IZVRŠILAC ORBANOVE VOLJE: Ko je Laslo Tročanji, novi komesar za proširenje?

Predloženi komesar za proširenje EU Laslo Tročanji, nekadašnji je mađarski ministar pravde i blizak saradnik Viktora Orbana. Tročanji (63) je mađarski advokat, bivši sudija, diplomata i univerzitetski profesor, a uža specijalizacija mu je ustavno evropsko i uporedno pravo.

Od 2019. je član Evropskog parlamenta (Partije Fides). Prethodno je, od 2014. do 2019. bio ministar pravde Mađarske.

Bio je ambasador Mađarske u Belgiji i Luksemburgu od 2000. do 2004. godine, a u Francuskoj od 2010. do 2014. Radio je i kao zamenik člana Venecijanske komisije Saveta Evrope od 2005. do 2013, i član Ustavnog suda od 2007. do 2010. Profesor je na univerzitetu u Segedinu.

Tročanjija u zapadnim medijima nazivaju izvršiocem Orbanove volje, a kao arhitekta novog sistema sudstva u Mađarskoj, široko je kritikovan zbog organičavanja prava u oblasti pravosuđa.

Kao ministar pravde, Tročanji je predstavio niz zakona koji su pokrenuli pravne sukobe sa Evropskom komisijom. Nadgledao je pravne akte koji kriminalizuju nevladine organizacije za pomoć izbeglicama i postavljanje mađarskih kontejnerskih kampova za azilante, kao i mere zbog kojih je centralnoevropski univerzitet bio prisiljen da napusti Budimpeštu.

Iz tog razloga, njegov izbor za komesara, pojedini u Briselu su dovodili u pitanje. Rođen je 1956. godine u Budimpešti, a završio je Fakultet prava i političkih nauka 1980. godine. Oženjen je i ima troje dece.

Inače, Tročanji je svojevremeno u intervjuu za Novosti istakao da u jeku izbegličke krize, saradnja Beograda i Budimpešte po tom pitanju može "drugima poslužiti za primer".

On je još tada iskazao svoj stav o kandidaturi naše zemlje za članstvo u EU i izjavio da Budimpešta podržava Beograd kako bi u što skorije vreme zadovoljio sve kriterijume koji mu stoje na evropskom putu.

Novoimenovana predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je u pismu Laslu Tročanjiju, istakla značaj kredibilne evropske perspektive za Zapadni Balkan i važnost ubrzanja napretka u procesu proširenja.

Ona je naglasila da je "evropska perspektiva Zapadnog Balkana pomogla da se prevaziđu istorijske podele i pokrenu ključne političke i ekonomske reforme". U isto vreme, kako je navela, spoljni uticaj u regionu značajno raste.

"Imperativ je da održimo i ubrzamo napredak u narednih pet godina, kroz procenu zasnovanu na zaslugama svake zemlje kandidata, uz očuvanje kredibilne perspektive za budući pristup EU", navela je Fon der Lajenova u pismu Tročanjiju, kojem je poručila da bi trebalo da radi na ubrzanju strukturalnih i institucionalnih reformi i fokusira se na osnove vladavine prava, ekonomski razvoj i reformu javne administracije.

Ona ga je pozvala da podrži sve napore u borbi protiv korupcije u regionu, kao i napore ka izgradnji dobrosusedskih odnosa i rešavanju bilateralnih sporova.

Predlog Tročanjija za novog komesara EU pozdravila je ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović, dok je generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Suzana Grubješić ocenila je da je dobra vest za Srbiju što je reč o nekadašnjem ministru pravde Mađarske.

Grubješićeva je istakla da on dolazi iz zemlje koja je sklona proširenju, ali poručuje i da treba da budemo realni, jer se, kaže, najverovatnije neće desiti da pristupimo EU do kraja mandata nove komisije, 2024. godine.

"Ali, možemo da se nadamo da će možda do kraja mandata ove komisije jedna ili dve zemlje, Srbija ili Crna Gora, ili obe, potpisati Ugovor o pristupanju Evropskoj uniji", rekla je Grubješićeva.

Ona je podsetila da ne govore sve zemlje Evropske unije "jednim glasom" o proširenju i dodala da je tako čitav proces usporen, bez obzira na to što je proširenje ranije bila jedna od najuspešnijih politika same Unije.

Grubješić poručuje da sada treba "upregnuti" ozbiljne materijalne i ljudske resurse da se vrati kredibilitet proširenju i da ono, kako kaže, ne ostane mrtvo slovo na papiru.

Što se tiče država kandidata, tu pre svega mislim i na Srbiju, one treba da se fokusiraju na ispunjavanje svih onih kriterijuma i standarda koji su potrebni za članstvo, dodala je Grubješićeva:

"Srbija naročito mora da se fokusira na dva fronta, jedan je nastavak dijaloga sa Prištinom, jer je to nepremostiva prepreka u evrointegracijama Srbije i drugo jesu unutrašnje reforme, naročito iz poglavlja 23 i 24 vladavina prava, sloboda izražavanja, borba protiv korupcije itd...".