IZA KULISA RIO 2016: Olimpijske igre koje će Brazil zaviti u crno

Svako ko ovih dana sleće u Rio do hotela se vozi zureći u brazilska Potemkinova sela - vesele olimpijske kulise iza kojih se krije istina o jednoj od najneravnopravnijih zemalja na svetu. No, istina uvek nađe način da se obelodani. Ovih dana probila se kroz kanalizacione tokove Rio de Žaneira...

Ceremonija otvaranja Olimpijskih igara poslovično je prilika da se zemlja i grad domaćin predstave svetu. Obično u najboljem ruhu. S obzirom na to da je reditelj otvaranja Igara u Riju niko drugi do Fernando Meireljes, autor proslavljenog filma "Božji grad", nikoga nije začudilo to što se na stadionu našlo mesta i vremena za brazilske favele - nezvanične gradove siromašnih, koji su zemlji dali sambu, fuziju afričkih ritmova i portugalske male gitare.

Bila je to prilika da se svaki peti građanin Rija - stanovnik favela - oseti ponosno. No, kao na karikaturi koja je propratila ovaj događaj, a na kojoj siromašni i neuhranjeni dečak iz crno-bele favele posmatra zlatne odsjaje Olimpijskog stadiona u daljini, i u realnosti jedva da je po koje mesto na stadionu pripalo najsiromašnijima. A ono što su milijarde gledalaca širom sveta videle i nije bila prava favela, već njen kulturno-umetnički osmišljen i konceptualno obesmišljen propagandni lik u ogledalu. "Otvaranje Olimpijskih igara nije trenutak za kačenje prljavog veša na konopac", tvrdi Meireljes.

S njim se slažu i gradski oci, koji su favele od pogleda olimpijaca, novinara i turista odvojili zidovima ili, kako tvrdi zvanični eufemizam, zvučnim barijerama oslikanim brazilskim motivima. I tako svako ko ovih dana sleće u Rio do hotela se vozi zureći u brazilska Potemkinova sela - vesele olimpijske kulise iza kojih se krije istina o jednoj od najneravnopravnijih zemalja na svetu. No, istina uvek nađe način da se obelodani. Ovih dana to je učinila na drastičan način - probijajući se kroz kanalizacione tokove Rio de Žaneira...

Naime, kada je Međunarodni olimpijski komitet dodelio Riju organizovanje Letnjih igara, brazilski politički vrh reklamirao je ovaj poduhvat kao priliku da se favele konačno pretvore u četvrti dostojne ljudske nastambe. Obećavano je uvođenje kanalizacije i smanjenje zagađenosti vazduha. Koliko je urađeno, svedoče reke kanalizacije, koje su iz favela poput filmom ovekovečenog "Božjeg grada" nastavile da teku ka Atlantiku. Za stanovnike Rija to je svakodnevica. Za novinare to je poslastica. Za maratonske plivače ili odbojkaše na pesku, koji su četiri godine marljivo trenirali kako bi se probili do najvažnijeg takmičenja sveta, to je nedopustivo.

I dok istražni organi i poslanici kače prljav politički veš na konopac za vreme Olimpijskih igara, valja se zapitati hoće li, ako ne ceo Brazil, a onda barem Rio, videti išta dobroga kada se Olimpijsko selo bude zauvek iselilo?

No, time je postalo jasno da Rio nije uspeo u onome u čemu London jeste - da Olimpijske igre iskoristi kako bi poboljšao život najugroženijima. Dok se istočni London zbog Igara promenio nabolje do neprepoznatljivosti i zauvek rekao "zbogom" zagađenju i ostacima razaranja iz Drugog svetskog rata, potomci robova, koji su posle oslobođenja s plantaža na severoistoku Brazila pohrlili u Rio, ove igre zapamtiće samo po dodatnoj represiji države s kojom favele tradicionalno nemaju ništa zajedničko. Naime, gradonačelnik Rija Eduardo Paeš nije se poveo za primerom londonskog kolege iz vremena Igara 2012. godine Borisa Džonsona.

Umesto da novac usmeri u infrastrukturu favela, on je rešio da njihove delove, a s njima i dvadesetak hiljada porodica, izmesti daleko od očiju olimpijaca - čak i 50 kilometara dalje. Neki su odbili da se isele. Srećni među njima skrenuli su na sebe pažnju medija, te su se tako našli među izuzetno malobrojnim dobitnicima novog opštinskog smeštaja na staroj lokaciji. One mnogo manje srećne po povratku s posla dočekivale su ruševine mukotrpno sklepanog doma i neizvesna dalja stambena sudbina.

Dakle, ništa od infrastrukture za siromašne, koji su tretirani kao saobraćajna prepreka između olimpijskih borilišta. Što je još važnije, ništa od bezbednosti za siromašne. Naime, dok Igre u Riju obezbeđuje čak 80.000, što policajaca što vojnika, red u favelama trebalo je da zavede za to 2008. godine specijalno formirana policijska jedinica za smirivanje. U početku je bilo rezultata i broj ubistava se drastično smanjio. Međutim, pre tri godine, Brazil je potresao slučaj epileptičnog građevinskog radnika Amariljda de Suze. Danas čak 12 policajaca služi zatvorsku kaznu zbog mučenja De Suze elektroškovima od čega je kasnije i preminuo. No, epilog incidenta je zauvek poljuljano poverenje Karaoka - stanovnika favela - u policiju. Snage reda danas patroliraju tim četvrtima poput vojske. Svakoga dana ubiju barem jednu osobu. Koliko time postižu, svedoče statistike, koje samo u julu beleže 756 oružanih incidenata i 50 pogibija u favelama Rio de Žaneira. Jedini profiteri su bande, koje stanovnicima papreno naplaćuju "zaštitu", ali i pristup osnovnim potrepštinama poput struje i vode.

No, dok zidovi kriju favele od Olimpijskih igara, u glavnom gradu Braziliji je ove nedelje nikao još jedan. Naime, policija je oko Nacionalnog kongresa podigla metar visoku barijeru. Time je spremna za pobornike i protivnike suspendovane predsednice Dilme Rusef, o čijoj daljoj sudbini Senat glasa u utorak. Obe strane zakazale su proteste koji su u Brazilu poslednjih meseci svakodnevica. Senat će dakle naredne nedelje odlučivati o preporuci skupštinskog odbora da se protiv u maju suspendovane predsednice i zvanično pokrene krivični postupak zbog manipulisanja budžetom zarad stvaranja lažne slike o ekonomiji zemlje tokom predizborne kampanje, kojom je osvojila drugi mandat. Nisu dakle gradski oci Rija jedini koji vole da grade Potemkinova sela. Da će se Dilma Rusef i formalno naći na optuženičkoj klupi retko ko sumnja s obzirom da je odbor svoju preporuku izglasao u odnosu 14 prema 5. Tako se kontroverzna priča o ko-kreatorki brazilskog ekonomskog čuda bliži kraju. Samo čudo odavno je to prestalo da bude.

Ništa manje kontroverzan nije ni Dilmin naslednik desničar Mišel Temer. Potomak libanskih emigarata, šef države je postao ne na izborima, već po automatizmu, kao potpredsednik, kada je Dilma Rusef suspendovana. Da apsurd bude veći, on čak nije iz njene Radničke partije, već iz protivničke Partije brazilskog demokratskog pokreta, koja se sa Dilmom našla u koaliciji, što je čest slučaj u brazilskoj politici, gde se među (pre)velikim brojem stranaka prepliću komplikovane i često apsurde spone. Temer nije bio popularan ni pre dolaska na vlast. No, njegova politika stezanja kaiša, koja se dopada Međunarodnom monetarnom fondu i stranim investitorima, dovela je do toga da ga na otvaranju Igara gledaoci izvižde. Skoro na svim olimpijskim borilištima mogu se videti navijači sa natpisima "Temer napolje". Tokom nedinamičnog dela jednog odbijkaškog meča, brazilski navijači su ovaj poklič pretvorili u višeminutnu mantru. Međunarodni olimpijski komitet upozorava da Igre nisu mesto za politiku. Branitelji ljudskih prava u zemlji sa krhkom demokratskom tradicijom uzvraćaju konstatacijom da gledaoci imaju pravo na slobodno izražavanje mišljenja i slobodu govora. Policija opet reaguje konfuzno i, čini se, po sopstvenom nahođenju. Neke navijače privodi i izbacuje s borilišta, dok druge toleriše. Jedno je izvesno. Ove olimpijske igre ne prolaze bez politike. Za to vreme Temer je suočen ne samo s gnevom građana već i sa ostavkama ministara koje pljušte kao kiša kako se zahuktavaju istrage u vezi s korupcijom u brazilskom energetskom gigantu Petrobras.

Snage reda danas patroliraju siromašnim četvrtima poput vojske. Svakoga dana ubiju barem jednu osobu. Samo u julu zabeleženo je 756 oružanih incidenata i 50 pogibija u favelama Rio de Žaneira

I dok istražni organi i poslanici kače prljav politički veš na konopac za vreme Olimpijskih igara, valja se zapitati hoće li, ako ne ceo Brazil, a onda barem Rio videti išta dobroga kada se Olimpijsko selo bude zauvek iselilo? Ekonomisti smatraju da će jedina zaostavština Igara biti dodatni porast inflacije za 0,4 odsto u godini kada je ona prvi put prešla dvocifreni prag. Predviđaju i da će pet odsto firmi u Riju zatražiti zaštitu od bankrotstva pošto olimpijska baklja bude ugasla. Za svaku osmu malu kompaniju očekuju da neće biti u stanju da otplati dugove bankama. U olimpijsku infrastrukturu je u poslednjih šest godina uloženo oko 12 milijardi dolara. Time se javna potrošnja u Riju preselila u negativan saldo od 17 procenata. Brazilska federalna vlada je u junu morala te dugove da isplati iz državne kase. Olimpijski turizam doneće Brazilu samo oko 400 miliona dolara - dvostruko manje nego što se predviđalo. Što je još poraznije, projekcije pokazuju da će celokupna dobit od investicionih projekata i turizma vezanim za Olimpijske igre, biti samo 0,05 procenata brazilskog bruto nacionalnog proizvoda ove godine. On će, slažu se stručnjaci, biti za 3,5 odsto manji nego prošle godine. Dakle, saldo Olimpijskih igara već se može smatrati negativnim.

Ima li, dakle, iko koristi od Olimpijskih igara? Čini se da nema, ali 0,0001 odsto Brazilaca ipak trlja ruke. To su brazilski milijarderi koji se raduju neverovatnom skoku nacionalne berze od čak 65 odsto. Oni koji misle da taj skok ima veze s Olimpijskim krugovima, grdno se varaju. Zbunjeni "bregzitom" i zaplašeni stanjem u bankama Evropske unije, investitori se poslednjih meseci okreću Brazilu, koji je, uz sve muke i nedaće, i dalje deveta privreda sveta. Šta je tačno njihova računica, teško je reći. Ako je verovati Vikiliksu, verovatno računaju da će ekonomska politika sadašnje vlade stvoriti klimu koja pogoduje daljem bogaćenju prebogatih. Treba imati u vidu da je energetski gigant "Petrobras" bio zaslužan za pet procenata ukupnog priliva kapitala u Brazil. Trenutno je u toku raspad te kompanije i političke elite koja je cvetala na usponu "Petrobrasa". Kada proces protiv Dilme Rusef bude okončan, što se očekuje 29. avgusta, i kada ceremonija zatvaranja Olimpijskih igara bude počela da bledi iz sećanja Brazilaca, kucnuće čas da se popuni crna rupa u energetskom sektoru Brazila. Investitori čekaju taj momenat.

Da li će do tada Mišel Temer preživeti na funkciji predsednika takođe je nezahvalno prognozirati. Brazilski mediji su ga nedavno doveli u vezu s primanjem nelegalnih fondova za političku kampanju, koji prevazilaze tri miliona dolara. U trenutnoj klimi u kojoj političari jedu jedni druge kao pirane u Amazonu, ničija sveća nema šanse da gori čak ni do ponoći.

I na kraju, nemojmo zaboraviti na pouku brazilske olimpijske telenovele. Kada je toj zemlji 2008. godine poverena organizacija Igara, bila je to šesta privreda sveta s godišnjim rastom od 5,5 odsto. Tada se Brazil, po ekonomskoj snazi našao ispred Rusije, koja mu je uz Kinu i Indiju, partner u BRIK-u, organizaciji četiri nadiruća privredna džina. Sada je Brazil ušao u peto tromesečje negativnog privrednog rasta - dakle, beleži već drugu godinu recesije, porasta inflacije i nezaposlenosti.

Privrednici mole boga da Kinezi ne okrenu leđa brazilskom izvozu, a Amerikanci obustave investicije. Kako je do preokreta došlo? Tako što je tada vladajuća Radnička partija prvo uz predsednika Lulu, a onda i uz predsednicu Rusef, zaboravila na interese 0,0001 Brazilaca - onih najbogatijih. Zaboravila je koliko je demokratija u toj zemlji mlada i krhka biljka i koliko su duboki i razgranati koreni moći potomaka robovlasnika.

Danas, dok u zemlji vlada politički i privredni haos, koji je svakako i posledica preambicioznih socijalnih davanja svrguntih levičara, milijarderi ne brinu za kanalizaciju u favelama niti blokadu olimpijskog saobraćaja, nedovršeno Olimpijsko selo, koje je nateralo australijske reprezentativce da pređu u hotel, niti za rampu na Atlantiku, koja se srušila nedelju dana pred takmičenje u jedrenju. Oni nadleću Rio helikopterima po ceni od 1.500 dolara na sat i raduju se ponovnom uspostavljanju starog poretka. Svet danas po globalnoj nejednakosti liči na Brazil. I zato ne sme da zaboravi olimpijsku lekciju iz Rija kako ne bi i sam završio kao nečije Potemkinovo selo.