Svet
21.10.2023. 20:45
Svet
02.11.2023. 14:05
Boško Vukčević
Islamski terorizam
Evropa pod pretnjom terorističkih napada
Sukob Izraela i Palestine na Bliskom istoku u velikoj meri je povećao opasnost od terorističkih napada u Evropi.
Samo nekoliko dana od izbijanja sukoba, odnosno napada Hamasa na izraelske gradove i žestokog odgovora Izraela, usledili su prvi teroristički napadi i na evropskom tlu.
U školi u Arasu u Francuskoj 20-godišnji ruski državljanin iz Ingušetije, oblasti gde mahom žive muslimani, nožem je ubio nastavnika i ranio još tri osobe. Napadač je uhapšen, a ustanovljeno je da je ranije pohađao ovu školu.
Napad se desio u mestu gde živi veliki broj jevrejskih i muslimanskih stanovnika.
Zatim je usledio napad islamiste iz Tunisa u Briselu kada je napadač ubio dva navijača iz Švedske pre početka utakmice kvalifikacija za Evropsko prvenstvo u fudbalu između reprezentacija Belgije i Švedske. Njega je policija sutradan locirala i u razmeni vatre on je ranjen, ali je preminuo u bolnici. Ispostavilo se da ga je Tunis potraživao zbog ekstremizma, ali da Belgija nije reagovala na dopise iz Tunisa.
Na snimku koji je posle ovog napada objavljen na internetu odgovornost je preuzeo muškarac koji se identifikovao kao pripadnik Islamske države. Svedoci ovog nemilog događaja kažu da je napadač, pre nego što je pucao u svoje žrtve, uzvikivao “Alahu akbar“.
Nakon ovih napada francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da je u pitanju “povratak islamskog terorizma“.
“Videli smo to ponovo u Briselu. Sve evropske države su ranjive“, rekao je Makron.
Francuska je ubrzo posle terorističkog napada u Briselu pojačala kontrolu na granici sa Belgijom.
Iako zvanično još nije poznato da li je napadač iz Brisela imao saučesnike, stručnjak za terorizam Dževad Galijašević za “Ekspres“ kaže da sigurno nije delovao sam.
On objašnjava da “vukovi samotnjaci“, kada je terorizam u pitanju, ne postoje.
“Uvek se radi o organizaciji. Terorizam je organizovano krivično delo. Brutalno nasilje sa političkom pozadinom i ciljevima, i tu nema usamljenih vukova“, ističe Galijašević.
On se osvrnuo i na pisanje italijanske štampe koja, navodno na osnovu podataka tajne službe, izveštava da na Balkanu postoji 20 ćelija koje deluju pod nazivom “Balkanski lavovi“.
“’Balkanski lavovi’, to ne postoji. Takav poetski naziv za terorističku organizaciju postoji samo u američkim filmovima“, kaže Galijašević.
Dodaje da je Italija pod jakim uticajem Amerike i da SAD imaju veliki broj baza u Italiji.
“Naravno da u takvim okolnostima i veliki broj obaveštajaca deluje u ovoj zemlji. Ovakve priče potiču upravo od njih i služe za plašenje Evrope“, objašnjava Galijašević.
Svet
06.07.2023. 17:55
Devet uhapšenih pod sumnjom za terorizam
Naglašava da kada se stvar tako predstavi ona je opipljivija običnom čoveku i lakše je shvata, lakše stvara predstavu o toj nekoj terorističkoj organizaciji, a samim tim veći je i strah.
Upravo zbog toga, zbog izazivanja što većeg straha, i dolazi do konstrukcija ovakvih priča.
“Može se slobodno reći da su nalazi italijanske obaveštajne službe malo predimenzionirani i predstavljaju amerikanizaciju ovog problema, odnosno holivudsko predstavljanje koje omogućava običnom čoveku da percipira celu situaciju, da pravi i zamišlja poznate, šablonske slike“, pojašnjava Galijašević.
Posebno ističe da muslimani ne razmišljaju tako kako je to predstavljeno u italijanskim medijima i kako je američka obaveštajna služba to poturila.
“Pretnja po Evropu jeste realna, ali dolazi iz etabliranih izvora terorističkih organizacija poput Al Kaide i Islamske države, a ne nekakvih ’Balkanskih lavova’“, kaže Galijašević.
On ističe da pretnja dolazi od povratnika, od džihadista sa sirijskog ratišta.
“To je stvarna pretnja. Ti ljudi su stvarna pretnja. Oni su indoktrinirani radikalnim programom Muslimanske braće, zadojeni mržnjom prema Zapadu jer ga smatraju odgovornim za sve probleme i nedaće koje su zadesile muslimanski svet, krvoločni su i obučeni za rukovanje raznim oružjem i eksplozivima“, podvlači Galijašević.
On ističe da pretnja postoji i da su te, takozvane ćelije, integrisane i deluju u okviru Islamske države i Al Kaide.
“Njihov politički program je program Muslimanske braće, a verski vehabizam“, naglašava Galijašević.
S druge strane, pojedini analitičari smatraju da su ovi napadi prvi odgovori na pozive lidera Hamasa na džihad.
Svet
16.10.2023. 21:39
Pucnjava u centru Brisela, ubijene dve osobe (FOTO, VIDEO)
Oni kao posebno ranjive na terorističke napade navode Evropu i Severnu Ameriku, pre svega SAD.
Član svetske asocijacije šefova policije Marko Nicović smatra da je teroristički napad u Briselu delo pojedinca koji se odazvao na poziv lidera Hamasa.
“Moguće da su aktivirali nekoga ko je pristao da se žrtvuje. Lako je naći žrtve među muslimanima jer žive u siromaštvu i krive Zapad za takav život“, kaže Nicović.
On navodi podatak da je u poslednjih sedam godina u Evropu došlo oko tri miliona muslimana koji su pobegli iz ratom zahvaćene Sirije, iz Avganistana, Libana i drugih zemalja Bliskog istoka.
Dalje ističe da su barem 200.000 od ta tri miliona radikalni muslimani, džihadisti čiji ekstremizam se ovim sukobom između Izraela i Palestinaca samo pojačao.
Nicović kaže i da su dva nedavna teroristička napada samo početak i da će ih sigurno biti još širom sveta.
On ističe da je direktor FBI-ja Kristofer Vrej na sastanku svetske asocijacije šefova policije u San Dijegu pre nekoliko dana i sam rekao da će napada terorista tek biti.
“Tada je upozorio da očekuje više terorističkih napada muslimana na tlu Amerike“, rekao je Nicović.
On kao potencijalnu pretnju vidi i treću generaciju muslimana koja je rođena u Evropi, ali je i dalje otuđena, čiji se veliki broj nije prilagodio, nije asimilovan, već živi izolovano u getima i u siromaštvu.
“Ovaj problem posebno je izražen u Francuskoj i Belgiji, a poslednjih nekoliko godina i u Nemačkoj u koju je ušlo 1,2 miliona muslimana iz severne Afrike, Pakistana, Sirije...“, naglašava Nicović.
Politički analitičar Mirko Dautović nema dilemu da li će Evropa biti meta terorističkih napada, posebno nakon što su određene zemlje jasno i glasno stale na stranu Izraela u ovom sukobu, i to ne samo verbalno, već i kroz pružanje pomoći u oružju i drugim potrepštinama.
“Zbog realne opasnosti, Francuska, koja ima jednu od najbrojnijih muslimanskih zajednica, naredila je specijalnim službama da posebnu pažnju usmere na doseljenike sa Kavkaza, starosti od 16 do 25 godina koji su u registru obeleženi slovom ’S’ jer to znači da predstavljaju pretnju po nacionalnu bezbednost“, rekao je Dautović za “Blic TV“.
Dževad Galijašević istakao je i da pretnja Evropi ne dolazi od Hamasa, koji iako sebe definiše kao terorističku organizaciju svoj radijus delovanja nije u toj meri širio na Evropu.
Galijašević kaže i da je Hamas geopolitički instrument zapadnih zemalja.
“Formiran je 1987. godine od strane britanske kontraobaveštajne službe MI-6 i izraelske tajne službe Mosad kao operativno telo čiji zadatak je bio da potkopa autoritet palestinskog vođe Jasera Arafata i onemogući mirovni sporazum između Izraela i Palestine za koji se pokazalo da je moguć“, kaže Galijašević.
“To je potvrđeno već 1993. godine kada su Izrael i Palestina pod pokroviteljstvom tadašnjeg američkog predsednika Bila Klintona postigli mirovni sporazum. Palestinu je zastupao Jaser Arafat, a Izrael premijer Jicak Rabin“, objašnjava Galijašević.
Dodaje da su 1995. godine Arafat i Rabin, zbog ovog sporazuma, dobili Nobelovu nagradu za mir.
“Međutim, Jicak Rabin je 1995. godine ubijen, a egzekutor je bio član njegovog obezbeđenja, odnosno Mosad. Desetak godina kasnije ubijen je i Arafat koji je otrovan cezijumom“, kaže Galijašević.
Ističe da tada Hamas pokreće prve prividne sukobe sa Izraelom koji su bili režirani, a sve s ciljem kako bi mirovni sporazum Arafata i Rabina propao.
“Izrael se 2005. godine povlači iz Pojasa Gaze, a Hamas odmah pokreće napade na Fatah, palestinsku političku organizaciju na čijem čelu je bio Arafat. Ubija njene vođe, naslednike Arafata, i potpuno ovu političku organizaciju proteruje iz Gaze“, naglašava Galijašević.
Kaže i da je od tada Hamas vršio povremene terorističke napade, ali da su oni uvek usleđivali kad je trebalo potkopati mirovne pregovore Izraelaca i Palestinaca.
Galijašević kaže i da je palestinsko pitanje oduvek bilo generator velikog islamskog nezadovoljstva, ali i velike radikalizacije.
“Trenutno je ključno pitanje odakle se može očekivati napad“, ističe Galijašević.
Svet
24.10.2023. 16:45
Šta je Makron predložio Izraelcima
On dodaje da neće crni muslimani iz Sudana ili žuti muslimani iz Indonezije ili Malezije izvesti terorističke napade, već muslimani iz Evrope, neko ko pojavom ne odudara od evropskog čoveka.
“Znači neko ko ne privlači pažnju i ko se može prikriti“, ističe Galijašević.
On podvlači i da je najsnažniji ogranak Muslimanske braće u celoj Evropi, ako se izuzme London na koji se ovaj ogranak oslanja, u Sarajevu. I najveća pretnja terorističkim napadima dolazi upravo odatle, naglašava Galijašević.
Dodaje da se u Sarajevo i Bosnu i Hercegovinu iz Sirije i dalje vraćaju dobrovoljci.
“Samo njih 45 je osuđeno zbog učešća u ratu u Siriji. Od 500 koliko ih je otišlo vratilo ih se oko 350. Smatra se da ih je oko 100 poginulo, dok se njih 75 nalazi u Idlibu pod komandom Nusreta Imamovića“, podvlači Galijašević.
On smatra da su Nemačka i Francuska najugroženije i da ovom problemu nisu posvetile dovoljno pažnje. Navodi da je, na primer, Austrija sa druge strane ovom problemu posvetila veliku pažnju i da je preduzela ozbiljne odbrambene mere.
“Austrija je već sprovela akciju ’Palmira’ u kojoj je uhapšeno 17 Bošnjaka iz Beča i Graca. Među njima su Mirsad Omerović poznat pod imenom Ebu Tejma, Nedžad Balkan Kučević ili Ebu Muhamed, Adem Demirović i drugi. Oni su još u zatvoru“, kaže Galijašević.
Dodaje da je Austrija reformisala položaj verskih zajednica i zabranila stotine mesdžida, uhapsila ekstremiste, ograničila finansiranje i stavila ih pod kontrolu.
“S druge strane, Nemačka i Francuska nisu preduzele mere i zbog toga su one najranjivije“, ističe Galijašević.
On smatra i da će ozbiljniji teroristički napadi u Evropi početi onog trenutka kada bude trebalo odvući pažnju sa Izraela i Palestine, kad bude neophodno zamagliti dešavanja na Bliskom istoku.
“Kada bude trebalo da se postigne efekat da se Evropa bavi sama sobom, a to će biti trenutak kada se bude krenulo u mirovne pregovore ili kopnenu ofanzivu Izraela, tada će uslediti i teroristički napadi u Evropi“, zaključuje Galijašević.
Komentari
