Inflacija divlja - poručite odmah dva piva

U najvećoj svetskoj privredi, američkoj, početkom februara veliki publicitet doneo je izveštaj da je indeks potrošačkih cena (CPI) u prethodnom mesecu, u poređenju sa januarom 2021, bio najveći u poslednjih 40 godina (dakle od 1982).

Stopa inflacije iznosila je 7,5 odsto, što znači da su Amerikanci morali da posežu dublje u svoje novčanike (ili da veće iznose skidaju sa računa svojih platnih kartica) za sve veći broj proizvoda i usluga.

Inflacija u SAD: Galopira!

Zabrinjavajuće

Zabrinjavajuće

Biznis 13.07.2021. 21:05

Inflacija u SAD: Galopira!

Zašto je hrana sve skuplja

Inflacija

Inflacija

Biznis 19.02.2022. 10:05

Zašto je hrana sve skuplja

To je potencijalno veliki problem za administraciju predsednika Džoa Bajdena u susret "međuizborima“ koji se održavaju ove godine u novembru, da bi se kompletno obnovili Predstavnički dom i trećina Senata, a što je inače referendum o aktuelnom predsedniku na kome je po pravilu stanje ekonomije jedan od ključnih faktora biračkog (ne)raspoloženja.

Ekonomisti (ona vrsta eksperata koji će vam sutra reći zašto se danas nije obistinilo ono što su prognozirali juče), smatraju da nema razloga za paniku, da rast cena još nije dramatičan, kao i da su poskupljenja nešto što treba otrpeti. Jer ona su, najpre, rezultat privremenog nesklada između ponude i potražnje pre svega kad je reč o životnim namirnicama, struji i automobilskom gorivu – i fenomena koje pomenuti ekonomski eksperti definišu kao "pregrevanje“ ekonomije.

Pregrejana ekonomija je ona koja raste brzinom koja nije održiva, uz nižu od normalne stope nezaposlenosti, što povećava potražnju i generiše inflaciju.

Inflacija inače može da se definiše i kao situacija u kojoj "niko nema dovoljno novca u svom džepu jer ga svi imaju previše“. Drugi anonimus je to sažeo u aforizam da je inflacija ono stanje kad ste "siroti sa mnogo para u svom novčaniku“.

Austrija ne pamti ovakvu inflaciju još od 1984.

Zabrinjavajuće

Zabrinjavajuće

Biznis 02.02.2022. 17:35

Austrija ne pamti ovakvu inflaciju još od 1984.

Još međutim nije došlo dotle da je u Americi, kako je to formulisao njen nekadašnji predsednik Ronald Regan (ili pisac njegovih govora) "inflacija podjednako nasilna kao neki pljačkaš, zastrašujuća kao naoružani razbojnik i smrtonosna kao plaćeni ubica“.

Tamošnja inflacija je u stvari iznudica pandemije, kada su zbog karantina i raznih formi "zaključavanja“ poremećeni takozvani lanci snabdevanja i smanjena ponuda roba i usluga. U isto vreme, vlade su počele da koriste "helikopterski novac“ da bi povećale kupovnu moć stanovništva. Tamo gde to nije bilo uravnoteženo – a retko gde jeste – došlo je do poremećaja koji su se u najvećem broju slučajeva manifestovali u, s jedne strane, povećanoj zaposlenosti, a sa druge u skoku cena.

U Americi, ukupna količina novca u opticaju od početka zdravstvene krize povećana je za trećinu, što je takođe doprinelo inflacionom pritisku. Problem je međutim u tome što rastuće cene različite segmente društva pogađaju na razne načine: jedni dobijaju previše novoodštampanog novca, a drugi premalo, što im pruža različite nivoe kupovne moći, odnosno povećavanje ili snižavanje životnog standarda.

Podrazumeva se da su siromašniji slojevi svugde, pa i u Americi, najveći gubitnici inflacije. Petina Amerikanaca sa najnižim primanjima i pre pandemije je 83 odsto svojih prihoda trošila na stanovanje, pa im teško pada skok cena benzina, hrane i ostalih potrepština.

Kad je reč o globalnoj inflaciji, nju su naviše pogurala ove zime oštra poskupljenja energenata pa tako, na primer, Italijani danas troše više od 50 odsto skuplje struju i gas nego prošle godine u ovo vreme. Skupa energija izazvala je i veliki rast transportnih troškova, što se osetilo i u drugim segmentima ekonomije.

Stopa inflacije u Nemačkoj je u januaru bila 4,9 odsto, što je manje od 5,3 odsto dostignutih u decembru, kada je brojka od pet inflacionih procenata premašena tek po drugi put od posle hladnoratovskog ujedinjenja dve Nemačke.

Najveća poskupljenja u najvećoj evropskoj ekonomiji su takođe u energetskom sektoru – benzin, dizel, gas i struja su tamo porasli za 18,3 odsto. Što se tiče cele evro zone, Evropska centralna banka predviđa smanjenje realnog BDP-a u prvom ovogodišnjem kvartalu, prognozirajući rast za tekuću godinu od četiri odsto. Inflacija će, prema ovim predviđanjima, biti pod kontrolom: projektovana stopa je samo 1,5 odsto.

Kako će se inflacija kretati u ovoj godini?

Novčanik ne laže

Novčanik ne laže

Biznis 25.01.2022. 07:05

Kako će se inflacija kretati u ovoj godini?

Inflacija se osetila i u Japanu, koji se inače u poslednje tri decenije borio sa stagnacijom, posle kolapsa na tamošnjem tržištu nekretnina krajem 1980-ih – ali više kako statistička brojka (u januaru 0,54 odsto) nego kao stvarni ekonomski problem.

Inflacija međutim ne pogađa moćnog japanskog suseda Kinu, gde je stopa u januaru bila samo 0,9 odsto, primetno niža od decembarske koja je iznosila 1,5 odsto.

Cene i geopolitika

Koliko bi ovaj koloritni portret inflacije u pandemiji mogla da dramatičnijim učini aktuelna geopolitička kriza: sukob Rusije i Amerikom predvođenog Zapada, ako se obistine pretnje da će progovoriti oružje i da će biti uvedene oštre sankcije?

Prema analizi koju je objavio CNN, eskalacija tog konflikta mogla bi da inflaciju u SAD pogura do deset odsto, izazivajući pre svega porast cena nafte koje ionako rastu u senci krize. Rusija je, navodi ova američka TV mreža sa globalnim dometom, drugi svetski proizvođač i nafte i prirodnog gasa, pa bi eventualni poremećaji u njenim isporukama tu cenu sa sadašnjih oko 90 dolara po barelu gurnuli na čak oko 120. Ekspertske procene koje navodi CNN ukazuju da bi nafta skuplja za 20 odsto inflaciju povećala na više od deset odsto.

"Evropljani će za gas plaćati 2.000 evra za kubik"

Dmitrij Medvedev

Dmitrij Medvedev

Biznis 22.02.2022. 16:15

"Evropljani će za gas plaćati 2.000 evra za kubik"

Pored energenata, ratni požar na ukrajinskom tlu doneo bi i poremećaje na tržištu žitarica, pošto je Ukrajina četvrti svetski izvoznik pšenice i treći kad je reč o kukuruzu. Kad se tome doda i činjenica da je Rusija najveći izvoznik žita, više je nego očigledno da bi to veoma poremetilo sadašnje kalkulacije globalnih prehrambenih industrija.

Sem toga, vodama Crnog i Sredozemnog mora transportuju se i žitarice iz Rumunije i Kazahstana, što bi izazvalo dodatnu ekonomsku štetu.

Sem navedenih objektivnih razloga koji pospešuju porast cena, postoji i jedan subjektivni, o čemu u svojim kolumnama u "Njujork tajmsu“ poslednjih nedelja učestalo piše ekonomista-nobelovac Pol Krugman. Jedna od njegovih glavnih teza je da "očekivanja inflacije hrane stvarnu inflaciju“. Krugman navodi i staru priču iz vremena hiperinflacije u Nemačkoj tokom 1920-ih, kada su mušterije u barovima odmah poručivale i odmah plaćale po dva piva, strahujući da bi drugo moglo da poskupi dok još ispijaju prvo.

Prvo pravilo inflacije, u koje smo se i mi uverili tokom 1990-ih, jeste da je mnogo lakše podići cene nego ih spustiti. Krugmanovo glavno strahovanje jeste mogućnost navikavanja na inflaciju. To podrazumeva da u ekonomiji u kojoj svi očekuju postojanu inflaciju, kompanije podižu cene svojih proizvoda i plate zaposlenih u očekivanju da će to učiniti i drugi, što stvara začarani krug iz kojeg je teško izaći.

Fiskalni međaš

Kad je o Americi reč, važan podatak za njenu ekonomiju jeste činjenica da je početkom februara jedan fiskalni međaš pređen znatno ranije nego što je bilo prvobitno prognozirano: bruto nacionalni dug zemlje dostigao je sumu od 30 biliona (hiljada milijardi) dolara, što znači da američka država i njeni građani za toliko više troše nego što prihoduju.

Drastičan porast zaduženosti svakako je rezultat pandemije i nastojanja da joj se parira. Prognoza o rastu nacionalnog duga koja je izneta pre pandemije, u januaru 2020, najavljivala je inače da će dug od pomenutih 30 biliona biti dostignut tek oko 2025. Prema aktuelnom zakonu, nivo javnog duga ograničen je na 31,4 biliona, dok je projektovani BDP za ovu godinu 22,8 biliona.

Neki američki ekonomisti smatraju da ovakav nivo zaduženosti nije nezdrav, s obzirom na to da ekonomija raste, da su kamate niske i da još ima dovoljno voljnih da investiraju u vladine obveznice. U zemlji se inače više ne polemiše tako žestoko o neophodnosti fiskalne discipline i smanjenja deficita u federalnom budžetu kao što je to bilo tokom dva predsednička mandata Baraka Obame. Poslednji put kada je federalni budžet bio u plusu bio je period između 1998 i 2001, kada je predsednik bio Bil Klinton.

Šta se preporučuje kao sredstvo za pripitomljavanje američke i globalne inflacije? Glavna ekonomistkinja Svetske banke Karmen Rejnhart je u intervjuu agenciji Rojters Američke federalne rezerve (tamošnju centralnu banku) pozvala da u dogledno vreme pooštri svoju monetarnu politiku, kako bi se sprečilo da se inflacija ukoreni.

Rejnhartova je tokom cele prošle godine upozoravala da inflacija neće biti samo privremene prirode te da je zbog toga neophodno delovati brzo i odlučno u zatvaranju slavina jeftinog i maltene besplatnog novca koji je u opticaj pušten da bi se ublažile ekonomske posledice pandemijskih restrikcija.

Kristalina Georgijeva, direktorka Međunarodnog monetarnog fonda, u svom blogu na portalu ove organizacije, sredinom januara upozorila je da se oporavak svetske privrede usporava zbog mnogih neizvesnosti i rastućih rizika. Po njoj, ekonomski pokazatelji ukazuju na inflatorne pritiske koji su veći od očekivanih, a sve to u kontekstu nesavladane zdravstvene krize i geopolitičkih napetosti. Glavni zaključak Georgijeve je da postojan i sveobuhvatan oporavak nije moguć dok traje pandemija – i dok svet strepi od najgoreg u geopolitičkom pokeru između Putina i Džoa Bajdena.

Ne treba dakle – bar zasad – zajedno sa prvim pivom, poručivati i drugo.