Island "juri" u zagrljaj Brisela

Vlada Islanda je na ovaj način, zbog sve napetije geopolitičke situacije u svetu, pa i u samoj Evropi, ubrzala raniju odluku da se o ponovnom pokretanju pristupnih pregovora sa EU glasa do 2027.

Zvanični Rejkjavik je, inače, pregovore o pristupanju Evropskoj uniji otpočeo još 2009. godine, ali su oni 2013. prekinuti.

Za četiri godine, koliko su pregovori trajali, Island je otvorio i privremeno zatvorio 11 od 33 pregovaračka poglavlja.

Rast troškova života i rat u Ukrajini, kao i sve napetija i neizvesnija situacija u svetu poslednjih godina ponovo su probudili interesovanje ove ostrvske države sa gotovo 400.000 stanovnika za priključenje Evropskoj uniji.

Kako prenosi Rojters, na ovu činjenicu ukazuju i ankete koje su provedene na Islandu.

Pojedini analitičari smatraju da su na odluku vlasti na Islandu da ubrzaju proces ponovnog pokretanja pristupnih pregovora sa EU uticale i ponovljene pretnje američkog predsednika Donalda Trampa da će anektirati Grenland, koji se nalazi između Islanda i SAD, ali i odluka Vašingtona da uvede carine Islandu.

Ministarka spoljnih poslova Islanda Katrin Gunarsdotir rekla je na konferenciji za medije, organizovanoj ovim povodom, da je odluka vlade o održavanju referenduma 29. avgusta bila jednoglasna, preneo je Rojters pozivajući se na islandski javni servis RUV.

Ovaj potez islandskih vlasti dolazi posle niza poseta političara EU Islandu i islandskih političara Briselu, ističe Rojters.

Ova agencija prenosi i konstataciju jednog islandskog političara upoznatog sa pripremama zemlje za pristupanje EU da bi, ukoliko Islanđani većinski budu glasali za nastavak pristupnih pregovora, ova zemlja mogla da se pridruži evropskoj porodici pre bilo koje druge zemlje kandidata.

"Razgovor o proširenju se menja. Sve se više radi o bezbednosti, o pripadnosti i o očuvanju naše sposobnosti da delujemo u svetu konkurentnih sfera uticaja. To se tiče svih Evropljana“, rekla je za briselski portal "Politiko“ komesarka EU za proširenje Marta Kos, koja se prošlog meseca u Briselu sastala sa islandskom ministarkom spoljnih poslova Katrin Gunarsdotir.

Oglasila se i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen koja se prošlog meseca u Briselu sastala sa islandskim premijerom Kristrunom Frostadotirom i rekla da njihovo partnerstvo "nudi stabilnost i predvidljivost u nestabilnom svetu“.

Fon der Lajenova, koja je posetila Island prošlog jula, takođe se sastala sa Frostadotirom tokom sastanka Nordijskog saveta u Stokholmu prošle jeseni kada je pohvalila Island zbog jačanja saradnje sa EU.

Ona će ponovo posetiti arktički region u martu, a prema rečima jednog neimenovanog izvora, Brisel je izuzetno zainteresovan za produbljivanje veza sa Islandom.

"Razgovor o produbljivanju veza sa ovom ostrvskom zemljom, a potencijalno čak i nastavku pregovora o pristupanju, počeo je i pre nego što je Tramp prošle godine otpočeo svoj drugi mandat kao predsednik SAD. Nakon Trampovih izjava i pretnji u vezi sa aneksijom Grenlanda i nametanja taksa i carina evropskim zemljama, on je samo intenziviran, a Brisel značajno više posvećuje pažnje ovoj strateški važnoj zemlji“, istakao je ovaj neimenovani izvor.

Dodao je da je celokupna globalna situacija povećala hitnost, ali da su i na Island i na EU naročito uticale inicijative i opaske koje dolaze iz SAD.

"Među njima je i šala Bilija Longa, Trampovog kandidata za ambasadora na Islandu, koji je izjavio da će ova zemlja postati 52. američka država i da će on biti guverner“, naglasio je ovaj izvor.

Drugi zvaničnik EU, upoznat sa situacijom oko pregovora sa Islandom, rekao je da "misli da je činjenica da je Island pomenut četiri puta u Trampovom govoru na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu prošlog meseca, dok je američki predsednik govorio o Grenlandu, svakako dodatno uticala na to da ova ostrvska zemlja poveća pažnju i ubrza određene procese“.

"To što se desilo u Davosu mora da je uznemirujuće za jednu malu zemlju“, podvukao je ovaj zvaničnik EU.

Inače, Island je podneo zahtev za pridruživanje EU 2009. godine na vrhuncu ekonomske i finansijske krize i godine u kojoj su sve tri glavne ostrvske komercijalne banke propale.

Međutim, islandska vlada je zamrznula razgovore u decembru 2013. godine.

Tada dolazi do brzog oporavka islandske ekonomije, dok sa druge strane u isto to vreme ekonomisti upozoravaju na potencijalni kolaps evrozone.

U martu 2015. godine Rejkjavik je zatražio da se više ne smatra kandidatom za članstvo u EU.

Ali geopolitička situacija se značajno promenila tokom poslednje decenije.

Island zauzima strateški važnu lokaciju u severnom Atlantiku, južno od Arktičkog kruga, nema vojsku i oslanja se na svoje članstvo u NATO-u i bilateralni sporazum o odbrani sa SAD iz 1951. godine za svoju bezbednost.

Ta realnost, zajedno sa ekonomskim koristima od pridruživanja EU, izgleda da podgreva stavove javnosti o potencijalnom pridruživanju bloku, a ankete pokazuju da je podrška u porastu.

Ipak, put ka članstvu u EU nije jednostavan. Proces pristupanja mogao bi naići na neke političke prepreke, rekao je za "Politiko“ Gudni Torlacijus Johaneson, bivši predsednik Islanda.

Najveća potencijalna prepreka jeste pravo na ribolov.

Ovo je ključna industrija na Islandu i predstavljalo je najveću prepreku tokom poslednjih pregovora.

"Na kraju se sve svodi na ribu, to je uvek bio problem“, rekao je zvaničnik EU.

"Međutim, postoji jedna ključna razlika između pregovora tada i sada. Bregzit“, podvukao je ovaj zvaničnik.

Ujedinjeno Kraljevstvo i Island dugo imaju napete odnose oko ribolova.

Učestvovali su u nizu sukoba između 1950-ih i 1970-ih nazvanih "Ratovi bakalara“.

Tokom pregovora o pristupanju Islanda u periodu od 2009. do 2013. godine postojale su ozbiljne tenzije između dve zemlje, a Ujedinjeno Kraljevstvo je imalo problem sa količinom skuše koju su islandski ribarski brodovi lovili.

Spor nazvan "Rat skuše“ doveo je do toga da je EU pretila trgovinskim sankcijama Islandu.

Ali sada kada je Britanija van EU, pravo na ribolov bi moglo biti manja prepreka.

Ako Islanđani odluče da žele da nastave razgovore sa EU, pregovori bi mogli brzo da se odvijaju.

Island je član evropskog ekonomskog prostora i deo šengenskog prostora, i kao takav već je implementirao mnoge zakonske regulative koje je propisala Evropska unija.

"Pre zamrzavanja pregovora 2013. godine, Island je zatvorio 11 od 33 pregovaračka poglavlja. Trenutno je samo Crna Gora naprednija zemlja kandidat za EU. A i ona je prevazišla tu prekretnicu tek u poslednjih nekoliko meseci“, rekao je jedan zvaničnik EU.

Drugi je dodao da "na papiru, ne bi bilo previše teško i sva bi poglavlja mogla biti zatvorena za godinu dana“.

Međutim, osoba upoznata sa raspoloženjem na Islandu upozorila je da bi takav vremenski rok bio previše ambiciozan i da ipak ima određenih poteškoća sa pojedinim pitanjima i elementima pregovora.

"Da bi se zapravo pridružio EU, Island bi morao da održi još jedan referendum na kojem bi se odlučivalo da li nastaviti proces pridruživanja nakon završetka pregovora“, istakao je ovaj poznavalac prilika na Islandu.

Dodao je i da bi to zavisilo i od toga koliko će ceo proces pregovora i zatvaranje poglavlja trajati, ali pre svega od geopolitičke situacije u tom trenutku.

"To bi mogla biti visoko podignuta letvica koju treba savladati, s obzirom na to da su koristi od članstva za Island više u vezi sa bezbednošću, a manje u vezi sa ekonomskom nagradom. Island ima peti najveći BDP po glavi stanovnika na svetu, što članstvo u EU čini manje privlačnim nego za druge koji se bore da se pridruže bloku“, zaključio je ovaj ekspert.

Prema rečima diplomate Zorana Milivojevića, ovde je reč o zaokruživanju prostora zapadnog interesa, pa u tom smislu treba posmatrati i pridruživanje Islanda evropskoj porodici.

"Island već ima saradnju sa EU koja nadilazi podrazumevanu saradnju za zemlju kandidata. Pored toga, ova ostrvska zemlja gotovo da je implementirala skoro celu zakonsku regulativu koju propisuje EU“, objašnjava Milivojević.

On ocenjuje da je u slučaju Islanda, Švajcarske, Norveške i Lihtenštajna, zemalja koje nisu članice EU, ali imaju gotovo identične politike, ekonomije i zakonsku regulativu, reč o zaokruživanju prostora zapadnog interesa.

"Ujedinjenjem cele Evrope bio bi završen proces zaokruživanja zapadne interesne sfere zasnovane na liberalno-demokratskom konceptu i neoliberalnoj ideologiji“, ističe Milivojević.

Sagovornik "Ekspresa“ ne smatra da su Trampove pretnje o aneksiji Grenlanda bitno uticale da odluku Islanda da obnovi pregovore o članstvu u EU.

"Pitanje Grenlanda je pitanje poštovanja međunarodnog prava. Poštovanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta svake države“, podvlači Milivojević.

On naglašava i da će u narednom periodu sigurno doći na red i pitanje reforme EU, što je neminovno i neodložno jer je proširenje EU na površinu izbacilo neke probleme koji ranije nisu bili vidljivi.

"Što je više zemalja članica to su veće šanse za razmimoilaženje u određenim pitanjima. Zbog toga je preuređenje Unije, počev od budžeta, sastava Evropske komisije i parlamenta, pa do sistema jednoglasnog odlučivanja o zaključivanju pregovora neminovnost. Kada će do preuređenja doći i kako će ono tačno izgledati ostaje da vidimo“, zaključuje Milivojević.

Crna Gora na korak od EU

U svim izveštajima Evropske unije Crna Gora se pominje kao najozbiljniji kandidat za novog člana evropske porodice.

U Briselu se o ovoj zemlji već govori kao o 28. članici.

I nije to bez razloga. Naši susedi otvorili su sva 33 pregovaračka poglavlja, a 13 ih je privremeno zatvoreno.

Ocena iz Brisela je da bi Crna Gora možda mogla kroz dve-tri godine da zakuca na vrata EU, s tim da naročito provede dodatne reforme vladavine prava.

Tim povodom su zvaničnici EU novinarima u Briselu saopštili da će 19. marta biti razmotreno dokle je stigla politika proširivanja.

Dodali su da se od proširivanja ne odustaje, ali i da se ne može odstupati od prijema u članstvo "na temelju zasluga“.

To će reći da su "prečice“ neprihvatljive.