Aktuelno

Ko su "Patriote za Evropu", nova desničarska grupacija na političkoj sceni

Izbori u Francuskoj 16. 7. 2024. — Izvor: EPA / CHRISTOPHE PETIT TESSON

U Evropskom parlamentu zvanično je osnovana desničarska politička grupacija “Patriote za Evropu“, koja je sa 84 poslanika iz 12 zemalja postala treća najveća politička grupacija u ovoj instituciji Evropske unije.

Kako je saopšteno iz te grupacije, za predsednika “Patriota za Evropu“ izabran je lider francuskog “Nacionalnog okupljanja“ Žordan Bardela, dok je za prvog potpredsednika izabrana Kinga Gal iz stranke Fides mađarskog premijera Viktora Orbana.

“Sa 84 poslanika iz 12 zemalja, ’Patriote za Evropu’ su treća najveća grupacija i najveća patriotska grupacija koja je ikada postojala u Evropskom parlamentu“, navele su “Patriote“ u saopštenju.

Bardela, čija je stranka “Nacionalno okupljanje“ nakon pridruživanja “Patriotama“ postala najveća nacionalna delegacija ove grupacije sa 30 poslanika, rekao je da “Patriote za Evropu“ predstavljaju nadu za desetine miliona građana u evropskim nacijama, koji cene svoj identitet, svoj suverenitet i svoju slobodu“.

“Kao patriotske snage, mi ćemo raditi zajedno kako bismo ponovo preuzeli naše institucije i preorijentisali politike da služe našim nacijama i narodima“, poručio je Bardela.

Galova je dodala da su izbori za Evropski parlament, koji su održani od 6. do 9. juna ove godine, jasno pokazali da veliki broj glasača želi da se evropske granice ponovo zaštite.

“Oni neguju slobodu i mir. Oni se zalažu za evropsku saradnju, ali ne za EU koja deluje mimo svojih nadležnosti i kažnjava države članice zbog vođenja sopstvene politike. Bićemo njihov glas u narednih pet godina“, poručila je Galova.

Mađarski premijer Viktor Orban rekao je da su stranke desnice potpisale “patriotski manifest“, obećavajući “mir, bezbednost i razvoj“ umesto “rata, migracija i stagnacije“ koju je donela “briselska elita“.

Pored najveće stranke u okviru “Patriota za Evropu“, “Nacionalnog okupljanja“ iza koje je osim Bardela i Marin le Pen sa 30 poslanika, ovu grupaciju čine još i Orbanov Fides i njegov koalicioni partner Demohrišćanska narodna stranka sa 11 poslanika.

U okviru nove grupacije delovaće i italijanska Liga Matea Salvinija sa osam poslanika, češka Akcija nezadovoljnih građana (ANO) bivšeg premijera te zemlje Andreja Babiša sa sedam poslanika, a po šest poslanika imaju Slobodarska partija Austrije (FPO), španski “Voks“ i holandska Partija za slobodu Gerta Vildersa.

Tri poslanika dolaze iz belgijske ultradesničarske stranke “Flamanski interes“, a po dva iz portugalske krajnje desničarske partije “Šega“ i češke “Zakletva i motoristi“, dok će grčki “Glas razuma“, kao i “Letonija na prvom mestu“ i Danska narodna partija imati po jednog poslanika.

Orbanova stranka Fides, austrijska krajnje desničarska Slobodarska partija (FPO) i češka Akcija nezadovoljnih građana (ANO) objavili su 30. juna da će formirati novi savez u Evropskom parlamentu, čiji je cilj, kako su naveli, borba protiv ilegalne imigracije, kao i prenošenje više ovlašćenja sa Brisela na države članice EU.

Francuska ulevo, a Makron?

Izbori

Svet 12.07.2024. 21:10

Francuska ulevo, a Makron?

Nedugo po najavi da će biti formirana jedna desničarska grupacija u okviru EP-a “Patriotama“ se pridružilo više stranaka iz političke grupacije krajnje desnice “Identitet i demokratija“.

“Identitet i demokratija“, kako su preneli mediji, verovatno neće imati dovoljno nacionalnih delegacija da nastavi da deluje kao politička grupacija u EP-u.

“Patriote za Evropu nastavljaju da rastu, a najnovije pojačanje je belgijski Vlams Belang“, napisao je Orbanov portparol Zoltan Kovač na mreži X.

Sa druge strane, predsednik Vlams Belanga Tom van Griken je u saopštenju istakao da “kao desničarske, patriotske i nacionalističke stranke, ova grupacija čvrsto stoji zajedno u Evropi“.

“Imamo više zajedničkog od onoga što nas deli“, dodao je on.

Lider španske stranke “Voks“ Santjago Abaskal potvrdio je da se njegova stranka povukla iz grupacije “Identitet i demokratija“ i pridružila “Patriotama za Evropu“.

Holanđanin Gert Vilders rekao je da njegova Partija za slobodu ulazi u grupaciju “Patriota“ kako bi “zaštitila naše judeo-hrišćansko nasleđe. I naše porodice“.

Balaz Orban, poslanik koji je bio politički direktor Viktora Orbana (njih dvojica nisu u srodstvu) rekao je da će “Patriote“ biti nova stranka, sa novom strukturom, profesionalnijim radom i velikim uticajem.

On je “Patriote“ opisao kao “potpuno novi eko-sistem u Briselu za patriotske snage“.

Dodao je da će administracija grupe uglavnom ostati ista, a Česi i Mađari će dobiti po jednog potpredsednika.

Nova poslanica Evropskog parlamenta (EP) sa liste vladajuće mađarske partije Fides iz stranke Savez vojvođanskih Mađara Anamarija Viček ocenila je danas da je formiranje nove političke grupacije “Patriote za Evropu“ u EP-u dobra vest za Srbiju jer će postojati mogućnost za nastavak pregovora za pristupanje Srbije EU.

Vičekova je za Tanjug, govoreći o ciljevima i očekivanjima od grupacije “Patriote za Evropu“ istakla da su sve zemlje koje čine ovu patriotsku grupu u proteklom periodu pokazale otvorenost za proširenje EU, naročito prema Zapadnom Balkanu.

“Mislim da je ovo jedna dobra vest za Srbiju jer ćemo u narednom periodu imati mogućnost za pregovore i nastavak pregovora, odnosno pregovaračkog procesa za proširenje EU i za pristupanje Srbije EU“, poručila je Vičekova.

Ona je ocenila da je veoma značajno to što će u narednom periodu, za vreme predsedavanja Mađarske Savetu EU, biti još jača otvorenost koju je EU pokazivala u proteklih pola godine za vreme predsedavanja Belgije.

Slično mišljenje ima i diplomata Zoran Milivojević koji je rekao da su, pored toga što je osnovana nova desničarska grupacija “Patriote za Evropu“, Zeleni ostvarili lošiji rezultat i da nama to ide u prilog.

“Menja se klima u EP-u. To ne znači da će se stvari radikalno promeniti u kratkom roku, ali to stvara jedan povoljniji ambijent i veću mogućnost da naša zemlja plasira svoje argumente i da se za njih bori“, objašnjava Milivojević.

Jedine stranke i poslanici nekadašnjeg “Identiteta i demokratije“ koji se verovatno neće pridružiti “Patriotima“ jesu češki SPD, koji u Ivanu Davidu imaju samo jednog poslanika u Evropskom parlamentu, i krajnje desničarski estonski poslanik Jak Madison, koji se ove nedelje pridružio ECR-u.

Tu je i stranka Alternativa za Nemačku, koja je isključena iz ID grupe neposredno pre izbora nakon kontroverznih komentara njenog glavnog kandidata Maksimilijana Kraha i skandala oko njenog drugoplasiranog kandidata Petra Bistrona.

Većina poslanika AfD-a – bez Kraha – mogla bi da se pridruži drugoj novoj grupi pod nazivom Suverenisti, koja bi mogla da skupi neophodan broj potreban za formiranje grupe, iako bi verovatno bila najmanja u parlamentu.

Komentarišući najnovija pregrupisavanja u EP-u, spoljnopolitički komentator “Politike“ Boško Jakšić kaže da je formiranje “Patriota za Evropu“ dovelo do ukidanja dosadašnje desničarske grupacije “Identitet i demokratija“ koja je zastupala interese krajnje desnice u ovoj instituciji EU.

Dodaje da je za formiranje poslaničke grupe neophodno 23 poslanika iz sedam zemalja i da “Patrioti za Evropu“ ispunjavaju taj uslov.

“Ova grupa, nakon pristupanja italijanske Lige i francuskog ’Nacionalnog okupljanja’, sada ima i više poslanika iz više od sedam zemalja i predstavlja treću po snazi grupaciju u EP-u. To je moćna grupacija, ne samo aritimetički, već i po stavovima koje zastupa“, objašnjava Jakšić.

Dodaje da su stavovi ove grupacije drugačiji i od socijalista, ali i konzervativaca, pa i naprednjaka, koji predstavljaju najbrojniju grupaciju u EP-u.

“Iako ovo okupljanje govori o njihovim ambicijama, bitno je napomenuti da su pojedine stranke koje su uzele učešće u ovoj grupaciji u EP-u u svojim zemljama već realizovale te ambicije.

U Italiji su na vlasti, u Nemačkoj su druga stranka po snazi, u Holandiji su u vladajućoj koaliciji. Moćni su i u Švedskoj, Portugalu, Danskoj“, ističe Jakšić.

Istakao je da ćemo videti kako će njihova snaga moći da se meri po uticaju.

“Ova grupa će sigurno zahtevati da ima veći broj komesara unutar EU preko kojih će moći da utiče na odluke, ali i na donošenje zakona. Moći će i da blokira njihovo donošenje ili da utiče na njihovo ublažavanje putem amandmana“, naglasio je Jakšić i dodao da nikako ne treba potceniti njihovu snagu.

“To što je levica dobro prošla na izborima u Francuskoj ne treba da zavara“, istakao je Jakšić.

Podvukao je i da je desnica već deceniju konstantno u usponu u Evropi.

“U narednom parlamentu, ukoliko ne dođe do promene određenih politika, desnica će nastaviti da raste. To je ozbiljan test i izazov za učmalu evropsku politiku i administraciju koja daje ozbiljan povod za jačanje desnice“, zaključio je Jakšić.

Analitičar Dejan Vuk Stanković kaže da EP u ovom sastavu možda može manje da bude podrška onima koji su protiv Srbije, ali ne kaže da se ipak njegov sastav nije značajno promenio.

“Moguća je možda neutralizacija nekih negativnih poruka koje su dolazile iz EP-a po pitanju Srbije u neposrednoj prošlosti, ali nekih radikalnih rezova u evropskoj politici neće biti, pa ni u EP-u“, kaže Stanković.

Kako su lideri u Evropi reagovali na ishod izbora u Francuskoj