Japan, američko oružje protiv Kine

Japan, američko oružje protiv Kine

Shutterstock


Kada je ratovala protiv imperijalističkog Japana, pre 75 godina, Kina je bila podeljena, siromašna, ekonomski devastirana. Vojno slaba. Tadašnji predsednik države Čang Kaj Šek i njegova nacionalistička Kuomintang partija kontrolisali su centralne i jugozapadne delove teritorije, a odatle su sa slabo naoružanom vojskom napadali japansku armiju, ali i kineske komuniste koji su jačali na zapadu zemlje. Već 1940. Kina je bila na ivici poraza. Izgledalo je kao da će se ostvariti zamisao Japana o “novom azijskom poretku”, u kojem će carska država dominirati.
Na obe strane su ratovali milioni vojnika i procenjeno je, mada nema pouzdanih statističkih podataka, da je u Drugom japansko-kineskom ratu stradalo 15 do 20 miliona ljudi, dok je 90 miliona Kineza izbeglo iz domovine. Rat je bio dug i krvav. Počeo je japanskom okupacijom Mandžurije 1931. godine, da bi eskalirao 1937. na mostu “Marko Polo” u blizini Pekinga. Svoju snagu Japanci su crpli iz doktrine o rasnoj nadmoći nad Kinezima.
EPA-EFE/HOW HWEE YOUNG

EPA-EFE/HOW HWEE YOUNG

Preokret se desio decembra 1941, kada je Japan napao Perl Harbor, da bi samo dan kasnije SAD objavile rat japanskim vlastima. Uz pomoć Amerike, ali i Sovjetskog Saveza, Kina je 1945. konačno porazila Japan. Formalno, ta država se predala 9. septembra 1945. Bila je primorana da se odrekne Mandžurije, ostrva Tajvan i Peskadoresa. Kina je, s druge strane, tada priznata kao deo velike četvorke savezničkih snaga i postala je stalna članica Saveta bezbednosti UN. U naredne četiri godine u Kini je trajao građanski rat, koji se završio pobedom komunista, predvođenih Mao Cedungom. Poraženi Čangovi nacionalisti povukli su se na Tajvan, a Cedung je 1949. osnovao Narodnu Republiku Kinu, državu koju veći deo sveta nije priznavao.
O Cedungovim diktatorskim metodama i agrarnoj reformi, zbog koje je od gladi pomrlo 30 miliona Kineza, može se diskutovati. Ali mu se ne može osporiti da je učvršćivanjem vlasti od Kine napravio silu. Toliku da od nje danas najviše zaziru SAD. Zanimljivo je da je „National interest”, ugledni dvomesečni nedeljnik koji se bavi međunarodnim odnosima, nedavno u jednom članku Vašingtonu ponudio strategiju za eventualni sukob s Kinom. U tom tekstu novinari su predložili aktuelnoj američkoj administraciji da se osvrne na to kako su u Drugom svetskom ratu SAD porazile Japan. Upravo je tu strategiju, ali na izverziraniji način, Pentagon možda već uzeo u obzir. Naime, Japan već nekoliko godina ulaže u svoje vojne snage, iako je u toj raboti ograničen ustavom koji su pisale okupatorske američke snage posle Drugog svetskog rata. Jačanje japanske vojske, međutim, intenzivirano je u poslednje vreme, kao i vojna saradnja sa Amerikom. Kako upućeni tvrde, to samo može da znači da SAD u Japanu vide svog glavnog saveznika protiv Kine.

Made by @P

Naime, američka opsednutost Kinom najočiglednija je na naslovnim stranama uglednih američkih nedeljnika, kojima je Kina iz broja u broj glavna tema. Trgovinski rat i retorička prepucavanja na relaciji Peking-Vašington neizostavni su deo medijskih pisanja, ali i real-politike. Svaki potez kineskih vlasti američka administracija tumači kao otvorenu provokaciju, što je bio slučaj i s nedavnom kineskom proslavom sedamdesete godišnjice od osnivanja mornarice, kada je Kina želela da pokaže koliko su njene pomorske snage ojačale u proteklim decenijama. Velelepna parada brodova za Amerikance nije bila ništa drugo do pokazivanje moći. Takav signal, međutim, kineski predsednik Si Đinping pokušao je da ublaži rečima da njegov narod voli mir i da države ne bi trebalo da prete jedna drugoj.
Na vojnom defileu prikazana su ukupno 32 broda, prvi kineski nosač aviona, nuklearne podmornice, razarači i borbeni avioni. Učestvovalo je i 20 stranih brodova iz 13 zemalja, među kojima su Rusija, Indija, Japan, Vijetnam i Australija. Od delegacija, kojih je bilo ukupno 60, visoke zvaničnike jedino nije poslala Amerika. Umesto toga, u ime SAD na defile je došao samo ataše za odbranu američke ambasade u Pekingu.
“Američka mornarica ima mnogo posla da se suprotstavi kineskoj agresiji u Južnom kineskom moru i ne treba joj učešće u ovom komunističkom razmetanju”, naveo je nedavno šef američkog senatskog komiteta za oružane snage Džin Inhof.
Za razliku od SAD, Japan, koji se s Kinom spori oko ostrva Senkaku u Istočnom kineskom moru, poslao je na vojnu paradu razarač “suzucuki”. To je prvi put u poslednjih sedam godina da je Tokio poslao svoj brod na jednu kinesku ceremoniju, što su pojedini mediji protumačili kao jasan znak otopljavanja odnosa.
Međutim, visoki japanski zvaničnici tvrde potpuno suprotno – Tokio u Kini vidi sve veću pretnju i zbog toga jača svoju vojsku. Decembra prošle godine japanska vlada je objavila da će modernizovati najveći ratni brod “Jokosuka”, prvi put još od Drugog svetskog rata. Pored toga, plan je da se nadogradi i brod „Kaga” kako bi mogao da primi desetak borbenih aviona 147 F-35 koje je Japan nedavno poručio od Amerike.
Shutterstock

Shutterstock

Japan je ograničen ustavom tako da ne može da ima vojne ofanzivne snage ili resurse za vođenje rata. Njegove Snage samoodbrane (Jieitai), kako se naziva armija, u poslednjih nekoliko godina su dobile šira ovlašćenja od pukog traganja za podmornicama ili čuvanja ratnih aviona. Premijer Šinzo Abe je 2012. insistirao na tome da se od Jietiai napravi standardna vojska, i to je predstavljeno kao deo šireg nacionalnog plana. Tada je usvojio zakone koji dozvoljavaju Japanu da pomaže saveznicima, a Snagama samoodbrane da koriste oružje u mirovnim misijama UN. Ta država je ovog meseca poslala dva vojnika u američku mirovnu misiju.
Naredne godine japanski premijer je osnovao Savet za nacionalnu bezbednost (SNB), imenovan od 70 službenika, sa zadatkom da raspravlja i koordiniše politiku odbrane i bezbednosti. SNB, koji postavlja smernice svakih pet godina, izneo je novi plan decembra prošle godine. Kako piše “Ekonomist”, u njemu se ističu tri stvari. Prva je povećanje potrošnje na odbranu. Japan planira da u narednih pet godina izdvoji 245 milijardi dolara, što je porast od 11 odsto u odnosu ne prethodni budžet za odbranu i oko manje od četvrtine novca koji izdvaja Kina. Istovremeno, to je više od onoga koliko na vojsku troše Velika Britanija i Francuska. Drugo je sticanje novih ofanzivnih sposobnosti. I treće, nova odbrambena strategija podrazumeva pripreme Japana za rat u svemiru. U te svrhe vazduhoplovstvo ima zadatak da uspostavi jedinicu vrednu 240 miliona dolara za praćenje satelita, uz podršku moćnog novog radara u jugozapadnom gradu Sanio-Onoda.
Shutterstock

Shutterstock

Pored toga, Tokio je izdvojio oko 57 miliona dolara u budžetu za odbranu 2019. kako bi razvio hipersonično oružje, kao i prototip motora i tehnologije za sagorevanje mlaznog goriva tokom leta velike brzine i visokih temperatura. Plan je da se prva testiranja sprovedu od 2023. do 2025. Takođe, ubrzan je razvoj supersonične raketne bombe, takozvane klizne bombe, koja će se koristiti za odbranu udaljenih japanskih ostrva oko Okinave, koje Kina smatra svojom teritorijom. Razmatra se i postavljanje protivbrodskih raketa na sporna ostrva i stvaranje amfibijske brigade za brzo raspoređivanje, koja će koristiti rakete za odbranu ili ponovno zauzimanje tih ostrva. Japan želi da kupi i krstareće rakete, uključujući i američki „Joint Air-to-Surface Standoff Missile-Extended Range” (JASSM-ER) i norveško-američki „Joint Strike Missile”. To oružje bi moglo da se koristi za uništavanje severnokorejskih balističkih raketa usmerenih na Japan.
Takva vojna strategija ne samo da služi Japanu u odbrambene namene već i tome da se pojača savez sa SAD, priznali su pojedini japanski zvaničnici. Oni, međutim, podvlače da Japan to ne radi samo da bi udovoljio Americi.
“Tokom proteklih deset godina imali smo tri ozbiljna problema u pogledu nacionalne bezbednosti: „Prvi je Kina. Drugi je Kina. I treći je Kina.” Kinezi čine 20 odsto ukupne svetske populacije, otvoreno su autoritarni, i dalje jačaju”,  ispričao je neimenovani japanski diplomata za „Ekonomist”.
Marta ove godine Japan je otvorio dve nove baze u južnom regionu na Rjuku ostrvima, a planira da otvori i treću. Ipak, mnogi analitičari smatraju da su vojne reforme u Japanu i dalje spore i da se Snage samoodbrane suočavaju s brojnim problemima. Naime, japansko stanovništvo ubrzano stari, zbog čega je vojska prošle godine razmatrala povećanje starosne granice za odlazak u penziju. Prema poslednjim istraživanjima, čak 54 odsto stanovništva se protivi i maloj promeni. To ipak ne znači da japanske vlasti odustaju od svog plana.
Jedan od državnih službenika priznao je da se pojedina dokumenta koja se odnose na japansko-američku saradnju prevode tako da „Japancima ne otkriju puno značenje japanske odgovornosti”.
Predstavnici američko-japanskog Savetodavnog komiteta za bezbednost sastali su se 19. aprila ove godine u Vašingtonu. Državni sekretar SAD Majk Pompeo, državni sekretar odbrane SAD Patrik M. Šanahan, šef diplomatije Japana Taro Kono i japanski ministar odbrane Takeši Ivaja potvrdili su snažnu posvećenost realizaciji projekta „slobodnog i otvorenog Indo-Pacifika”. Ministri su najavili povećanje operativne saradnje u konvencionalnim i nekonvencionalnim domenima. Nepoznato je, međutim, kakav je prevod dokumenata japanski narod dobio.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar