Svet
13.04.2024. 02:00
Svet
13.02.2025. 17:20
Boško Vukčević
Predstavili novu raketu
Iran ponovo preti: Da li imaju nuklearno oružje?
Iran pokušava da se oporavi od posledica prouzrokovanih ratom na Bliskom istoku između Izraela sa jedne i Hamasa i Hezbolaha sa druge strane.
Izrael je ovim militantnim grupama koje podržava Iran zadao ozbiljan udarac. Hamas je gotovo potpuno uništen, dok je Hezbolah dobrano uzdrman.
Izrael je eliminisao vođe i jednog i drugog pokreta nanevši tako ozbiljne posledice po samu organizacionu strukturu ovih pokreta.
Iran je sa druge strane izgubio prisustvo u regionu Bliskog istoka. Kada se tome doda i pad režima Bašara el Asada u Siriji, čija teritorija je decenijama služila kao sigurna zona za nesmetano naoružavanje i dopremanje vojne opreme za Hezbolah u Libanu, onda su posledice na uticaj Irana u regionu više nego očigledne.
U pokušaju da se što pre oporavi od zadatih udaraca, Iran je pre nekoliko dana probno lansirao krstareću raketu dometa više od hiljadu kilometara, koja može da dosegne brodove američke mornarice u Persijskom zalivu i Omanskom moru.
Ceremoniji u Teheranu na kojoj je predstavljena ova raketa prisustvovao je i predsednik Irana Masud Pezeškijan.
Državna televizija emitovala je slike projektila, nazvanog "etemad“ što znači "poverenje“ na farsiju.
U izveštaju je navedeno da je reč o "najnovijoj balističkoj raketi“ koju je izgradilo iransko Ministarstvo odbrane.
Nakon probnog lansiranja rakete koja se srušila u Omanskom moru reagovale su pojedine zapadne zemlje istakavši da su zabrinute zbog napretka u iranskom programu balističkih raketa.
Usledile su i optužbe da Iran destabilizuje Bliski istok.
U razvoju raketa Iran je otišao dosta daleko tako da u svom arsenalu ima i one koje mogu da stignu čak do Izraela.
Inače, ceremonija predstavljanja najnovije balističke rakete održana je na iranski nacionalni dan vazduhoplovstva i nekoliko dana pre 46. godišnjice stvaranja Islamske Republike 10. februara 1979. godine.
Iranski predsednik Masud Pezeškijan je tom prilikom rekao da razvoj odbrambenih sposobnosti i svemirskih tehnologija ima za cilj da osigura da se nijedna zemlja ne usudi da napadne iransku teritoriju.
U relativno šturom opisu rakete navedeno je da projektil može da lansira jedan član osoblja za manje od pet minuta.
Komentarišući prikazivanje najnovije rakete, vojni komentator Vlade Radulović iz Centra za geostrateška istraživanja i terorizam za "Ekspres“ kaže da se Iran nalazi u specifičnoj i po Teheran nimalo lakoj situaciji.
"Najvećim delom je oštećena njegova strategija isturene odbrane, odnosno koncept isturene odbrane u kojem se Iran branio preko grupa koje je osnovao ili finansirao poput Hezbolaha u Libanu, Hamasa u Izraelu, odnosno Palestini, Huta u Jemenu, boraca Hezbolaha u Siriji i šiitske milicije u Iraku“, ističe Radulović.
Dodaje da je činjenica da Teheran više ne može da računa na onaj potencijal i snagu koju je imao Hamas u Palestini ili Hezbolah u Libanu i Siriji, mada, dodaje, ne treba potcenjivati i otpisivati Hezbolah jer je reč o i te kako ozbiljnoj organizaciji.
"Od svrgavanja Bašara el Asada više ne može da računa ni na režim u Siriji, koji je služio ne samo kao jedna u nizu zemalja te iranske osovine, već i teritorija preko koje je gotovo nesmetano moglo da se vrši naoružavanje i dopremanje vojne opreme Hezbolahu u Liban, ali i osnaživanje njihovih proizvodnih kapaciteta. Toga više nema i to je veliki problem za zvanični Teheran“, naglašava Radulović.
Svet
12.11.2024. 22:09
Iran gradi "odbrambeni" tunel u Teheranu
Podvlači da sa druge strane Iran ima i veliki problem u "sopstvenoj kući“.
"Izrael im je zadao izuzetno velike udarce u obaveštajnom pogledu. Obaveštajni prodor koji je napravljen, pre svega u onom slučaju sa voki-tokijma i pejdžerima, ali i likvidacijama visokih zvaničnika Hezbolaha i Hamasa, samog vrha ovih organizacija, a da stvar bude gora neka od tih ubistava su se desila na teritoriji Irana, predstavlja ozbiljnu destabilizaciju obaveštajne i kontraobaveštajne strukture Irana“, kaže Radulović.
Podvlači da to kao posledicu ima situaciju u kojoj sada ni oni u Iranu nisu stoprocentno sigurni kome mogu da veruju, a kome ne.
Kada su raketni potencijal i testiranja u pitanju, Radulović kaže da se moramo prisetiti da je Iran, negde u drugoj polovini maja 2023. godine, uspešno izvršio testiranje balističke rakete zemlja-zemlja čiji domet je 2000 kilometara.
"U pitanju je bila četvrta generacija njihove balističke rakete ’hajbar šeken’. Tada su dostavili informacije o ovoj raketi i rečeno je da je reč o balističkoj raketi zemlja-zemlja koja ima domet od 2000 kilometara i da može da nosi glavu od 1500 kilograma, što je prilično ozbiljno za takvu raketu. To su uglavnom bile sve informacije uz možda još jednu, a to je da je reč o raketi na tečno gorivo“, objašnjava Radulović.
Dodaje da je ova raketa koja je testirana pre neki dan krstareća raketa i konkretno je reč o protivbrodskoj raketi.
"Ona je sa manjim dometom do 1000 kilometara. U pitanju je sofisticirano naoružanje koje može biti lansirano iz podzemnih objekata, odnosno silosa. To dodatno komplikuje situaciju za sve one koji prate i zainteresovani su za razvoj iranskog naoružanja, a tu pre svega mislimo na SAD i Izrael. Poznato je da Iran ima izuzetno veliki broj proizvodnih postrojenja, i različitih vojnih objekata i kompleksa pod zemljom“, ističe Radulović.
Napominje da je reč o raketi prevashodno namenjenoj za protivbrodsku borbu, odnosno kako su iz Iranske revolucionarne garde saopštili, suština je da se dosegnu odnosno da se potencijalno mogu uništiti brodovi američke ratne mornarice u Persijskom zalivu i Omanskom moru.
Kada je iranski nuklearni program u pitanju, Radulović kaže da tu nema novina.
"Sve na čemu je Tramp istrajavao i one komplikacije koje je započeo u svom prvom mandatu, konkretno sa napuštanjem nuklearnog sporazuma sa Iranom 2018. godine, zapravo sada se samo nastavljaju“, objašnjava Radulović.
Napominje i da nema dileme da će mnogo bolje funkcionisati odnosi između Netanjahua i nove administracije u Beloj kući nego što je to bio slučaj sa Bajdenovom administracijom.
"Ostaje da se vidi šta će se dešavati na terenu. Ne mora nužno da znači da će doći do drastičnih rezova“, kaže Radulović.
Dodaje da mi, a verovatno i mnogi drugi, ne znamo dokle je Iran stigao u razvoju svog nuklearnog programa.
"Sve one sankcije i sve sa čime su se u Teheranu suočavali bilo je usmereno na to da se što je moguće više zakomplikuje, odnosno odloži vreme i mogućnost da Iran napravi nuklearno oružje. Da li se i koliko u tome uspelo je pitanje jer Iran nije spavao sve ovo vreme, već je ubrzano radio na razvoju nuklearne bombe“, ističe Radulović.
O tome svedoči i izjava sada već bivšeg državnog sekretara Entonija Blinkena iz juna 2024. godine da su Iranu potrebne jedna do dve nedelje da bi proizveo dovoljno materijala za nuklearno oružje.
"Umesto da bude najmanje godinu dana daleko od probojnog kapaciteta za proizvodnju fisionog materijala za nuklearno oružje, Iranu sada treba svega jedna ili dve nedelje za tako nešto“, naglasio je tada Blinken.
Prema izveštaju inspektora Međunarodne agencije za nuklearnu energiju (IAEA) iz februara 2023. godine, u Iranu je pronađen uranijum obogaćen do 84 odsto. To je više od dvadeset puta više nego što je dozvoljeno Atomskim sporazumom, ali je i zabrinjavajuće blizu vrednosti od 90 odsto koja je potrebna za proizvodnju atomske bombe.
Inače, Međunarodni atomski sporazum, iz koga su SAD istupile tokom prvog mandata Donalda Trampa 2018. godine, Iranu dozvoljava obogaćivanje do 3,67 odsto za civilnu upotrebu.
Za dobijanje energije dovoljno je obogaćivanje uranijuma između tri i pet odsto. U nuklearnoj medicini koristi se vrednost do 20 odsto. Iran je u junu 2021. godine počeo da obogaćuje uranijum do 60 odsto.
Svet
13.08.2024. 11:41
"Iran neće tražiti odobrenje da uzvrati neprijatelju"
Vojni analitičar Aleksandar Radić kaže da Iran nastoji da napravi raketu velikog dometa koja bi mogla da se probije kroz protivničku protivvazdušnu odbranu.
On kaže i da nije da nema uspeha u tome.
"Neke rakete lansirane iz Jemena pogodile su planirane ciljeve. Iran koriguje svoja znanja iz ove oblasti, koristi neke nove tehnike i tehnologije, a nije isključeno da su one dobijene od Rusije. Zbog toga se može reći da su znatno unapredili razvoj sredstava“, ističe Radić.
Objašnjava i da je preciznost ovih raketa irelevantna.
"Međutim, priča se iz korena menja jedino u slučaju da ta sredstva, odnosno rakete, nose nuklearnu bojevu glavu“, smatra Radić.
Dodaje da je sa druge strane Izrael spreman i neće se ustručavati od primene bilo kojih sredstava da spreči Iran da razvije nuklearno oružje.
"U tome ima i podršku Sjedinjenih Američkih Država koje su takođe spremne da urade sve kako bi sprečile Iran u toj nameri“, podvlači on.
Ipak, naglašava da ono što je i dalje potpuna nepoznanica jeste da li Iran ima nuklearno oružje.
"Najverovatnije je da nema, ali radi na njegovom razvoju. Koliko je blizu tome je, takođe, potpuna nepoznanica i možemo samo da nagađamo. Iran, jednostavno, ne želi da se to zna. Isto kao što i Izrael ne želi da se zna. Zvanično, Izrael nema nuklearno oružje, ali nezvanično svi znaju da poseduje nuklearne bojeve glave“, ističe Radić.
Dodaje i da Izrael, takođe, ne želi da se zna koliko je upoznat sa iranskim nuklearnim programom.
"To je jedna igra mačke i miša. Igra obaveštajnih službi u kojoj je Izrael u prednosti“, podvlači vojni komentator.
Svet
18.11.2024. 20:45
Netanjahu potvrdio: U Iranu pogođeno postrojenje za razvoj nuklearnog programa
Kaže i da je Iran trenutno u velikim problemima.
"Izgubio je prisustvo. Hezbolah je ozbiljno oštećen, mada ne treba ovu organizaciju tek tako otpisivati. Sa druge strane, Asadov režim u Siriji je pao i Iran je izgubio značajnog partnera i mnogo više od toga. Izgubio je prisustvo na teritoriji koja je u blizini Izraela. Izgubio je podršku preko koje je nesmetano išlo naoružanje i oprema za Hezbolah. Trenutno Iran nastoji da povrati vojnu moć. Od Rusije su kupili avione ’suhoj 35’, ali glavni problem je da i dalje tehnološki zavise od tehnike koja je nasleđe vremena pre islamske revolucije i oslanjaju se na avione građene ’70-ih godina prošlog veka“, kaže Radić.
Dodaje i da Iran pokušava da ojača svoj sistem protivvazdušne odbrane.
"U tome se u potpunosti oslanjaju na Rusiju i sopstvenu proizvodnju (dronovi, balističke i krstareće rakete)“, podvlači on.
Objašnjava i da Iranu treba raketa dometa od 2000 kilometara da bi održao bilo kakvu pretnju po Izrael.
"Oni ne mogu, poput Izraela, da napadnu avijacijom. Izrael sa druge strane ima tu mogućnost da u svakom trenutku može da izvrši napade avionima. Imaju mogućnost da u vazduhu pune avione gorivom što im značajno povećava daljinu naleta, pa tako preko Jordana i iz vazdušnog prostora Iraka mogu da dejstvuju na bilo koju tačku u Iranu“, pojašnjava Radić.
Kaže i da Iran to nije u mogućnosti i da im zato trebaju rakete dugog dometa zbog čega rade na njihovom razvoju.
"Rusija u tome može da im pomogne. Mogu da im daju tehnologiju, ali u trenutnoj situaciji ne mogu da im daju oružje bez obzira na to koliko je Iran spreman da plati. Rusija je u ratu i sami su u deficitu. Čak koriste rakete proizvedene u Severnoj Koreji. Međutim, proći će i ovaj rat sa Ukrajinom. Onda će Rusija biti u mogućnosti mnogo više da pomogne Iranu“, zaključuje Radić.
Komentari
