i da, u Velikoj Britaniji, obećanja koja daju političari tokom predizbornih kampanja obično se ispunjavaju ili pokušaju da se ispune.

"Tako da su, ukoliko Škotska nacionalna partija (SNP) dobije potrebnu većinu u škotskom parlamentu, male šanse da će Svini moći da se izvuče iz ispunjenja ovako velikog i značajnog obećanja", objašnjava Đokić.

Podseća da su na referendumu 2014. godine Škoti odbacili mogućnost raskida unije sa Engleskom, ali da rezultat i nije bio tako ubedljiv.

"Tada je 55 odsto izašlih na referendum glasalo za ostanak u uniji, dok je za njen raskid bilo 45 posto glasača", ističe Đokić.

Dodaje da škotski nacionalisti tvrde da je glasanje za Bregzit dve godine kasnije, tačnije 2016. godine, protiv kojeg se izjasnila većina škotskih birača, promenilo sve.

"Takođe, najviši britanski sud presudio je da škotska vlada ne može da održi drugi referendum o nezavisnosti bez odobrenja britanskog parlamenta, ali Svini je rekao da veruje da Starmer do kraja godine neće više biti britanski premijer i da bi to moglo da otvori vrata ka novom referendumu", podvlači Đokić.

Đokić tvrdi i da je pitanje nezavisnosti Škotske obeležio pomenuti istorijski referendum 2014. godine, ali da je ono ponovo postalo veoma aktuelno u januaru 2026. zbog predstojećih parlamentarnih izbora.

Podseća i da je referendum o nezavisnosti održan 18. septembra 2014. godine, sa rekordnom izlaznošću od gotovo 85 procenata birača. 

"Bila je to najviša zabeležena izlaznost na izborima ili referendumu u Velikoj Britaniji još od 1910. godine. Za ostanak u uniji u Ujedinjenom Kraljevstvu bilo je 55,3 procenta izašlih glasača, dok je za nezavisnost bilo 44,7 procenata glasača", objašnjava Đokić.

Dodaje da je, ipak, Bregzit sve poremetio jer je ogromna većina građana Škotske glasala za ostanak u Evropskoj uniji.

"Odmah nakon Bregzita čuli su se glasovi u samoj Škotskoj da treba organizovati novi referendum, iako su prošle samo dve godine od prethodnog, upravo zbog izmenjenih okolnosti. Građanima Škotske niko pred referendum nije ’rekao’ da će Britanija uskoro izaći na referendum o izlasku iz Evropske unije i na taj način izvući i građane Škotske iz EU, koji su u ogromnoj većini glasali za ostanak u Uniji", pojašnjava Đokić.

Ističe da je trenutno u samoj Škotskoj podrška nezavisnosti, po nalazima pojedinih anketa i ispitivanjima javnog mnjenja, i dalje blizu 50 procenata.

"SNP se suočava sa izazovom osvajanja većine u parlamentu, što kritičari i opozicione partije vide kao veoma težak cilj", kaže Đokić.

Prema njegovim rečima, poslednja ispitivanja javnog mnjenja, u januaru 2026. godine, pokazuju da je raspoloženje u Škotskoj duboko podeljeno, a politička scena je veoma dinamična pred izbore za škotski parlament zakazane za 7. maj 2026. godine.

"Podrška nezavisnosti kreće se oko 49 procenata, dok je protiv oko 45 procenata, uz oko sedam procenata neodlučnih glasača. Zagovornici nezavisnosti ističu želju za povratkom u EU i nezadovoljstvo politikom Londona, dok protivnici naglašavaju ekonomsku nesigurnost i protivljenje novim podelama", naglašava Đokić.

On objašnjava da Škotska nacionalna partija (SNP) trenutno vlada kao manjinska vlada i suočava se sa specifičnim izazovima za osvajanje apsolutne većine.

"Anketa predviđaju da će SNP ostati najveća stranka sa oko 61 mandatom, ali to je i dalje manje od 65 mandata potrebnih za apsolutnu većinu. Iako SNP možda ne uspe da osvoji samostalnu većinu, predviđa se da će blok partija koje podržavaju nezavisnost (SNP i Zeleni) imati ukupno oko 70 do 72 poslanika, što čini stabilnu većinu u parlamentu od 129 mesta", kaže Đokić.

Pita se i da li će u toj situaciji raspisati novi referendum o nezavisnosti, a samim tim doći i do sukoba sa vladom u Londonu, koja im ovo pravo negira.

"To ostaje da se vidi u mesecima koji dolaze. Svakako oblačno nebo nad prestonicom Škotske Edinburgom ostaće i u mesecima pred nama isto tako oblačno, sa grmljavinom na vidiku", zaključuje Đokić.

Sa druge strane, britanska ministarka finansija Rejčel Rivs smatra da drugi referendum o nezavisnosti neće biti održan ako SNP osvoji većinu na izborima u Holirudu.

Ove tvrdnje Rivsove izazvale su burne reakcije i osude za "zapanjujući prikaz arogancije".

Rivsova je za emisiju "Doručak" na Radiju Škotska rekla: "Biću veoma jasna, neće biti još jednog referenduma."

"Kada je pre samo nekoliko godina bio referendum, rečeno je da je to referendum koji se dešava jednom u generaciji. Ljudi su tada doneli svoj sud, ne treba nam još jedan", istakla je ona.

Na pitanje koliko traje jedna generacija, Rivsova je naglasila da to "svakako nije svega 12 godina". Tvrdila je i da bi škotska vlada trebalo da se fokusira na smanjenje lista čekanja u Nacionalnoj zdravstvenoj službi, poboljšanju obrazovnog sistema i ulaganju u infrastrukturu.