KAKO PAMTIMO ŠIRAKA: Zalagao se za bombardovanje SRJ, zvali su ga “buldožer”

KAKO PAMTIMO ŠIRAKA: Zalagao se za bombardovanje SRJ, zvali su ga “buldožer”

EPA-EFE/PATRICK KOVARIK / POOL


Nekadašnji francuski predsednik Žak Širak, koji je danas preminuo u 87. godini, bio je prvi predsednik jedne zemlje-članice EU i NATO koji je posle bombardovanja 1999. posetio SRJ.

Pre dolaska predsednika Francuske Emanuela Makrona u Srbiju u julu ove godine, Širak je bio poslednji prvi čovek Jelisejske palate koji je posetio Srbiju, pre 18 godina.

Širak, koji je bio na čelu zemlje od 1995. do 2007. godine, u Beograd je doputovao 2001. godine na poziv tadašnjeg predsednika SRJ Vojislava Koštunice u dvodnevnu zvaničnu posetu.

Takođe, prva Koštuničina poseta inostranstvu posle petooktobarskih promena 2000. bila je upravo Francuskoj, početkom 2001. na poziv Širaka.

EPA-EFE/OLIVIER HOSLET

EPA-EFE/OLIVIER HOSLET

Širak je u Beogradu otvorio obnovljeni Francuski kulturni centar, demoliran u NATO bombardovanju 1999. godine.

Bivši francuski predsednik, koji je na početku karijere bio poznat pod nadimkom “Buldožer” zbog svoje odlučnosti i ambicioznosti, zagovarao je bombardovanje vojnih snaga Republike Srpske i bombardovanje Srbije, ali se smatra da je stavio veto na bombardovanje beogradskih mostova.

Tokom posete Beogradu rekao je da “Jugoslavija mora da se vrati na mesto koje je očigledno njeno – mesto u evropskoj porodici”, i pozvao SRJ da sarađuje s Haškim tribunalom za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije.

Tokom posete SRJ, susreo se i s tadašnjim premijerom Zoranom Ðinđićem, tadašnjim potpredsednikom Vlade Srbije i predsednikom Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Nebojšom Čovićem, kao i predsednikom Crne Gore Milom Ðukanovićem.

Biblioteka Bila Klintona, nekadašnjeg predsednika SAD, objavila je pre nekoliko godina do tada nepoznate dokumente o ratu u BiH, u kojima je dosta pažnje posvećeno inicijativi Žaka Širaka da se Srebrenica vojnom silom oslobodi i preuzme od Srba.

“Francuska je spremna sve svoje vojne potencijale stavi iza akcije za ponovno zaposedanje Srebrenice. Još ne znam šta Britanci misle. Oni su direktno zainteresovani jer je Goražde, gde su njihovi vojnici, blizu Srebrenice. Pitam se hoće li se i oni, kako su to Holanđani uradili u Srebrenici, samo spakovati i otići. Ne želim da Francuska bude saučesnik u takvoj situaciji”, rekao je Širak Klintonu.

Tadašnji francuski predsednik dodao je i da vojna operacija vraćanja Srebrenice Bošnjacima zavisi od volje SAD, Velike Britanije i Nemačke. Klinton je na to odgovorio da ceni čvrst stav Francuske po pitanju Srebrenice, ali je naglasio da je za njega Goražde mnogo bitnije.

Širak bio je prvi francuski lider koji je priznao krivicu i Francuske u holokaustu.

On se takođe protivio invaziji SAD na Irak 2003. godine.

Širak je bio francuski predsednik u dva mandata, od 1995. do 2002. godine i od 2002. do 2007. godine. Prethodno je bio i premijer i gradonačelnik Pariza.

Njegov prethodnik na mestu predsednika Francuske bio je Fransoa Miteran, a nasledio ga je Nikola Sarkozi.

Širak je 15. decembra 2011. osuđen na uslovnu kaznu od dve godine zatvora zbog zloupotrebe državnih fondova i sukoba interesa u vreme dok je bio gradonacelnik Pariza.

BBC navodi da su poslednje godine njegove vladavine bile obeležene korupcijskim skandalima.

Jedna od najvažnijih političkih reformi koju je sproveo bila je skraćenje mandata predsednika Francuske sa sedam na pet godina.

Vest o smrti Širaka objavio je njegov zet Frederik Sala-Baro, koji je rekao za AP da je nekadašnji predsednik preminuo “mirno, među voljenima”.

On nije naveo uzrok smrti bivšeg francuskog predsednika, koji je u više navrata imao probelem sa zdravljem od odlaska sa funkcije predsednika 2007. godine.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar