Kako je Džulijan Asanž završio u ratu američke i ruske obaveštajne službe

Kako je Džulijan Asanž završio u ratu američke i ruske obaveštajne službe


Šest godina i deset meseci posle bega pred zakonom, boravak Džulijana Asanža u ambasadi Ekvadora u Velikoj Britaniji došao je kraju.

Potpuno promenjenog izgleda izneli su ga engleski policajci koje su predstavnici ambasade pustili da uđu na teritoriju druge države. Verovatno nezabeležen slučaj do sada.

Asanž se kao javna ličnost u posednjih deset godina toliko urezao u opštu kulturu da je gotovo izlišno podsećati ko je on. Svi o ekscentričnom osnivaču Vikiliksa imaju stav, uglavnom izrazito pozitivan ili izrazito negativan. Za pristalice je neustrašivi borac za državnu transparentnost, slobodu medija i istinu. Za kritičare je šarlatan, besramni tražilac publiciteta i kriminalac koji je neodgovornim objavljivanjem poverljivih i osetljivih informacija ugrozio živote i stavio se u službu ruskog informatičkog rata protiv SAD-a i Zapada.

Julian Assange

Asanža, kako piše BBC, oni koji su radili s njim opisuju kao intenzivnog, gorljivog i vrlo inteligentnog, s izvanrednim talentom za razbijanje kompjuterskih kodova. Rođen je u gradiću Townsville u asutralijskoj saveznoj državi Queensland 1971., a imao je neobično, nomadsko detinjstvo jer su mu roditelji vodili putujući teatar. Postao je otac s 18 godina i prvi put se našao na sudu zbog borbe oko starateljstva. Uskoro je postao haker, što ga je dovelo u sukob sa zakonom. 1995. je optužen, zajedno s prijateljem, i osuđen na uslovni zatvor nakon što je priznao krivicu.

Zatim je tri godine s akademikom Suletom Drejfusom pisao knjigu o subverzivnoj strani interneta, Underground. Drejfus je opisao Asanža kao “vrlo veštog istraživača” koji je bio “vrlo zainteresovan za koncept etike, koncept pravde, što vlade trebaju i što ne treba raditi”. Nakon toga je na Univerzitetu u Melburnu studirao fiziku i matematiku i postao je istaknuti član matematičarske zajednice.

2006. osnovao je Vikiliks, neprofitnu organizaciju koja se bavi objavljivanjem, odnosno curenjem poverljivih informacija. S nekoliko hakera i aktivista širom sveta Asanž je uspostavio virtualno poštansko sanduče za zviždače koji je, navodno, osiguravao da izvori ostanu anonimni – čak ni Vikiliks ne bi znao ko im šalje “leakse”. Asanž je postao globalni nomad, vodeći ovu polu ilegalnu organizaciju u pokretu.

 

Vikiliks: Od snimaka američkog ratnog zločina do depeša američkih ambasada

“On stvara ovu atmosferu oko sebe u kojoj ljudi koji su mu bliski žele da brinu za njega, i da mu pomažu da nastavi. Rekao bih da to verojatno ima neke veze s harizmom”, rekao je za njega novinar Njujorkera. Ta je harizma sigurno deo objašnjenja kultnog statusa koji je Asanž s godinama stekao.

Britain Assange Arrested

Vikiliks je svetsku slavu stekao u junu 2010., kad je objavio snimak američkog vazdušnog napada na civile u Iraku iz 2007. Objavljena pod naslovom “Kolateralno ubistvo”, što je očita aluzija na američki vojni termin “kolateralna šteta” za slučajne civilne žrtve svojih operacija, ovaj jezivi snimak prikazuje napad iz helikoptera Apač u kojem je ubijeno 18 iračkih civila.

Ali, to je bio tek početak. U julu iste godine Vikiliks je počeo objavljivati 77 hiljada američkih dokumenata vezanih za rat u Avganistanu, uz novinarsku pomoć britanskog Gardijana, američkog Njujork Tajmsa i nemačkog Špigla. Dokumenti poznati kao “avganistanski ratni dnevnici” sadržavali su brojne incidente, uključujući civilne žrtve i “prijateljsku vatru” američkih i savezničkih snaga u Avganistanu. U oktobru iste godine objavio je i 391 hiljada tajnih dokumenata o ratu u Iraku iz razdoblja od 2004. do 2009., u kojima je zabeleženo 66 hiljada civilnih žrtava. To je bilo najveće curenje u istoriji američke vojske.

Ubrzo je usledio još veći paket “procurenih” dokumenata, tzv. “leaksa”. Vikiliks je od novembra 2010. do septembra 2011. objavio 251 hiljadu američkih diplomatskih depeša iz celog sveta. Uz već navedene novine, partneri u radu na “Cablegateu”, kad je afera postala poznata, bili su i španski El Pais i  francuski Le Mond. Novinari su cenzurirali posebno osetljive informacije o izvorima i drugim osobama u ranjivim pozicijama i iz nepreglednog mnoštva dokumenata izvukli najzanimljivije priče.

 

Asanž 2010. optužen za silovanje, 2012. se sakrio u ekvadorsku ambasadu

Iza svih ovih curenja stoji zviždačica Čelsi Maning, transrodna Amerikanka i bivša pripdanica vojske koja je skinula gigabajte podataka, narezala ih na CD-ove na koje je napisala “Lady Gaga” i potom uploadovala podatke na stranicu Vikiliksa. Naknadno je objavljeno i čak pet miliona dokumenata američke obaveštajne kompanije Stratfor. Kako su objave Vikiliksa postajale sve skandaloznije i sve veći rizik za američku nacionalnu bezbednost, američke financijske korporacije poput MasterCarda počele su blokirati račune na kojima je Vikiliks primao donacije od simpatizera širom sveta.

Wikileaks Assange Arrested

Asanžov pad počinje u novembra 2010. Švedska je tada za Asanžom raspisala međunarodn poternicu, nakon što se nije odazvao na sudski poziv zbog optužbi za seksualni napad, odnosno za silovanje i seksualno napastovanje dve žene u toj zemlji počinjeno dok je bio u poseti radi predavanja koje je održao. Asanž je odbacio optužbe, tvrdeći da su njegovi seksualni odnosi s tim ženama bili potpuno dobrovoljni i odbijajući da se vrati u Švedsku jer se boji da će biti izručen u SAD radi krivične istrage protiv Vikiliksa.

Asanž je uhapšen u Londonu 7. Decembra 2010. i pušten uz kauciju nakon 10 dana. Nakon što nije uspeo pred sudom da ospori švedski nalog za izručenje, uključujući žalbu britanskom vrhovnom sudu, 19. juna 2012. pobegao je u ambasadu Ekvadora, nakon prethodnog dogovora s vladom te zemlje. Tamo je odmah dobio privremeni azil, a u avgustu i puni azil ekvadorske vlade. To je značilo da je siguran dok je u zgradi ambasade koja, kao i svaki konzulat, ima eksteritorijalni suverenitet, ali da će biti uhapšen čim kroči izvan ambasade.

Idućih šest godina i deset meseci ova apsurdna pat-pozicija begunca i državnih vlasti ostala je praktično nepromenjena. Britanska policija danonoćno je dežurala pred ekvadorskom ambasadom, što je svih tih godina veroatno koštalo britanske poreske obveznike milione funti.

Asanž je tvrdoglavo odbijao izići iz ambasade i dokazati svoju nevinost pred sudom, tvrdeći da su optužbe političke, čak i kad je švedsko tužilaštvo u avgustu 2015. odbacilo istragu za manje ozbiljne tačke optužnice protiv njega, koje su u međuvremenu zastarile. Sam nalog  za hapšenje je odbačen 2017., uz mogućnost da se slučaj ponovo otvori ako Asanž postane dostupan švedskom tužilaštvu, dok i optužnica za silovanje ne zastari 2020.

 

Isključen mu internet zbog uplitanja u poslove drugih država

Asanžu je u martu 2018. ukinuta internet veza i zabranjeno mu je primanje posetilaca zbog njegovog uplitanja u unutrašnje poslove drugih suverenih zemalja i izlaganje “dobrih odnosa” Ekvadora s Britanijom, EU-om i drugim zemljama riziku. Asanž je dotad bio vrlo aktivan na društvenim mrežama, a svoje često provokativne i zapaljive komentare davao je i sa svog profila i sa stranice Vikiliksa. Kap koja je prelila čašu bilo je komentar hapšenja bivšeg katalonskog čelnika koji je proglasio nezavisnost od Španije i bacanje sumnje na optužbe britanskih vlasti da su ruski agenti nervnim otrovom na britanskom tlu pokušali likvidaciju Sergeja Skripalja.

assange

U još ozbiljnije uplitanje u politiku drugih država Asanž se upustio preko Vikiliksa, pri čemu su njegovi antiamerički i proruski motivi s vremenom postali kristalno jasni. Vikiliks je tako 2016. indirektno sudelovao u ruskoj akciji uplitanja u američke predsjedničke izbore u korist tadašnjeg kandidata, a trenutnog predsednika Donalda Trampa, i to objavom hiljada mejlova koje su ruski špijuni hakovali iz Demokratskog nacionalnog odbora. Demokratski kandidat bila je upravo Hilari Klinton, čija je kampanja zbog i selektivno i tendenciozno tumačenog sadržaja mejlova koji su procureli pretrpela težak udarac.

Tramp i Asanž su u to vreme iznosili izrazito proruske stavove, a Asanž je protivkandidatkinju Hilari Klinton, inače omraženu u Kremlju, prozvao kao osobu koja će “gurnuti SAD u beskrajne, glupe ratove koji šire terorizam” te zbog toga “ne bi smela postati predsednica SAD-a”. U intervjuu za britanski ITV sugerisao je da vidi Klinton kao ličnog nerpijatelja.

 

Asanž strah od izručenja Americi bio je opravdan

“U optužnici se navodi da je u martu 2010. Asanž sudelovao u zavjeri s Čejsi Maning, bivšom obaveštajnom analitičarkom u američkoj vojsci, kako bi joj pomogao u ‘razbijanju lozinki’ na poverljivim kompjuterskim sistemima Ministarstva odbrane SAD-a”, piše u saopštenju američkog Ministarstva pravosuđa koja praktično potvrđuje ono što je Asanž svih ovih godina tvrdio.

Pročitajte još: