INTERVJU DEJMON VILSON: SAD treba da pokažu poštovanje prema Srbiji

Vrlo je uticajan u američkim političkim krugovima, tvrde upućeni. Radio je kao direktor za evropske poslove u američkom Savetu za nacionalnu bezbednost tokom drugog mandata Džordža V. Buša, bio je angažovan u Generalnom sekretarijatu NATO, američkoj ambasadi u Bagdadu, a trenutno je na poziciji izvršnog potpredsednika Atlantskog saveta u Vašingtonu. U Beograd, kako sam kaže, dolazi sa zadatkom da pojača saradnju SAD i Srbije i da drži Balkan na američkoj agendi. Dejmon Vilson u intervjuu za "Ekspres" govori o odnosima dve zemlje, ruskom uticaju na ovim prostorima, ali i rešavanju kosovskog pitanja.

"Dijalog između Beograda i Prištine trenutno nije u najboljoj fazi, ali mislim da je zbog toga, uprkos tenzijama, važno da svi ostanu fokusirani na stratešku priliku koju ovde imamo. Razrešenje dijaloga u pozitivnom smislu je mnogo važno za budućnost Srbije. Voleo bih da vidim Kosovo kako povlači takse na srpsku robu, ali isto tako mislim da Srbija ne bi trebalo da dozvoli da je kosovski premijer Ramuš Haradinaj uvlači u zamku i da mu se pripisuje tolika moć. Nadam se da postoji mogućnost za uključivanje Amerike, pogotovo u Prištini, kako bi se stvorila pozitivna klima i ponovo pokrenuli pregovori. Nešto od toga bi moglo da se dešava tiho neko vreme, ali mislim da je jako važno da se to dogodi ove godine. Politički kalendar u SAD je takav... Imamo izbore sledeće godine. Zato mislim da to treba da se desi u 2019. godini. EU takođe prolazi kroz promene. Morate da se prisetite da je svaki dan bez dogovora propuštena prilika, još jedan dan u kojem srpska vlada ne može da zaključi neki poslovni dogovor, da se fokusira na prilike. Ne želite da vas ometa i odvraća prošlost, već želite da gradite budućnost. Moramo to da rešimo ove godine..."

Kako komentarišete poslednja dešavanja na severu Kosova koja za jedne predstavljaju upad na teritoriju, a za druge legitimnu policijsku akciju?
"Želimo nekoliko stvari. Postoji organizovana mreža kriminala između Srba i Albanaca koji podrivaju vladavinu prava, ekonomiju, bezbednost. To vidimo i na Kosovu i u Srbiji, posebno na severnom Kosovu. Postoji razumljiv interes Prištine, ali i Beograda, da ovo ne sme postati crna rupa organizovanog kriminala. Drugo, važna je saradnja sa Kforom. Oni su tamo sa razlogom kako bi obezbedili sigurnost za lokalno stanovništvo i posebno za srpsko stanovništvo. Osećamo odgovornost prema tome da Srbi mogu da osećaju sigurnost danas na Kosovu i treće, želimo otvoren dijalog sa Srbijom kako bismo bili sigurni da neće doći do nekih iznenađenja koja mogu da eskaliraju, da imamo dobru razmenu informacija i saradnju i da pokušavamo da izbegnemo iznenađenja sa beogradskim vlastima, pogotovo kada je od uzajamnog značaja da se borimo sa izazovima organizovanog kriminala."

Ako je EU, kako tvrde mnogi, zakazala u pregovorima Beograda i Prištine, da li bi Sjedinjene Države trebalo da se i zvanično uključe u dijalog?
"EU jeste odradila dobar posao sve dosad. Unija ima glavnu ulogu i to smo svi tražili od nje. Napravili smo ogroman napredak. Pogledajte šta su predsednici Vučić i Tači uspeli da dogovore, a došli su do nekih praktičnih rešenja. Trenutno smo u problemu i nije dobro da postoje podele i razlike u međunarodnoj zajednici, u Evropi. Potrebno nam je da Unija bude koherentna. Kao što smo videli sa Prespanskim sporazumom. Stajaćemo po strani, o čemu god se Beograd i Priština dogovore, ako mogu da dođu do kompromisa. Mi ćemo uraditi sve što je potrebno da to podržimo i garantujemo. Nećemo ništa da diktiramo i namećemo. Ali mislim da Amerikanci treba da budu deo te jednačine. Da li to znači da treba da preuzmemo vodeću ulogu, da preuzmemo glavnu reč. Mislim da Beograd i Priština treba da vode glavnu reč, da budu zaduženi za svoju sudbinu. Ali verujem da SAD mogu da igraju konstruktivnu ulogu i da pomognu u postizanju rešenja sa svojim partnerima EU.

Koliko je Zapadni Balkan u ovom trenutku važan na agendi američke administracije?
"Pogledajte sa čim se sve suočava predsednik Donald Tramp - Kina, trgovinski pregovori, Rusija, problemi sa Meksikom, Severna Koreja... Ali Zapadni Balkan jeste na agendi američke administracije. I u tome je stvar. Atlantski savet radi na tome da tako i ostane. I sa malo napora možemo da postignemo napredak ovde. Videli ste da je predsednik Tramp poslao pisma Tačiju i Vučiću. Ukoliko postoji prilika da se uspe, onda će se to pitanje podići još više na agendi i mi ćemo odigrati našu ulogu u finalizaciji. Ali u tome moraju da učestvuju sve strane, mora da se napreduje. Moramo da imamo nešto što ćemo podržati."

Da li je za NATO, Rusija i dalje najveća pretnja na ovim prostorima?
"Videli smo kako Rusija ometa stvari i odugovlači ih, i zbog toga sam razočaran. Njihove napore vidimo kroz to što pokušavaju da poremete saveze, naše demokratije. Ali takođe, postoje napori ovde da se podrže snage u regionu koje su zaglavljene u neprijateljstvima prošlosti. A tako se ne gradi budućnost regiona. Većina Srba to razume i prepoznaje i zato se nadam da se možemo udružiti u viziji o budućnosti Srbije sa osećajem da SAD mogu da budu bolji partner EU i da pomognu Srbima da postignu ono što žele, kao i u tome da Rusija predstavlja lažni narativ i da se pozicionira kao najbolji prijatelj Srbije, a njihovi postupci pokazuju potpuno suprotno."

Kako promeniti sliku o NATO i Zapadu u srpskoj javnosti?
"Amerikanci moraju da pokažu svoje poštovanje prema Srbiji, da to urade u saradnji sa Atlantskim savetom. Ja sam ovde da to uradim sa Atlantskim savetom. Da prepoznaju konstruktivne reči koje je predsednik Vučić ponudio u vrlo iskrenom obraćanju srpskom narodu. Želim da više Amerikanaca dolazi u Beograd, više prilika za sastanke srpskih lidera sa ljudima iz Vašingtona. Ali i ovde su nam potrebni partneri. Ponekad političari u Srbiji ističu negativno, upotrebljavaju retoriku stereotipa o SAD i NATO. Srpski tabloidi i mediji koriste svaku priliku da istaknu negativnu stranu."

Vodio operacije u Avganistanu

*Vilson je radio kao zamenik direktora privatne kancelarije generalnog sekretara NATO pomažući lordu Robertsonu da transformiše Alijansu proširenjem članstva u NATO. Vodio je operacije izvan Evrope, posebno u Avganistanu.

*Podržao je generalnog sekretara u nastojanjima da spreči građanski rat u Makedoniji. Od januara 2004. do novembra 2006. kao direktor za centralna, istočna i severna evropska pitanja u Savetu za nacionalnu bezbednost ojačao je veze s kancelarijom Nemačke, koordinisao politiku u podršci reformi u Ukrajini, uključujući i period Narandžaste revolucije, usmeravao napore na produbljivanju saradnje sa američkim saveznicima u centralnoj i istočnoj Evropi.

*Služio je 2007. u američkoj ambasadi u Bagdadu kao izvršni sekretar i šef osoblja, gde je pomagao u upravljanju najvećom američkom ambasadom.

*Od decembra 2007. do januara 2009. radio je kao viši direktor za evropske poslove u Savetu za nacionalnu bezbednost. Vodio je međuresornu politiku o NATO, Evropskoj uniji, Gruziji, Ukrajini, Balkanu, Evroazijskoj energetskoj bezbednosti i Turskoj.

*Od početka 2009. Vilson upravlja programom međunarodne bezbednosti u Atlantskom veću SAD, istraživačkom Centru za spoljnu i javnu politiku u Vašingtonu.

*Od leta 2011. formalno je unapređen na poziciju izvršnog potpredsednika Atlantskog saveta.