Povratak vojnog roka u Evropi

Devedesetih i početkom 2000-ih, većina evropskih zemalja je postepeno ukinula obaveznu vojnu službu, opredeljujući se samo za profesionalne vojske. Nedavni geopolitički događaji u Istočnoj Evropi, obeleženi povratkom ratova visokog intenziteta na granicama Evropske unije i hibridnom taktikom ratovanja Rusije protiv zapadnog bloka, međutim, podstakli su ponovnu procenu opravdanosti ukidanja ili suspenzije služenja obaveznog vojnog roka.

Litvanija je postala prva zemlja Evropske unije koja je ponovo uvela obaveznu vojnu službu 2015. godine, a sledile su je Švedska 2017. i Letonija 2024. godine, dok su Norveška i Danska proširile vojnu obavezu i na žene 2015. i 2025. godine.

U oktobru 2025. godine, hrvatski poslanici glasali su za ponovno uvođenje obavezne vojne službe počev od 2026. godine, čime je broj zemalja Evropske unije sa obaveznom vojnom službom povećan na devet. Čak su se i zemlje koje oklevaju da ponovo uvedu obaveznu vojnu službu okrenule dobrovoljnim programima.

Godine 2025, zemlje poput Francuske, Nemačke, Belgije i Poljske (program pokrenut 2022. godine) najavile su pokretanje novih dobrovoljnih službi počev od 2026. godine. Novi desetomesečni dobrovoljni program Francuske, najavljen u novembru 2025. godine, zamenjuje njenu raniju građansku službu (service national universel) i očekuje se da će početi sledećeg leta.

U međuvremenu, Nemačka planira da regrutuje 20.000 dobrovoljaca godišnje počev od 2026. godine, poništavajući obustavu vojne službe iz 2011. godine.

SRPSKI SLUČAJ

Odluka o obustavi obaveze služenja vojnog roka u Srbiji doneta je krajem 2010. godine i počela je da se primenjuje od 1. januara 2011. godine, kada se država odlučila za dobrovoljno služenje vojske i profesionalnu vojsku. Zvaničnici su, u više navrata, govorili da je za vraćanje vojnog roka neophodna promena niza zakonskih i podzakonskih akata. Za sada su izmenjena tri, ali nije donet propis kojim se obavezni vojni rok vraća. U budžetu za 2026. godinu opredeljena su sredstva za vojni rok – za naredne tri godine biće izdvojeno oko 86,5 miliona evra. Budžet planira i izgradnju objekata i infrastrukture u narednoj godini – 30 miliona dinara za kasarnu u Pančevu, 597 miliona dinara za Priboj i 300 miliona dinara u 2026. i 2027. godini za iste namene u Nišu.

Zamenik načelnika Generalštaba Vojske Srbije general-potpukovnik Tiosav Janković je za TV Prva precizirao da se obavezni vojni rok odnosi na mladiće od 19 do 27 godina, odnosno 30 – za one koji u međuvremenu budu odlagali vojsku.

Šta sve vojska Srbije ima od naoružanja

Digitalizacija odbrane

Digitalizacija odbrane

Vesti 02.07.2025. 20:15

Šta sve vojska Srbije ima od naoružanja