Zabrinjavajući podaci
Islamska država opet preti
Doskoro se smatralo da su terorističke organizacije Islamska država (ISIS) i Al Kaida gotovo u potpunosti razbijene i da su njihova dejstva, odnosno akcije, stavljene pod kontrolu. Međutim, najnoviji izveštaj nemačke bezbednosne službe pokazuje da je situacija drastično drugačija i da postoji opasnost od mogućih terorističkih napada Islamske države.
Naime, nemačke bezbednosne vlasti upozoravaju na rastuću opasnost od napada avganistanskog ogranka terorističke grupe "Islamska država“, koja trenutno intenzivno širi svoju mrežu.
Veruje se da je Islamska država u Siriji i Iraku uglavnom uništena ili barem značajno potisnuta, međutim, njen ogranak u Avganistanu, takozvana ID provincija Korasan (ISPK) ili (ISIS-K), stavlja u pripravnost i nemačku protivterorističku odbranu, piše "Dojče vele“.
Prema zapadnim obaveštajnim službama, ISIS-K je poslednjih meseci izgradio mrežu pristalica i pomagača kako bi mogao da izvede terorističke napade u inostranstvu, a posebno u Evropi.
Kako se navodi, s jedne strane, ciljano se stupa u kontakt sa radikalizovanim islamistima u Evropi preko čet-grupa i šifrovanih kanala komunikacije: tamo ih regrutuju i, na primer, daju instrukcije za proizvodnju eksploziva i bombi.
Međutim, bezbednosne vlasti su sada posebno zabrinute – između ostalog, i zato što ima izveštaja da se potencijalne terorističke ćelije ubacuju u Evropu. Navodno je to delom već učinjeno – prema bezbednosnim krugovima, ISIS-K je već iskoristio nedavno kretanje izbeglica za krijumčarenje terorista voljnih da izvrše napade.
U Nemačkoj su institucije za bezbednost trenutno veoma zabrinute zbog sve veće opasnosti od islamističkih napada u zemlji.
U septembru 2022. u Izerlonu i Bremerhavenu uhapšena su dvojica mladih islamista za koje se navodi da su komunicirali s pripadnicima ISIS-a u Avganistanu – među kojima je bio i visokorangirani komandant, poreklom iz Tadžikistana koji je doskoro živeo u Nemačkoj, a zatim je otišao u Avganistan.
Prema navodima nemačkog saveznog državnog tužioca, uhapšeni su posredstvom čet-grupa regrutovali druge islamiste, pozivali na napade i delili islamističku propagandu i uputstva za pravljenje bombi. Navodi se da su instruktori ISIS-K i njima savetovali da ne putuju na područje sukoba i da umesto toga izvrše napade na „nevernike“ u Nemačkoj, prenosi "Dojče vele“.
Iz tužilaštva se, kako prenosi ovaj medij, takođe navodi da je 17-godišnjak iz Bremerhafena, koji je osumnjičen za terorizam, dobio instrukcije od svog kontakta iz ISIS-a u Avganistanu da uspostavi ćeliju ove organizacije u Nemačkoj i da deluje kao njen "emir“. Neko vreme je vodio grupu na Telegramu na nemačkom jeziku sa više od 30 članova.
S druge strane, za 16-godišnjeg osumnjičenog iz Izerlona navodi se da je planirao napad eksplozivom, ali je od toga odustao i razmišljao da umesto toga izvrši napad nožem na policajce.
I procureli dokumenti iz Pentagona takođe ukazuju na moguće napade ogranka ISIS u inostranstvu.
Nedavno objavljeni dokumenti američkog Ministarstva odbrane pokazuju da američke tajne službe imaju informacije da ISIS-K aktivno promoviše takozvane spoljne operacije, odnosno napade u inostranstvu.
Prema jednom od dokumenata iz februara, do sada je poznato više desetina takvih planova, a američke službe navodno su saznale da je ISIS-K očigledno planirao da izvrši samoubilački napad tokom Svetskog prvenstva u fudbalu 2022. u Kataru.
Komentarišući najnovija saznanja i procene nemačkih bezbednosnih struktura, Darko Obradović iz Centra za strateške analize za "Ekspres“ kaže da su bezbednosni vakuum, koji je ostavila Amerika u Avganistanu, ispunili talibani kao najorganizovanija frakcija i da su brzo prigrabili poluge vlasti i institucije.
"Ono što talibani nisu mogli u potpunosti da prigrabe jesu razni ’džepovi’ kojih je pun Avganistan. Od svojih tridesetak provincija u Avganistanu mnoge su pod kontrolom lokalnih ’gospodara’ i predstavljaju valjano sklonište za razne terorističke milicije, pokrete i organizacije. Jedna od najbrutalnijih i efikasnijih organizacija koja je deo pokreta oko talibana je Hakani grupa ili mreža koja je poznata po svojim vezama sa Al Kaidom, ali i sa ISIS-K (Korasan provincija u Avganistanu“, objašnjava Obradović.
On dodaje da u ovom trenutku, kada se analizira teroristička pretnja koju predstavlja ISIS-K po Evropu, ne treba izgubiti iz vida sledeće parametre – motivisanost i operativnu sposobnost da se izvrše teroristički napadi.
„U prvom redu prilikom izbora mete terorističke organizacije postupaju ’racionalno’ sa stanovišta nasilja kao političke komunikacije, svrsishodnosti napada sa stanovišta isplativosti i izvodljivosti i na kraju sposobnosti da se napad izvrši. Pojava Islamske države pokazala nam je rizik da se sajber prostor iskoristi kao svojevrstan virtuelni kamp za obuku. U tim digitalnim radionicama deli se propagandni sadržaj, ali i scenariji za planiranje i izvršenje napada. ’Polaznici’ tih digitalnih kampova obično su oni koje nazivamo usamljenim izvršiocem, a koji nikada nisu kročili fizički u terorističke kampove“, ističe Obradović. Podvlači da je to važno sa stanovišta geografije kao preduslova za pretnju i naglašava da je Avganistan daleko, ali da je pretnja blizu.
"Ukoliko se ISIS-K konsoliduje u složenim i dinamičnim međusobnim obračunima i uspe da deo teritorije u Avganistanu predstavi kao obnovu kalifata koji je uništen 2019, kada su poslednja uporišta ISIS-a na Bliskom istoku razbijena, to će im dati mogućnost da učvrste svoje organizaciono jedinstvo, formiraju bazu za planiranje i finansiranje operacija, ali i motivisanje sledbenika po Evropi. Vredi napomenuti da su se u poslednjih 10 godina teroristički napadi po Evropi dogodili ne zato što je ISIS uspeo da donese oružje i ubaci ljude za napad, već zato što je uspeo da radikalizuje i motiviše pojedince da izvrše te napade“, ističe Obradović.
Obradović rešenje za ISIS-K vidi u suprotstavljanju njihovom delovanju kroz ciljane likvidacije uz pomoć dronova, koje je i ranije izvodila Amerika sa saveznicima, uspostavljanje bezbednosne saradnje i njeno jačanje između Evropske unije i Pakistana, Indije i NR Kine.
"Nije isključeno da Pakistan pruži konkretniju podršku talibanima na terenu u zamenu za eliminaciju onih terorističkih organizacija koje predstavljaju terorističku pretnju. Talibani su sada pred ozbiljnim izazovom da pokažu da mogu da kontrolišu svoju teritoriju i da Avganistan neće biti teroristička jazbina. Mi vidimo da talibani iako brutalni nemaju globalnih ambicija i svesni su posledica takvih aranžmana. Dok sa druge strane oni koji žele da sprovode svoje globalne ambicije o ’kalifatima’ vide Avganistan kao bezbednosno brisan prostor, geografski povoljan za svoje stacioniranje i izgradnju operativne sposobnosti“, zaključuje Obradović.
S druge strane, stručnjak za terorizam Dževad Galijašević za "Ekspres“ kaže da je jedno sigurno, a to je da se ove informacije ne smeju potceniti.
"Vesti koje dolaze iz Avganistana dolaze iz jednog zatvorenog područja, izuzetno nestabilnog, uzajamno sukobljenog. Na jednoj strani su talibani, a na drugoj Uzbeci, Tadžici, Turkmeni i drugi koje jednom rečju nazivamo mudžahedini. Taj sukob traje skoro 50 godina“, objašnjava Galijašević. Dodaje da bi teroristički napadi mogli da uslede kao odgovor na nedavno ubistvo jednog od vođa ISIS-a u Siriji.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan saopštio je da je Nacionalna obaveštajna služba Turske (MIT) u subotu 29. aprila ubila osumnjičenog vođu Islamske države (IS) u Siriji Abu Huseina al-Kurajšija.
"Ova grupa će pokušati teroristički napad tamo gde bude mogla i kako bi postigla određeni politički cilj. Odnosno kako bi se poslala poruka i izvršio pritisak na vlade određenih zemalja da donesu odluke koje možda u normalnim okolnostima ne bi donele“, kaže Galijašević.
On ističe i da je većina tih terorističkih struktura bila oslonjena na zapadne službe i da je deo njih povučen u Ukrajinu kako bi ratovao protiv Rusije. Prema njegovim rečima, ove strukture u Ukrajini koriste infrastrukturu desničarskih paravojnih formacija i daju sebi imena poput Ajdara, Krakena, Desnog sektora koja zvuče ukrajinski.
"Ta činjenica da su ovi teroristi dobrodošli u Ukrajini i da odatle mogu gotovo slobodno da prolaze kroz Evropu čini Stari kontinent, a naročito Nemačku, ranjivom“, naglašava Galijašević.
On posebno ističe da Nemačku frustrira što ne kontroliše te resurse i da je svesna da su pretnja čak i oni delovi i strukture koji su pod kontrolom Britanije i SAD. Galijašević kaže i da se ove ćelije tek sada konsoliduju jer je prošlo nešto više od godinu dana kako su SAD napustile Avganistan.
"Problem je što je Avganistan veliko skladište oružja i što je poprište sukoba već više od 50 godina. Ove strukture nastale su iz tog građanskog rata. Stekle su vojno iskustvo. Znaju da koriste eksploziv i drugo naoružanje, poseduju određeno znanje iz taktike borbe, a što je najznačajnije, vrlo su fanatizovani i primitivni u svojoj religiji, a upravo to od njih pravi opasne teroriste“, kaže Galijašević.