Izbori u Crnoj Gori, ali i popis: Posle četiri godine...

Određeni pomaci jesu napravljeni, ali je to ipak daleko od očekivanog. Pobedničke snage vrlo brzo su se posvađale među sobom, ostavljajući državu u stanju permanentne krize, sa vladama vrlo kratkog veka, što je dovelo u pitanje i njihovu sposobnost da se uhvate ukoštac sa najozbiljnijim problemima.

Napredak je učinjen u borbi protiv organizovanog kriminala. Započelo se sa dekonstrukcijom kriminalnog mehanizma koji je u sebi imao i visoke državne predstavnike iz sudstva, tužilaštva i policije.

Predstavnici srpskih stranaka jesu uključeni u vlast, ali i to tek nedavno. A pobednici poslednjih izbora nisu izneverili tradiciju pa su se odmah posle glasanja, mada je to počelo i pre nego što su im građani dali svoje poverenje, pocepali. Reč je, naravno, o predsedniku Jakovu Milatoviću i premijeru Milojku Spajiću.

Poslednja mrlja na fasadi crnogorske države jeste popis stanovništva. Održan je još u decembru 2023. godine, a i to posle mnogo odlaganja. A do sada su objavljeni samo preliminarni rezultati.

Direktor Uprave za statistiku (Monstat) Miroslav Pejović saopštio je da ta uprava radi kako je predviđeno Zakonom o popisu i da rok za objavljivanje nije prekršen.

On je saopštio da je definisano da će se podaci sa popisa stanovništva, domaćinstava i stanova 2023. godine objavljivati sukcesivno u drugoj polovini 2024. godine posle unosa, obrade i kontrole podataka.

"Dakle, nije prekršen Zakon jer druga polovina 2024. godine traje još četiri meseca“, navodi se u saopštenju u kojem se kaže da „nijednim saopštenjem niti izjavom Uprava za statistiku nije precizirala datum objave niti je to objavila.“

Deo prosrpskih vladajućih stranaka je tokom vikenda ocenio da je „odlaganje“ objavljivanja rezultata popisa stanovništva „prevršilo svaku prihvatljivu meru“.

Oni sumnjaju da se radi o "klasičnoj zloupotrebi čelnih ljudi u Monstatu“ i u komisiji za specifikaciju softvera i reviziju softverskog koda, „kojima očigledno ne odgovaraju rezultati popisa, te na svaki način pokušavaju da odlože objavu rezultata ili da ublaže projekciju koja bi za neke društveno-političke strukture bila poražavajuća“.

Dok pitanje nacionalnosti, jezika i crkve duboko deli Crnu Goru, Pokret "Evropa sad“ premijera Milojka Spajića je odbacio te ocene.

Monstat je zaključio proceduru tendera za reviziju koda softvera kojim će se kontrolisati podaci s popisa. Ako tokom tog postupka koji se završava 27. avgusta ne bude primedaba, prvorangirana kompanija „Secnora Ou“ iz Estonije trebalo bi da završi taj posao s kodom do 7. septembra.

Potom bi, konačno, moglo biti poznato od kada i koliko dugo će građani moći da kontrolišu podatke koje su dali popisivačima, a samim tim bi se znao i okvirni termin kada bi mogli biti objavljeni rezultati popisa.

Posle prvog i, ujedno, neuspelog tendera za tu proveru, Monstat je 7. avgusta raspisao drugi tender za ponuđača koji će uraditi reviziju koda softvera koji će građani koristiti za kontrolu podataka o sebi.

Prikupljeni podaci odnose se na stanje koje je bilo 31. oktobra 2023. godine u 24 sata, što se smatra referentnim momentom popisa.

Tada je Crna Gora imala 633.158 stanovnika, a popis je obuhvatio i 217.441 domaćinstvo, 396.873 stana i 1400 naselja.

U Crnoj Gori su za jesen zakazani vanredni lokalni izbori u nekoliko gradova, među kojima i Podgorica koja čini trećinu biračkog tela.